TEMPERATURA RASTE PREBRZO: Evo u šta će GLOBALNO ZAGREVANJE pretvoriti Beograd i Srbiju!

Poplave, suše, požari, pijavice, trombe, dugi toplotni talasi sa temperaturom iznad 25 stepeni, i jedan mesec više leta biće uobičajena pojava u Srbiji, kao dobar dan, ukoliko globalna temperatura u svetu poraste za još dva stepena. Osim toga, preti i izumiranje biljaka i životinja, migracije stanovništva i nedostatak hrane.

Preporučujemo

Srednja globalna temperatura je oko 14,7 stepeni, a u Srbiji između 10 i 11 stepeni. U poslednje tri decenije, međutim, temperatura u Srbiji raste brže nego srednja globalna, tako da je za poslednjih sto godina u našoj zemlji porasla za više od jednog stepena.

U SRBIJU STIŽE PAKLENA KLIMA: Čeka nas nešto što ne možete ni da zamislite

Ono što predstavlja problem i može izazvati dalekosežne posledice, jeste ako globalna temperatuira poraste za više od dva stepena.

Docent dr Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu objašnjava za Telegraf da će se tih dva stepena, ukoliko temperatura bude rasla dosadašnjim tempom, dostići za 30 do 40 godina. Zato je bitno da se smanji emisija gasova staklene bašte, kako bismo se sporije zagrevali i izbegli apokaliptične i pesimistične scenarije koji se poredviđaju.

- Ukoliko plan iz Pariza, koji je usvojen u decembru, počne da funkcioniše i krene se sa drastičnom redukcijom emisije gasova staklene bašte, onda će temperatura od dva stepena biti dostignuta krajem veka. Cilj sastanaka u Parizu jeste da se globalna temperatura ograniči na dva stepena, a uz funkcionisanje tog plana sporije ćemo se zagrevati i verovatno bi se do kraja veka uspostavila ravnoteža od dva stepena. U suprotnom, do granice od dva stepena doći će se u narednih 30 do 40 godina, a to znači da će i kod nas biti još toplije - objašnjava Đurđević.

REŠENA MISTERIJA: Evo čega se Srbi najviše boje!

Granica od dva stepena, naime, smatra se sigurnom, odnosno zonom u kojoj negativne posledice i štete koje nastaju zbog promene klime mogu da se saniraju, ljudi mogu da se prilagode, a i na globalnom nivou bi moglo da se odgovori efikasno na sve eventualno, štetne efekte:

Foto: M. Đorđević

- Ako globalna ekonomija godišnje ima porast bruto društvenog proizvoda (BDP) dva osto, granica od dva stepena bi značila da te štete ne bi bile veće od tih dva procenta, odnosno da neće biti veća od napretka društva ukupno.

Na ovaj način, prema rečima našeg sagovornika, izbegli bi se veoma pesimistični scenariji.

- Ako ne uspemo da zaustavimo temperaturu, ostaćemo bez hrane, vode, ogromne količine zemlje bi bile pod sušom, bili bi učestali toplotni talasi... Migracije stanovništva bi bile sve češće. Iseljavanje stanovništva podstaći će i porast nivoa mora do dva metra, što znači da bi neki gradovi bili poplavljeni. Porast temperature preko dva stepena znači i izumiranje biljnih i životinjskih vrsta za 20 do 50 odsto. I do tih dva stepena, klima će se menjati, ali ta promena neće biti toliko velika i posledice neće biti preveliko opterećenje za globalno društvo. Nisu klimatske promene nikakva apokalipsa, u smislu da ćete se probuditi i da oko vas neće biti ničeg, ali je to spor proces koji može da dovede do stvari koji su neizdržive - navodi Đurđević.

Foto: ilustracija / Tanjug/Dusan Aničić

Na pitanje šta to konkretno znači za našu zemlju, i koliko je Srbija do sada pogođena klimatskim promenama on kaže:

- Klimatske promene su sklone učestalosti i intezitetu tih ektremnih događaja. Na primer, poplave iz 2014. godine nisu direktna posledica klimatskih promena. I ranije ih je bilo, međutim, intezitet i obim takvih događaja je nešto što može da bude povezano sa klimatskim promenama. Jer, topliji vazduh u sebi može da sadrži više vodene pare koji, kada dolazi do formiranja oblaka ili sistema, dovodi do velike količine padavina. Na globalnom nivou, ekstremne padavine su se u poslednjih desetak godina povećale za oko 20 procenata. Da klima nije izmenjena, palo bi deset odsto manje kiše, a tih deset procenata može da bude ključno za probijanje bedema, izlivanja korita... A, kada me pitate šta dva stepena znači za Srbiju, dobar primer je 2012. godina kada je kod nas bila velika suša. Te godine je šteta u poljoprivredi bila oko dve milijarde dolara. Kada bi temperatura prešla dva stepena, svaka godina bi bila kao 2012. Inače, dve milijarde dolara je kod nas pola procenata BDP-a, a nama je ovogodišnji rast BDP-a pola procenta - objašnjava Đurđević.

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

DRAMATIČNO UPOZORENJE: Srbiji prete sve češći POŽARI, POPLAVE, i ZEMLJOTRESI!

Leta u Srbiji u prethodne dve godine obeležeile su i jake grmljavine, a pojavile su se i pijavice iliti trombe, odnosno manja tornada.

- To su pojave koje su kod nas, inače, retke, i vrlo je teško detektovati da li su posledica promene klime. Ali, ako se gleda dugoročno, onda se takvi ekstremni događaji očekuju u toplijoj klimi. Toplija atmosvera može da ima više vodene pare, a ona je uglavnom gorivo za sve te izrazite procese jer se kondenzacijom oslobađa sva toplota koja izaziva olujne nepogode, oblake sa gradom, tornada... S obzirom na to, za očekivati je da budu intezivniji nego što su bili - kaže naš sagovornik.

On dodaje da bi, po nekim scenarijima, trebalo tokom zime i proleća da imamo veću količinu padavina, a u toku leta njihov nedostatak. Na taj način, ukupna količina padavina ne bi se toliko promenila, ali bi se promenila njihova raspodela između zime i leta. A da li ćemo ostati samo na dva godišnja doba?

- Godišnja doba su astronomske kategorije, i u smislu astronomije imaćemo i dalje četiri godišnja doba. Međutim, u klimatologiji postoji nešto što se zove letnji dan. To je dan kada maksimalna temperatura prelazi 25 stepeni. E, takvih dana, u klimi koja je toplija za dva stepena, biće za 30 više, tako da ćemo imati jedan mesec više leta. Inače u Srbiji se u poslednjih desetak godina broj i intezitet toplotnih talasa udvostručio u odnosu na sredinu 20. veka, tako da mi danas imamo duplo više toplotnih talasa nego što smo imali. S obzirom na to, ljudi ne treba da se čude što su tokom leta velike vrućine i dugi periodi visokih temperatura jer je to postala norma. Moraćemo da naučimo da živimo, ne baš kao u Sahari, ali u klimi koja je toplija u odnosu na pre 30 ili 50 godina.

U SRBIJI 50 STEPENI, KAO U AFRICI: Katastrofalna prognoza meteorologa!

Za kraj, Đurđević kaže da će, po svemu sudeći 2015. godina, biti najtoplija u poslednjih 136, a da će nam takva biti i 2016.

Inače, porast godišnje temperature počeo je 1983. godine.

Šta bi sve trebalo da se uradi da bi se zaustavilo globalno zagrevanje? Podelite vaše mišljenje sa nama u komentarima.

(Lj. Račić)