Fransoa Oland: Glasajući za mene, Francuska je izabrala promene

Novoizabrani francuski predsednik Fransoa Oland, poznatiji kao gospodin Normalni, šef je koji će putovati vozom, zarađivati manje i podnositi javnosti dvaput godišnje izveštaje o radu. Nikola Sarkozi je i zvanično priznao poraz. Telefonom je pozvao telefonom Olanda i poželeo mu sreću.

- Glasajući za mene, Francuzi su izabrali promene. Ponosan sam što sam uspeo da pružim ponovo nadu narodu. Uspećemo! – rekao je Oland pred oduševljenom masom u njegovom rodnom gradu Til.

On je kazao da mu je želja da bude ocenjen po isteku svog petogodišnjeg mandata - kada se bude videlo šta je učinio po pitanju mladih, nezaposlenosti, i po svim drugim pitanjima o kojima je govorio tokom kampanje.

- Iz sve snage ću se truditi da ispunim francuski san tokom mandata koji mi je upravo poveren –  rekao je još Oland i naglasio da štednja ne može više biti jedina opcija.

Posle govora u svom rodnom gradu, Oland bi trebalo da odleti za Pariz i pridruži se proslavi pobede na ogromnom skupu na Bastilji.

Oduševljena masa ljudi okupila u Parizu da proslavi pobedu socijaliste Fransoa Olanda na današnjim francuskim predsedničkim izborima. Na ovom istorijskom trgu francuske revolucije večeras se vijore zastave Francuske, zastave Evrope i zastave radničkih sindikata.

Pristalice levice presrećni su što je konačno jedan socijalista došao na vlast, prvi put od 1995. godine, kada je sa vlasti otišao Fransoa Miteran. Proslavi se pridružio i veliki broj pristalica kandidata krajnje levice Žan Lik Melanšona, ali i mnogobrojni obični građani.

Na ogromnom platnu emituje se govor odlazećeg predsednika Nikole Sarkozija i slike čitave izborne kampanje Olanda, prenose agencije, a na trgu se prodaje šampanjac i pečene kobasice.

Sa prebrojanih skoro pola glasova, Oland je pobedio sa 50,8 naspram 49,2 odsto glasova koje je dobio Sarkozi, a prema procenama Instituta za ispitivanje javnog mnjenja, Oland je pobedio sa 52 odsto naspram 48 odsto.

Staloženi i uglađeni socijalista Fransoa Oland, koji je donedavno putovao na posao skuterom, zbog čega su ga protivnici nazivali dostavljačem pice, poznat je po svojoj skromnosti, po kojoj se razlikuje od ambicioznog i agresivnog Sarkozija.

- Normalan predsednik mora da bude primeran predsednik. Ne može da odlučuje o svemu, da radi posao premijera, da odlučuje koji će novinar prezentirati televizijske vesti, ne može da postavlja sudije – opisao je Oland pre godinu dana kakav bi, po njegovom mišljenju, trebalo da bude šef države.

- Morate da budete povezani s narodom i da uživate poštovanje, a poštovanje mora da se zasluži – kazao je on.

Oland je iskusan političar i bio je poslanik u parlamentu, ali mnogi mu zameraju to što nikada nije bio ni na kakvom položaju u vladi.

Rođen je 12. juna 1954. godine u Ruanu, na severu Francuske.  Sin lekara i socijalne radnice, obrazovao se na pravnom fakultetu, u elitnoj Visokoj školi za administrativne poslove i na Institutu za političke nauke u Parizu.

Socijalističkoj partiji je pristupio 1979. godine, bio je ekonomski saradnik tadašnjem predsedniku Fransoa Miteranu, a 1988. godine je izabran za poslanika. Na čelu socijalista je 1997. godine nasledio Lionela Žospena, a povukao se s tog položaja 2008. godine.

Za predsedničkog kandidata socijalista izabran je pošto je prethodni favorit, šef Međunarodnog monetarnog fonda Dominik Stros-Kan, potpuno diskreditovan kada što je uhapšen zbog seksualnog skandala u SAD.

Oland je 1978. godine, tokom studiranja, upoznao Segolen Roajal, s kojom je živeo 30 godina u vanbračnoj zajednici i dobio četvoro dece.  Roajal je bila glavni protivkandidat Sarkoziju na predsedničkim izborima 2007. godine. Oland i Roajalova su se rastali posle njenog poraza u drugom krugu izbora i on je od tada u vezi s novinarkom Valeri Trirveler.

Socijalistički predsednički kandidat obećao je da će, ako bude izabran, smanjiti platu šefa države za trećinu i da će ukinuti predsednički imunitet. Najavio je borbu protiv korupcije, povećanje poreza za bogate i veća socijalna davanja. Obećao je i da će zaštititi Francusku od globalnih tržišta kapitala.

Oland je u prvom krugu predsedničkih izbora, 22. aprila, osvojio 28,63 odsto glasova, dok je Sarkozi osvojio 27,18 odsto.  Više od 43 miliona Francuza s pravom glasa imalo je mogućnost da glasa na ovim izborima, koji su u prekomorskim teritorijama počeli juče.

Oland treba da položi zakletvu 15. maja, a nakon večerašnjeg susreta s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel imaće niz međunarodnih susreta, među kojima je i učešće na samitu G8 u SAD 18. i 19. maja i samitu NATO u Čikagu 20. i 21. maja.

Još uvek aktuelni desničarski predsednik Nikola Sarkozi je i zvanično priznao poraz. Otkazao je prethodno zakazani skup na trgu Konkord iako je ranije  bilo planirano da na tom skupu govori i u slučaju pobede i u slučaju poraza, ali prema najnovijim vestima, proslave ipak neće biti.

Pozvao je svoju desničarsku partiju UMP da ostane ujedinjena i dodao da je on neće voditi na junskim parlamentarnim izborima.

- Ostanite ujedininjeni. Moramo pobediti na parlamentarnim izborima, ali ja tu kampanju neću voditi – rekao je Sarkozi visokim zvaničnicima svoje partije.

Obraćajući se svojim pristalicama, Sarkozi je rekao da je francuski narod napravio izbor i da je Oland novi predsednik Francuske i on mora biti poštovan.

Oland je u prvom krugu 22. aprila, kada je bilo 10 kandidata, dobio oko pola miliona glasova više nego Sarkozi. Izlaznost je u prvom krugu bila oko 80 odsto veća nego što se očekivalo.

Rezultati ispitivanja javnog mnjenja, koje je sprovela agencija BVA, predviđali su da će Oland u drugom krugu dobiti 52,5 odsto glasova, a Sarkozi 47,5 odsto, dok je, prema rezultatima ankete agencije CSA, Oland trebalo da osvoji 53, a Sarkozi 47 odsto glasova.

Rezultati izbora uticaće na borbu protiv dužničke krize, ostanak francuskih vojnika u Avganistanu i način na koji će Francuska vršiti vojni i diplomatski uticaj u svetu.

(Izvor: Tanjug)