Zašto je pobeda Bernija Sandersa BITNA ZA SRBIJU, ali i za ostatak sveta (FOTO)

Sutra se u američkoj saveznoj državi Njujork održavaju primarni izbori u obe najveće političke organizacije u toj zemlji, koji biti mogli da budu prva prava prekretnica u ovoj trci za predsedničku nominaciju.

Preporučujemo

U republikanskom taboru pobeda Donalda Trampa bi ovog kandidata mogla da vrati na kolosek nakon serije poraza, dok bi u demokratskom taboru pobeda Bernija Sandersa mogla u potpunosti da promeni dalji tok trke i da popularnom senatoru iz Vermonta (koji je rođen u Bruklinu) da oluju u leđa i obezbedi mu trijumf nad sve neomiljenijoj bivšoj državnoj sekretarki Hilari Klinton.

Istovremeno, zahuktava se priča vezana za ekonomske posledice eventualne pobede ili poraza Sandersa.

Nasuprot svim (ostrašćenim i neobjektivnim) glasovima koji pokušavaju da spreče Bernijevu nominaciju da bi spasili Vol strit, stoje ljudi kao što je Robert Rajh, profesor sa Berklija i bivši sekretar za rad u administraciji Bila Klintona.

Berni Sanders. Foto: Tanjug / AP

Nedavno je napisao tekst koji ćemo vam preneti u celosti, a u kome je objasnio zbog čega je za američku ekonomiju važno da senator Sanders pobedi.

Zašto je to važno za Srbiju? Zato što bi se slom američke ekonomije preneo i na nas, kao i na ostatak sveta, kao što se desilo 2008. godine.

Pre nego što počnete da čitate, imajte na umu sledeće: do finansijskog kolapsa 2008. godine došlo je u suštini zato što su velike banke postale prevelike, i kada je došlo do njihovog sloma došlo je i do sloma američke ekonomije, a zatim i do kraha na celoj planeti.

Da se to nikada više ne bi ponovilo, Berni Sanders traži da se najveće banke razbiju na manje, kako eventualno bankrotstvo jedne od njih ne bi u ponor sa sobom povuklo i ostatak privrede SAD i sveta.

Foto: Tanjug/AP

Profesor Rajh piše:

"Nedavna nesrećna epizoda vezana za Bernija Sandersa koja je navodno pokazala da on ne zna kako da razbije velike banke, mnogo više govori o opasnosti koju Sanders predstavlja demokratskom establišmentu i njihovom krilu na Vol stritu, nego što govori o samom kandidatu.

Naravno da Sanders zna kako da razbije velike banke. Već je predložio zakon koji bi uradio baš to. Ali, čak i bez novog zakona predsednik ima ovlašćenja da po postojećom reformskom Dod-Frankovom zakonu inicira takvo razbijanje.

Foto: Tanjug/AP

Ali Sanders preti demokratskom establišmentu i Vol stritu, ne najmanje zbog njegove namere da uradi upravo ono što kaže da će uraditi: da će razbiti velike banke.

Najveće među njima danas su mnogo veće nego što su bile 2008. godine kada su bile nazvane 'prevelikim da bi propale' (zbog čega ih je Obamina administracija spasila novcem poreskih obveznika koje su uništili; prim. nov.). Tada, pet najvećih je držalo oko 30 odsto svih američkih bankarskih aktiva. Danas drže 44 odsto.

Sudeći prema nedavnoj analizi Tomasa Heniga, potpredsednika Federalne korporacije za osiguranje depozita, aktive četiri najveća giganta - 'Džej Pi Morgan Čejsa', 'Sitibanke', 'Banke Amerike' i 'Vels Farga' - dostižu 97 odsto čitavog nacionalnog bruto domaćeg proizvoda iz 2012. godine.

Foto: Wikimedia / Monikazhen

To znači da su danas 'isuviše prevelike da bi propale'. Opasnost po ekonomiju nije samo u njihovoj zaduženosti. Problem je u njihovoj dominaciji nad finansijskim i ekonomskim sistemom.

Berni Sanders nije jedini koji traži da se velike banke razbiju. Nil Kaškari, novi predsednik 'Federalnih rezervi Mineapolisa', republikanac koji je radio nekada za 'Goldman Saks', takođe traži istu stvar, kao i bivši glavešina 'Dalaskih federalnih rezervi', između ostalih.

Setite se da su pre samo osam godina najveće banke bile do guše upletene u prevarantske prakse - pozajmljivali su novac pokretačima hipoteka da bi pravili riskantne stambene kredite uz lažna potraživanja, zatim otkupljivali te kredite i prepakivali ih za investitore kojima nisu otkrivali rizik kojem se izlažu, a onda učestvovali u talasu prevarantskih zaplena i prodaje imovine.

Džej Pi Morgan Čejs je meta hakera zbog svojih aktivnosti. Foto: AP/Tanjug, Profimedia

Dod-Frankov zakon je odgovorio na te vrste zloupotreba u širokim crtama, ali je ostavio najbitnije odluke regulatornim agencijama.

Od tada, armija lobista sa Vol strita, advokata i parničara je razvodnjavala i odlagala ove regulative.

Na primer, Dod-Frankov zakon je naredio Komisiji za trgovanje robnim fjučersima (CFTC) da snizi izvesne rizike, ali je Vol strit sabotirao ceo proces.

U svojoj prvoj velikoj odluci pod Dod-Frankovim zakonom, CFTC je morala da prođe kroz 1.500 komentara, koje su uglavnom napisali ljudi sa Vol strita. Nakon nekoliko godina komisija je objavila pravilo, i u njega uključila i neke rupe i izuzetke koje je Vol strit tražio.

Vol strit. Foto: AP/Tanjug

Ali Vol strit i dalje nije bio zadovoljan, pa je CFTC pristala da odloži primenu ovog pravila, i time dala Vol stritu još vremena da izrazi svoja neslaganja. Čak ni ovo nije bilo dovoljno velikim bankama, čiji su advokati podneli tužbu pred saveznim sudom zbog toga što tobože komisijina analiza troškova i benefita nije bila adekvatna.

Do sada, samo je 249 od 390 regulativa koje je zahtevao Dod-Frankov zakon finalizirano. A sve te finalne verzije su izbušene rupama dovoljno velikim da budže sa Vol strita kroz njih mogu da prođu svojim 'ferarijima'.

Najveće banke još uvek čak nisu ni osmislile prihvatljivo 'životno zaveštanje' koje zahteva Dod-Frankov zakon da bi pokazale kako će održati najbitnije funkcije dok prolaze kroz bankrot.

Panorama Njujorka, finansijske prestonice sveta. Foto: Tanjug / AP

U međuvremenu, one nastavljaju da se kockaju novcem svojim komitenata. Mnoge od njihovih operacija su globalne, što dodatno otežava američkim regulatorima da ih obuzdavaju, a to smo mogli da vidimo i u gubitku "Džej Pi Morgan Čejsa" od 6,2 milijarde dolara 2012. godine, u operaciji koja je dobila ime 'Londonski Kit' po nadimku glavnog umešanog mešetara Bruna Iksila.

Suština je sledeća: regulacija neće dokrajčiti zloupotrebe na Vol stritu pošto on ima ogromnu vatrenu moć, a pošto ujedno nastavlja da bude glavni izvor novca za političke kampanje, nijedna regulacija neće biti dovoljno čvrsta.

Zato velike banke moraju biti razbijene.

Kada sam nedavno na TV o ovome raspravljao sa bivšim republikanskim kongresmenom Barnijem Frankom, on je neprestano ponavljao pitanje koje bih ograničenje u veličini banke ja stavio.

Berni Sanders. Foto: Tanjug/AP

Dobro pravilo bi moglo da bude ograničenje od 2 odsto nacionalnog BDP-a, ili otprilike 330 milijardi dolara. (Da bi ovo stavili u perspektivu imajte u vidu da je na kraju 2015. godine aktiva Goldman Saksa premašivala 860 milijardi.)

To ograničenje ne bi naudilo američkoj finansijskoj konkurentnosti i ne bi dovelo do otkaza bankarskih službenika (u najgorem slučaju bi postali radnici manje banke).

Ali bi to donelo sigurnost američkoj ekonomiji. Dodatni bonus: to bi takođe smanjilo moć Vol strita nad našom demokratijom."

(K. M.)