KAKO STVORITI RAJ NA ZEMLJI: Evo da li je moguće da svi zarađujemo koliko nam treba (VIDEO)

Bezuslovni osnovni dohodak. Osnovni dohodak. Osnovni garantovani dohodak. Univerzalni osnovni dohodak. Univerzalna demogranta. Građaninov dohodak. Sve su to nazivi za jednu istu stvar, za jednu istu ideju koja ima za cilj da poboljša živote najvećeg mogućeg broja ljudi.

Preporučujemo

U pitanju je oblik sistema socijalne sigurnosti u kojoj svi građani ili stanovnici jedne države redovno primaju ničim uslovljenu količinu novca, bilo od države bilo od neke javne institucije, kao dodatak onome što dobijaju s neke druge strane, recimo s posla.

Koje su njegove glavne karakteristike?

IDEOLOŠKA POSTAVKA I RAZLIČITI POGLEDI

Sistemi osnovnog dohotka koji bi bili finansirani zaradom javnih ili državnih preduzeća - što već dugo predlažu pojedini socijalisti i levo orijentisani ekonomisti - često se nazivaju društvenom ili građaninovom dividendom i osnovna su komponenta mnogih predloženih modela tržišnog socijalizma.

Štrajk radnika u Fabrici kotlova. Foto: Telegraf

Ideja je da se profit koji ostvaruju takva preduzeća distribuira svim građanima kako bi svi od toga imali koristi.

Džejms Mid je smatrao da osnovni dohodak treba da bude plaćen uz pomoć javnog vlasništva nad proizvodnim sredstvima; Bertrand Rasel da će osnovni dohodak uz javno vlasništvo smanjiti broj radnih sati i postići punu zaposlenost; Frensis Foks Piven da će sve radnike osloboditi strepnje i nervoze koja je proizvod "tiranije platnog ropstva", te da će im omogućiti da se okušaju u drugim zanimanjima i da razviju nesputane potencijale i kreativnost; i tako dalje.

Geolibertarijanci pokušavaju da naprave sintezu između svojih stavova i džordžijanaca, koji su smatrali da zemljište treba da bude u zajedničkom vlasništvu, koje bi se potom iznajmljivalo po tržišnoj ceni, a zarada bila distribuirana celom narodu.

Čak i na desnoj strani političkog spektra postoje ljudi kojima se ovakve ideje dopadaju, da ne pominjemo feministe koji misle da bi ovo u dobroj meri rešilo problem rodne neravnopravnosti.

Oni koji su zabrinuti zbog razvoja robotike i opšteg tehnološkog napretka koji sve više ljudi ostavlja bez posla, veruju da bi osnovni dohodak morao da bude uveden. Posebno ako se ima u vidu da je izveštaj Bele kuće Kongresu SAD predvideo da će vremenom 83 odsto ljudi koji primaju manje od 20 dolara na sat, ostati bez posla. Čak su i oni koji prave manje od 40 dolara na sat u velikoj meri ugroženi. A ljudi od nečega moraju da žive.

Ipak, najviše je onih koji smatraju da bi države direktno to trebalo da plaćaju svojim građanima, iz budžeta.

MOGU LI DRŽAVE TO DA PRIUŠTE

Foto-ilustracija: Profimedia, AP/Tanjug

Veoma teško pitanje na koje je skoro nemoguće sa stoodstotnom sigurnošću odgovoriti. Međutim, imajući u vidu količinu novca koju države bacaju u nepovrat na naoružavanje i slične stvari, imajući čak u vidu i korupciju, mi bismo se usudili da kažemo da.

Zavisi, razume se, kako bi sve bilo organizovano i šta bi garantovani osnovni dohodak podrazumevao. Ako bi podrazumevao da država plaća razliku između plate i dohotka, onda svakako.

Čak i bez toga, verovatno bi moglo, i to bez dizanja poreza, eliminacijom socijalne pomoći i penzija (penzioneri bi onda svejedno dobijali osnovni dohodak); tako je barem pokazala jedna kanadska studija, koja, razume se, važi samo za tu zemlju.

Foto: Instagram

Zvanična studija Republike Irske je ustanovila da bi za tako nešto bio potreban porez na prihod po stopi od 45 odsto, ali bi pozitivne posledice osetili svi. Ne samo finansijske, već i zdravstvene, što je i najvažnije. Stres, visoki krvni pritisak, dijabetes i slična oboljenja postala bi umnogome stvar prošlosti.

Sa druge strane, postoje i oni koji misle da bi to trebalo da bude izvedeno dodatnim oporezivanjem bogatih, porezima na luksuz i na zagađivanje okoline i sličnim metodima, ili čak i negativnim porezom na prihod (u pitanju je progresivna poreska shema po kojoj ljudi koji zarađuju ispod određene granice dobijaju naknadu od države, umesto što plaćaju njoj; nikada nigde nije implementirana).

KOJI BI BILI NEGATIVNI EFEKTI

Kritičari kažu da bi ljudi jednostavno prestali da rade jer bi znali da će bez obzira na to dobiti pare.

Foto: Instagram

Međutim, za pretpostaviti je da to zavisi od visine dohotka; u Švajcarskoj su neki predlagali da dohodak bude u visini dovoljnoj za preživljavanje, jer će ljudi želeti više, a svejedno će osećati sigurnost garantovanog prihoda.

Pilot-projekat u jednom namibijskom selu je pokazao da ljudi sa osnovnim dohotkom zapravo povećavaju svoju radnu aktivnost; problem s ovim ispitivanjem je u tome što je sprovedeno u mestu koje je bilo izrazito siromašno pre tog projekta, i ne zna se kako bi reagovali ljudi u razvijenim zemljama.

KO SE ZA OVO BORI

Rasprava o garantovanom osnovnom dohotku se zahuktala u Evropi tokom '70-ih i '80-ih godina prošlog veka, nakon što se prethodno pojavila u Americi i Kanadi. Aljaska već ima nešto što se zove "stalni fond", ali je tu u pitanju delimični osnovni dohodak, koji daje garantovanu sumu novca koja je ispod granice siromaštva.

Francuska, Holandija i Finska raspravljaju o tome da pokrenu pilot-projekte sa ovim u vezi, a najdalje su otišli Švajcarci koji će ove godine imati referendum po tom pitanju; datum kada će se održati je 5. jun, tako da vam predlažemo da tog dana držite fige: ako njima prođe, mi nećemo osetiti, ali će osetiti naša deca jer da bi išta dobro kod nas uspelo mora prvo da uspe na Zapadu.

Peticija je pokrenuta aprila 2012. godine i za šest meseci je skupila 42.000 potpisa; do oktobra 2013. godine 130.000 ljudi je podržalo inicijativu, čime je referendum postao zakonski obavezan za sprovođenje.

Inicijativa nije specifikovala nivo osnovnog dohotka, odnosno koliko će on iznositi, ali su njegovi pokretači predložili 2.500 švajcarskih franaka za odrasle i 625 za decu, mesečno. To ne znači da niko više neće morati da radi, već da će oni koji primaju manje dobijati od države razliku.

(O. Š.)