10 STVARI KOJE MORATE ZNATI O BERNIJU SANDERSU: Ovaj starkelja bi mogao da obrne Ameriku naglavačke (FOTO)
Kada je objavio svoju predsedničku kandidaturu kao član Demokratske partije, niko mu živi nije davao ni trun šanse protiv Hilari Klinton koja je bila favorit na unutarstranačkim izborima.
Napokon, senator Berni Sanders je star, opisuje sebe kao demokratskog socijalistu, ima neke čudne ideje o društvenoj i ekonomskoj pravdi, ko će da glasa za takvog čoveka koji misli da je Sjedinjene Države moguće reformisati po linijama skandinavskog modela?
E, pa sve se to promenilo poslednjih nedelja kada se Sanders primakao Klintonovoj i praktično sa njom izjednačio. Istraživanja pokazuju da ga mlađi od pedeset godina podržavaju daleko više nego Hilari, dok bivša prva dama ima uglavnom podršku "matoraca".
Još uvek nije izvesno ko će biti predsednik Amerike nakon izbora krajem ove godine, iz koje će stranke doći, ko će koju stranku predstavljati.
Mogao bi to da bude i Sanders, napokon, politika je nepredvidiva, posebno kada imaš podršku miliona devojaka i "kul" mladeži koja plavi društvene mreže podrškom za tebe, kao što to rade sa Bernijem.
Međutim, pre nego što budemo znali ko će na izborima zastupati demokrate, pozabavimo se najzanimljivijim likom u ovoj kampanji, pored Donalda Trampa naravno (mada iz skroz drugih razloga). Pred vama je deset najinteresantnijih stvari koje morate znati o Berniju Sandersu.
1. Rođen 8. septembra 1941. godine u Bruklinu, od oca Ilaja Sandersa, poljskog Jevrejina koji je emigrirao u SAD 1921. godine, i majke Doroti Glasberg čiji su roditelji iz Poljske u Njujork pristigli još 1912. godine. Zbog toga što mu je rodbina koja je ostala u Istočnoj Evropi isparila tokom Holokausta, zainteresovao se za politiku od malih nogu.
- Tip po imenu Adolf Hitler je pobedio na izborima 1932. godine. On je pobedio na izborima, a 50 miliona ljudi je u Drugom svetskom ratu umrlo kao rezultat tih izbora, uključujući i šest miliona Jevreja. Tako da sam još kao malo dete shvatio da je politika, zapravo, vrlo važna - rekao je on.
2. 1964. godine je diplomirao političke nauke na Univerzitetu u Čikagu nakon čega je radio razne obične poslove, pa čak jedno vreme bio i u kibucu u Izraelu, iako za sebe kaže da nije posebno religiozan. Ženio se dva puta, i ima jednog sina; njegova druga žena je rimokatolkinja, a on sam često hvali papu Franju zbog njegovih govora o ekonomskoj jednakosti, opisujući ga pametnog i hrabrog.
3. Od studentskih dana se borio protiv rasne segregacije u Americi, pa je čak jednom prilikom i osuđen zbog opiranja hapšenju tokom demostracija protiv toga. Bio je prisutan u Vašingtonu kada je Martin Luter King održao jedan od najčuvenijih govora u modernoj istoriji, "Imam san".
4. Njegova politička karijera je počela u redovima Partije slobodarske unije, ali neslavno, pošto nije uspevao da na izborima za guvernera u Vermontu pobedi kandidate iz dve najjače partije.
Deset godina kasnije se kandidovao za gradonačelnika Berlingtona (najvećeg grada države Vermont), opisujući sebe kao socijalistu, i pobedio demokratu Gordona Paketa koji je bio u šestom uzastopnom mandatu. Pobedio je i dve godine kasnije, i dve godine posle toga, oba puta ubedljivo, sa više od 50 odsto glasova. Na poslednjim izborima za gradonačelnika u tom gradu na kojima se kandidovao, 1987. godine, pobedio je Pola Lafajeta kojeg su podržale OBE glavne partije, i demokrate i republikanci.
Upravo je u tom gradu prošle godine objavio svoju kandidaturu za predsednika SAD.
5. Prvi put je pokušao da postane kongresmen 1988. godine, kao jedini član u Predstavničkom domu iz te savezne države (druge od pozadi po broju stanovnika u Americi), ali je bio drugi. Dve godine kasnije je pobedio, postao prvi socijalista u Kongresu i bio neprestano, svake dve godine, biran na tu poziciju od strane građana Vermonta, sve do 2007. godine kada su ga isti ljudi izabrali za senatora.
6. Za sve vreme svog boravka u Kongresu, neumorno i neprestano je kritikovao političku elitu zbog onoga što je on video (i vidi) kao delovanje u interesu bogatih. Nije se libio da u lice predsedavajućem Federalnih rezervi kaže da je u službi bogatih i velikih korporacija.
Takođe, glasao je protiv ratova u Iraku 1991. i 2003. godine, neprestano je kritikovao takozvani Patriotski zakon koji je omogućio vladi da nadgleda i špijunira građanstvo, a ustao je i protiv finansijskog izbavljenja banaka 2008. godine, istih onih banaka koje su i dovele naciju i svet na ivicu katastrofe.
2010. godine držao je osam i po časova dug govor protiv zakona koji je išao u korist najbogatijih a na uštrb najsiromašnijih. Najpoznatiji citat iz tog govora je silan: "Dosta je dosta!", rekao je Sanders tada i upitao se koliko je bogatima kuća dovoljno.
- Ne verujem da su se muškarci i žene koji su branili američku demokratiju, borili da stvore situaciju u kojoj milijarderi poseduju politički proces - rekao je lane.
7. Anketa sprovedena u Vermontu 2011. godine, nakon što je postao senator, pokazala je da njegove postupke odobrava DVE TREĆINE građana te savezne države, što ga je učinilo trećim najpopularnijim članom gornjeg doma Kongresa. Novembra 2015. godine sprovedeno je poslednje istraživanje. Koliko ga Vermonćana (ako nam dozvolite da tako nazovemo žitelje Vermonta) podržava? 83 ODSTO. Trenutno je najpopularniji američki senator.
8. Premda je već 25 godina u Kongresu, što u donjem što u gornjem domu, za sve to vreme je bio nezavisni poslanik, i nije pripadao ni jednoj stranci, iako je bilo očigledno da su mu demokrate jasno bliže nego konzervativni republikanci. Formalno je postao član Demokratske stranke tek kada je 2015. objavio da će se kandidovati za predstavnika te stranke na predsedničkim izborima.
9. Potpuno u njegovom stilu i u skladu sa njegovim demokratskim socijalističkim uverenjima, odbio je da kampanju finansijski zasnuje na donacijama bogatih. Ne samo što bi se moglo reći da se gadi njihovog novca, već želi da bude nezavisan od njih ako se dočepa Bele kuće.
Do kraja 2015. godine skupio je 73 miliona dolara koje mu je doniralo preko milion ljudi u 2,5 miliona odvojenih donacija, od kojih je svaka u proseku bila vredna 27 dolara. To neprestano raste. Oborio je sve rekorde sa ovim u vezi, čak i Obamin iz 2011.
10. Već smo spomenuli da sebe opisuje kao demokratskog socijalistu (njegovi protivnici pokušavaju da ga uvrede nazivajući ga tim imenom, nadajući se da će uplašiti glasače baukom socijalizma, ali im ne uspeva, a on sam to sa ponosom ističe), ali evo još nekih konkretnih stajališta Bernija Sandersa.
Divi se nordijskom modelu socijaldemokratije, zastupa ideju demokratije na radnom mestu (naše negdašnje samoupravljanje na svim nivoima u preduzećima je bila jedna varijanta toga), zalaže se za podizanje minimalne satnice, univerzalnu zdravstvenu zaštitu, smanjenje ekonomske nejednakosti, donošenje zakona koji bi radnicima olakšali formiranje ili učlanjenje u sindikate, proširenje socijalne sigurnosti eliminacijom ograničenja poreza na plate veće od 250.000 dolara, donošenje zakona koji bi preduzećima naredilo da moraju da pružaju porodiljsko, bolovanje, odmor, i tako dalje.
Najavljuje da će sve državne koledže i univerzitete učiniti besplatnim tako što će posebno oporezovati finansijske transakcije. Vol strit ga, realno, mrzi zbog toga, a sva je prilika da ga se polako sve više i više plaši.
- Ako budem izabran za predsednika, lisice više neće čuvati kokošarnik - napisao je u autorskom tekstu za Njujork Tajms.
Već je najavio da će kao šef Bele kuće uraditi sve što je u njegovoj moći da razbije velike finansijske institucije, da će reformisati Federalne rezerve, i da će Poštanskoj službi omogućiti da nudi osnovne finansijske usluge u ekonomski marginalizovanim zajednicima.
Traži ukidanje Severnoameričkog sporazuma o slobodnoj trgovini, istog takvog sporazuma sa centralnoameričkim državama, kao i sa Kinom, nazivajući ih katastrofom za američke radnike. Protivi se i Trans-pacifičkom partnerstvu, kao i Transatlantskom trgovinskom i investicionom partnerstvu, o kojem je Telegraf već pisao.
- Svi ti sporazumi su napisani od strane korporativne Amerike i farmaceutske industrije i Vol strita - kaže Sanders.
SKANDALOZNI SPORAZUM IZMEĐU EU I SAD DIGAO EVROPU NA NOGE: Postajemo robovi ako ovo prođe! (FOTO)
Zagovornik je odlučnih akcija sa ciljem preokretanja procesa globalnog zagrevanja koja je po njemu najveća pretnja za državnu bezbednost, a najavljuje i velika investiranja u infrastrukturu, koja je u Americi - verovali ili ne - u katastrofalnom stanju.
Pored toga, naravno, zagovornik je prava homoseksualaca, protivi se pokušajima da se ponovo uvede zabrana abortusa, a žestoko nastupa i protiv privatnih zatvora koji su po mnogima rak-rana američkog društva.
Još nešto: Berni Sanders zagovara legalizaciju marihuane na federalnom nivou.
(O. Š.)
Video: Pepeo i garež je sve što je ostalo od dva spaljena automobila na Novom Beogradu
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Pera Kojot # 1
Ako on pobedi to ce biti svetski cudo! Pored svega manipulantskog u USa , njima treba sad prvi predsednik zena posle prvog crnog predcednika! Tamo je sve "fun "nema tamo ni D od demokratije, oni su najveci robovlasnici sa njihovim kapitalistima koji se razbacuju milionima a prosecan gradjanim zadnjih 10 godina prezivljava!
Podelite komentar
Boris
Berni je bio za NATO intervenciju na Kosovu, to jest u tadasnjoj Jugoslaviji (ima i video na youtube kako prica o tome). To ste zaboravili da pomenete pored onog da je bio protiv ratova u Iraku itd.
Podelite komentar
Isko
Zbog toga što mu je rodbina koja je ostala u Istočnoj Evropi isparila tokom Holokausta, zainteresovao se za politiku od malih nogu. Ne mogu da verujem, Isparila? Šta ti bi čoveče da ovako nešto napišeš? Inače on će na političku sudbinu Amerike da ima uticaja koliko i ja.
Podelite komentar