POTREBNI SU VAM SAMO SAPUN, VODA I VUNA: Kada vidite šta rade ove devojčice, odmah ćete i vi PROBATI isto! (FOTO)

Ljudi su prve odevne predmete pravili od krzna i kože, pa su počeli da šišaju životinje i došli su do vune. Filcanje tog prirodnog materijala je izuzetno stari zanat i žene su se bavile njime od praistorije. I danas, na istoku u Avganistanu, Iranu itd. postoje ruralne sredine gde se filcanjem pravi autentična odeća kao pre nekoliko hiljada godina.

Preporučujemo

Da učenje ovog starog zanata može biti odlična socijalna podrška, psihoterapija i podsticaj ženskog preduzetništva, dokazalo je paraćinsko udruženje „Štit“. Ono je nastavilo da živi i nakon što je okončana podrška humanitarne organizacije „Adra“, a promocije filcanja u tekstilnoj radionici na javnim mestima okupljaju sve više žena.

Nekoliko puta žene su filcale vunu u gradskoj biblioteci. Izložba ekstravagantnih ručnih radova - šalova, kapa i ostalih odevnih predmeta u bibliotečkom prostoru delovala je gotovo nestvarno.

Vođe radionice su Marija Babić i Tatjana Tubica, tekstilne inženjerke. Marija kaže da se članice udruženja bave i dalje filcanjem i izradom i reciklažom predmeta od vune i tekstila.

- Suština je da što više žena privučemo da nauče ovaj stari zanat. I to zato što na našim prostorima postoji jeftina domaća sirovina. Vune ima u izobilju, a koristimo i vunice i ostatke raznih drugih materijala kojih ima u svakoj kući. Sve to kad spojite, možete da napravite fantastične stvari, da iskombinujete predivo i tkaninu, da to onda poklonite ili prodate - priča ona, pa dodaje:

Foto: Telegraf

- Oslobađajuća energija koja nastaje u ovom kreativnom poslu neprocenjiva je, a kad se timski radi ideje se rađaju i nadovezuju. Nastaju unikatni šalovi, ešarpe, kape, torbe, prostirke... Ukrašavamo i pohabane delove odeće, stare kapute... Domaća vuna je zgodnija za rad od merino uvozne vune. Merino daje finije efekte, ali se teže filca.

Vuna se filca tako što se prvo naređa nekoliko slojeva vune pa se onda kvasi sapunjavom vodom i pritiska kako bi postala kompaktna.

Foto: Telegraf

– To je prirodno vlakno koje po svojoj površini ima krljušti, slično ribi. Trljanjem vune pod pritiskom, temperaturom i vlagom, krljušti se međusobno mrse i vuna postaje kompaktna, dobija jedinstvenu teksturu. Potrebno je dosta vremena i uloženog truda da iz tako naslagane vune nastane filc. Posle od njega možete da pravite odevni predmet, da ga šijete, da ga dalje ukrašavate – objašnjava Marija Babić.

Jedna od iskusnijih polaznica radionice je Marica Petrović. Kaže da nije ni čula za filcanje kad je prvi put došla iz radoznalosti.

Foto: Telegraf

- Onda sam shvatila da su za filcanje potrebni samo vuna, sapun, voda, vredne ruke i malo mašte. Sad već i kod kuće sama radim i tako smirujem nervozu. Uradila sam prelepe šalove i sve sam ih poklonila – ističe ona.

Najmlađe polaznice „kursa“ jesu Maša Mitić i Mina Šubarević. Imaju 10 i 11 godina i tvrde da su oduševljene umećem koje su počele da stiču. Maša je od filca napravila trešnjice koje će biti ukras za jelku, dok je Mina suvim filcanjem ispisala svoje ime na pletenoj kapi.

(Z. R. P.)