"BATO MOJ, BATICE": U Srbiji pronađena IRAČKA devojčica IZGUBLJENA PRE 45 DANA!
Iračka devojčica Masomeh (9), koja je nestala pre mesec i po dana, uspela je da ponovo pronađe svoju porodicu u Srbiji.
HRVATSKA VRAĆA U SRBIJU 200 MIGRANATA: Prethodno ih Slovenci "izručili" Hrvatima
Masomeh je svoga brata i roditelje, prema pisanju Blica, ponovo ugledala u Šidu.
NAJPLEMENITIJI BEOGRAĐANIN U 2015. GODINI: Evo kako je on pomogao izgladneloj i pokisloj deci
- Bato moj batice - govorila je i grlila svog brata mala Masomeh prilikom susreta posle stravične razdvojenosti.
Njihova majka Sumih zahvaljivala je "dobrim ljudima iz Srbije" što je ponovo došla do svog deteta.
U pronalaženju male Masomeh učestvovali su Crveni krst Srbije i Vojvodine, Centar za socijalni rad Šid, UNHCR, Centar za zaštitu azilanata i organizacija Save the children.
- Ubrzo nakon što nam je stigla prijava o nestanku iračke devojčice na grčko-makedonskoj granici, ona je prepoznata na slici automobila koji se kretao ka prihvatilištu u Adaševcima. Devojčica je pre mesec i po dana sela sa komšijama u njihov auto, a u gužvi su se dve porodice izgubile, iako su išle u istom pravcu. Odmah smo došli po nju i u saradnji sa Centrom za socijalni rad iz Šida smestili je privremenu hraniteljsku porodicu - rekla je Dušica Poletan iz Crvenog krsta.
Devojčica je u hraniteljskoj porodici boravila čak dve nedelje, koja tvrdi da je ona konstantno plakala i dozivala brata i majku.
- Na svu sreću sve se dobro završilo i ona nije završila u rukama krijumčara - zaključila je Dušica Poletanović.
(Telegraf.rs)
Video: Rodić: U prošloj nedelji prikupljeno je svega 1003 jedinice krvi
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Srpskibek
Tuzna prica sa srecnim krajem....sto se mene tice.vise bi voleo da nisu dolazili ovamo i da se nisu ni razdvajali .svi bi bili srecniji i oni i mi i Unhcr i crveni krst.
Podelite komentar
Djotun
90 dana je isto sto i mesec ipo po njima , zanimljivo
Podelite komentar
Србољуб
Како је тешко и жалосно кад људи остану без огњишта и, у избеглиштву се разиђу са вољенима а,најсуровије је: што на крају,неко,као хашки трибунал окарактерише тај народ као РАТНИ ЗЛОЧИНЦИ,ДИВЉАЦИ...!?
Podelite komentar