AKO KORISTITE MUZIKU, PLATITE JE: Intervju sa Rodoljubom Stojanovićem, generalnim sekretarom Unije diskografa Srbije

Na panelu koji se održao u Privrednoj komori Srbije o autorskim i srodnim pravima, a čiji je cilj bio da se podstakne dijalog u vezi sa Zakonom o autorskim i srodnim pravima i istakne značaj koji po srpsku privredu imaju delatnosti zasnovane na tim pravima, razgovarali smo sa moderatorom panela Rodoljubom Stojanovićem, generalnim sekretarom Unije diskografa Srbije.

Preporučujemo

NE DAJTE DA OVDE GUBIMO MILIONE: Evo šta je bitno da se uradi kako bi Srbiji konačno krenulo nabolje!

U razgovoru za Telegraf, Stojanović je izneo mišljenje o tome koji je najveći problem zaštite autorskih prava i koji način bi bio najbolji za njegovo rešavanje, ali i kakvo je stanje u srpskoj privredi i koliko će vremena biti potrebno da se stvari u ovoj sferi dovedu u normalu.

DOSTA JE BILO LOPOVLUKA: Diskusija o autorskim pravima u Privrednoj komori Srbije!

Koji je trenutno najveći problem u Srbiji kada je reč o autorskim pravima?

Najveći problem u Srbiji u ovom trenutku je svest ljudi koji se bave ovim poslom, da bi trebalo da pribave na vreme dozvole vezano za iskorišćavanje tuđih autorskih dela, kao i to da evo sad intenzivno radimo na promeni zakona i očekujemo da će do kraja godine to da se završi.

IZVOZ JE KLJUČNA REČ ZA DALJI RAST SRPSKE PRIVREDE: Intervju sa Markom Čadežom, predsednikom Privredne komore Srbije

Da li je to ujedno polazna tačka od koje treba i krenuti kako bi se rešio problem?

Postoje određeni elementi koje treba promeniti u sadašnjem Zakonu. Zakon kao takav u celini nije loš, ali postoje elementi koji ograničavaju i koji su anticivilizacijski, a ovih dana najviše možemo da čujemo da su antievropski. Mnogo je važnije da su anticivilizacijski nego antievropski. Ono što je svakako Srbiji važno to je da kroz novi Zakon koji će biti jako dobar i moderan uđe u sve tokove svetskih organizacija i dešavanja i da konačno mi postanemo na svetskoj mapi neko ko je još u 18. i 19. veku bio pri vrhu tadašnjeg svetskog poretka. Treba da nastavimo taj put jer je mnogo važno da Srbija kao moderna država ima i moderne zakone.

U kojoj sferi u Srbiji su trenutno najugroženija autorska prava?

Najbitnije je to što su ograničena određena prava. Tačnije, po prethodnom zakonu koji je bio usvojen, ta prava su bila na odličnom nivou, da kažem evropskom. U ovom trenutku mi imamo problem što je jedna od prethodnih vlada Republike Srbije ograničila za određene korisnike naplate. Sami autori i nosioci autorskih prava mogu da oslobode određene korisnike, ali to ne može biti određeno zakonom. Zato i jeste anticivilizacijski. E sad, imam naznake da naša sadašnja Vlada, i ne samo naznake nego i idemo u tom pravcu, da ima želju i nameru da to promenimo, zato i jesmo danas ovde da zajedno kroz Privrednu komoru Srbije i kroz sve institucije sistema dođemo do rešenja koje je idealno za nas.

Foto: Promo

Koliko je vremena potrebno da se Zakonom dovedu u red autorska prava?

Mi već imamo određeni stepen i nivo zaštite autorskih prava. Ono što je potrebno je da korisnici shvate da to nije nikakav, kako vole da kažu, fiskalni namet, već je prosto i jednostavno nešto što je obaveza. Ako vi koristite muziku, bitno je da je platite. Niko vas neće teretiti ni na koji način ako ne koristite muziku da morate da je platite. Ali onog trenutka, što je određeno po Zakonu o autorskim i srodnim pravima, ukoliko javni objekat ima izvor muzike, shodno svojim prihodima, procentualno se proračunava preko tarife. To je u poslednjoj sesiji koju smo imali govoreno, i mi sad imamo odlične rezultate zato što je Privredna komora Srbije jedno važno telo koje je doprinelo da se korisnici i nosioci autorskih prava približe, i da to reše na jedan civilizacijski i normalan način.

Prema Vašem mišljenju, kakvo je trenutno stanje privrede u Srbiji?

Pa što se tiče stanja privrede u Srbiji, ja mislim da ona polako, ali sigurno ide napred. Da li može brže? Da, može brže! To svaki dan slušamo kroz raznorazne institucije, politiku i sve ostalo. Ono što je nama važno u ovom trenutku je da se desila studija koju je Pravni fakultet sproveo i gde smo imali priliku da čujemo izveštaj celog  ispitivanja, da kreativna industrija, kojoj pripada muzička, filmska i izdavačka delatnost itd. doprinose budžetu (BDP) Republike Srbije 4,6 odsto, što je ekvivalentno bankarskom sistemu i elektroprivredi. Što znači da kreativna industrija ima ozbiljan potencijal, ne samo kao domaća već i izvozna grana, zahvaljujući digitalizaciji i modernizaciji, zato su nam i potrebni ti svi novi zakoni, jer mi kroz digitalizaciju i modernizaciju možemo da budemo konkurentni na stranom tržištu i da ostvarujemo ta prava. Sve što se izvezde odavde donosi prihod u stranoj valuti, što povećava kreditni rejting. To doprinosi ne samo preduzećima, već i privredi Srbije.

Foto: Promo

Jako je bitna. Naročito je bitna u IT sektoru, koji u ovom trenutku ima veliki doprinos u tome, jer ako želite da neko investira novac morate imati sve ono što je bitno za poslovanje određenih firmi. U današnjem svetu najvažnija stvar je intelektualna svojina jer vrednost određene kompanije, uzmimo primer Coca Cole, njena vrednost nije u kamionima i u flašici već u formuli koja je ipak intelektualna svojina nekih ljudi i u tome raste njihov kreditni rejting na berzi. Tako da je cela ta sfera jako važna da bi neko došao u Srbiju da investira i da su Zakoni sređeni, da imamo regularan način poslovanja.

(Marina Bojić)