IZMENE U ZAKONU O AUTORSKOM PRAVU: Kraj zloupotrebama pojedinih fotografa?

Predlog za donošenje autentičnog tumačenja odredbe člana 2. stav 2. Zakona o autorskom i srodnim pravima, usvojen na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, izazvao je negodovanje fotografa u Srbiji, jer mnogima od njih oduzima mogućnost da naplate zloupotrebu svojih autorskih dela. Ono na šta se prethodnih dana niko nije osvrnuo jeste pitanje - šta je sa zloupotrebama pojedinih fotografa?

Preporučujemo

U SRBIJI ZABRANJENE TORTE SA PEPOM PRASETOM? Poslastičari na udaru zbog autorskih prava!

Baš kao što je narodna poslanica Dušica Stojković istakla da treba preciznije definisati pojam autorskog dela, isto bi valjalo učiniti i sa zvanjem fotografa - da je srpsko sudstvo do sad pravilo razliku između halapljivih amatera i profesionalaca, potrebe za novim tumačenjem zakona ne bi ni bilo.

Iako inicijativa Stojkovićeve nije bez mana, budući da (potencijalni) novi propisi ne smeju biti u koliziji sa Bernskom konvencijom o zaštiti književnih i umetničkih dela, koju je ratifikovala i naša zemlja, kao ni sa međunarodno prihvaćenim normama zaštite autorskih dela - što jeste slučaj sa njenim predlogom - bilo je krajnje vreme da neko iznese na dnevni red ono što se godinama unazad dešava na sudovima, kada je u pitanju zaštita fotografskih prava.

Foto: Tanjug/AP

Za razliku od većine sudskih postupaka, koji traju dugo i usled neažurnosti sudija, zastarelosti, nedostatka dokaza, korupcije... često imaju nepovoljan ishod za oštećenog, procesi u kojima fotografi traže odštetu od onih koji "bez pitanja" i dozvole uzimaju njihove fotografije i objavljuju ih kao svoje, redovno se završavaju u njihovu korist.

U ovome, naravno, ne bi bilo ničeg spornog, a kamoli lošeg, kada se u Srbiji fotografom ne bi nazivao svako ko poseduje bilo kakav aparat ili mobilni telefon s malo boljom kamerom, međutim, kako je situacija potpuno drugačija, potpuno je bezbedno i reći da je u ovoj sferi - a posebno u medijima - vladao svojevrstan teror dela ove branše.

Foto: Tanjug/AP

Oni koji ne rade u novinama niti na internet portalima, ne znaju da je nemoguće iskoristiti bilo čiju fotografiju - pa makar ona bila uslikana aparatom od 200 evra i prikazivala semafor na raskrsnici - a da vas njen tvorac ne "odere", zato što je, doslovno, u nekom trenutku, stojeći na nekom mestu, pritisnuo dugme svog aparata uperenog u nešto ili nekoga. Tek tako.

Ovde bi se moglo pomenuti i višestruko naplaćivanje korišćenja istih fotografija, koje su neki od onih fotografa koji su sada opravdano u panici, neometano uspevali da sprovedu, ili to da neke fotografije za koje njihovi autori na sudu dobijaju astronomska obeštećenja, na servisima za onlajn prodaju fotografija koštaju svega par dolara.

Koliko je nepošteno i besmisleno uzimanje više stotina evra svaki put kad neko objavi fotografiju koju ste mu već jednom platili - ne treba posebno ni pojašnjavati.

Izmene u zakonu, koje bi napravile razliku između fotografije koju može da napravi vaše trogodišnje dete i onih koje zaista poseduju umetničku vrednost, štitile bi prava onih čija su prava zaista povređena, ali bi i učinile bezbednijim sve one koji su u ovoj priči prave žrtve: novine i portale koji časno obavaljaju svoj posao - ili bilo koga drugog koji je iskoristio javno dostupnu fotografiju sasvim običnog prizora - ni ne sluteći da je neko kadar da mu naknadno za nju traži sumanute količine novca.

Prema rečima advokata s kojima smo razgovarali, nameru da se napravi razlika između amaterskih i umetničkih fotografija treba pretočiti u vrlo precizne zakonske odredbe.

- U poplavi fotografija na internetu, što na društvenim mrežama, što na vebu, intencija je da se napravi dinstinkcija šta je umetnička fotografija, a šta "automatska" tj. fotografija koju je napravila sigurnosna kamera ili slična mašina. Problem nastaje u tome što je fotografija u istom zakonu definisana kao autorsko delo i biće ogromnih problema u praksi.

Naime, usvajanje predmetnog autentičnog tumačenja ima za cilj da se sve fotografije imaju smatrati za bezvredne u smislu Zakona koje ih štiti, dok je teret dokazivanja prebačen na umetnika koji prvo mora da dokaže da je umetnik, pa bi ovakve izmene morale biti napravljene u sklopu novog zakona, a ne tumačenja - napominje advokat Uroš Nedeljković, iz advokatske kancelarije Trifković i Milovanović.

Foto: sxc.hu/creationc, Freeimages.com/kipcurry

Istog mišljenja je advokat Srđan Gligo, iz advokatske kancelarije Vuković i Partneri.

- Zakon o autorskom i srodnim pravima ne pravi nikakvu razliku između "običnih" i umetničkih fotografija, šta više, propisuje da su fotografije autorska dela "bez obzira na umetničku, naučnu ili drugu vrednost". Zakon propisuje da je autorsko delo "originalna duhovna tvorevina autora" ali to samo isključuje dela koja nisu stvorena voljom nekog konkretnog autora, na primer snimak sa sigurnosne kamere, kao i plagijate.

Svaka fotografija koju je neko svojom voljom sačinio predstavlja originalnu duhovnu tvorevinu autora, bez obzira na to kakvu tehnologiju je koristio i kakva je umetnička vrednost te fotografije. Smatram da se pitanje eventualnog ograničavanja naknade za korišćenje takozvanih "običnih" fotografija od strane medija u svrhu izveštavanja u svakom slučaju ne može rešavati putem autentičnog tumačenja koje je suprotno samom tekstu zakona, već eventualno putem izmena samog zakona - naveo je Gligo.

(Telegraf.rs)