IZVOZ JE KLJUČNA REČ ZA DALJI RAST SRPSKE PRIVREDE: Intervju sa Markom Čadežom, predsednikom Privredne komore Srbije

Marko Čadež je izabran na mesto predsednika Privredne komore Srbije pre nešto manje od 10 meseci. Za ovo vreme u Komori se izdešavalo mnogo stvari, donete su neke velike odluke, a u toku je i proces modernizacije komorskog sistema Srbije. O tome sa kakvim se izazovima susretala i susreće Komora i o značaju svega ovoga za privredu Srbije i standard njenih građana razgovarali smo sa Čadežom, koji je posetio redakciju Telegrafa.

Izabrani ste na mesto predsednika PKS pre deset meseci. Šta se dobro i loše izdešavalo za ovo vreme, kad je reč o komori?

Preporučujemo

- Najbolja i najteža stvar koja nam se dogodila je proces modernizacije komorskog sistema Srbije. Najbolja, jer smo u nameri da izgradimo jedinstven, moderan i efikasan komorski sistem, koji će u potpunosti biti u funkciji privrede, već obavili najveći deo posla predviđen mapom puta za ovu godinu. Da bi komorski sistem bio dovoljno jak i reprezentativan i postao ravnopravan sagovornik, partner Vladi u donošenju mera ekonomske politike i propisa od značaja za privredu, a istovremeno dovoljno stručan i osposobljen da pruži pravi servis privredi, jačamo sve stubove komorskog delovanja - od zastupanja privrede, preko podrške privredi, do edukacije. Paralelno sa aktivnostima za obezbeđivanje značajnijeg učešća privrede u zakonodavnom postupku, radimo i na uvođenju dualnog obrazovanja, razvijamo postojeće i uvodimo nove usluge i podižemo unutrašnje kapacitete kako bi te usluge efikasno pružali privrednicima. U tom procesu Privredna komora Srbije bila je prinuđena da donese i tešku, ali neminovnu odluku da broj zaposlenih smanji za trećinu, jer je u prošlosti više od polovine prihoda Komore odlazilo na zarade zaposlenih što je onemogućavalo ulaganja u razvoj novih komorskih usluga i servisa za privredu. Cela privreda morala da prođe kroz period prilagođavanja novim okolnostima nakon ekonomske krize što je i PKS sada učinila, pokazujući da prepoznaje potrebe privrede.

Foto: Marko Todorović

Sa kakvim rezultatima srpska privreda ulazi u poslednji kvartal i kako će završiti 2015. godinu? Šta su trenutno najveće mane, a šta prednosti srpske privrede?

- Najnoviji statistički podaci ukazuju na pouzdane znake oporavka privrede aktivnosti. Utoliko značajnije, jer se to događa u godini štednje i finansijske konsolidacije. Bruto domaći proizvod je na uzlaznoj liniji u odnosu na prošlu i početak ove godine, tako da je sada zasigurno možemo, umesto o padu, govoriti o privrednom rastu u odnosu na prošlu godinu. I MMF i Svetska banka potvrdili su da Srbija izlazi iz recesije i revidirali su svoje procene, sa 0,5 odsto pada na 0,5 odsto rasta. Očekivanja su i da bismo mogli da dostignemo i jednoprocenti rast. Tome je doprineo rast industrijske proizvodnje, koja je posle prošlogodišnjeg pada zbog poplava, ove godine, za osam meseci, povećana 6,9 odsto u odnosu na isti period 2014. Bolje rezultate, nakon obnavljanja kapaciteta, postigli su ne samo rudarstvo i energetika, već, što je posebno važno, i prerađivačka industrija za izvoz. Izvoz je ključna reč za dalji rast. A da bismo povećali proizvodnju i izvoz, potrebno je da tehnološki osavremenimo našu industriju, da povećamo produktivnost i podignemo konkurentnost - i nacionalnu i kompanija pojedinačno. Preduslov za to su investicije. Sa rešavanjem pitanja kompanija u restrukturisanju i reformom javnih preduzeća značajno će se ublažiti nelikvidnost i nesolventnost, već dugo najveći problem srpske privrede.

Foto: Marko Todorović

Da li smo iskoristili ili propustili priliku da više izvozimo u Rusiju od kako su joj zapadne zemlje uvele sankcije?

- Čini se da je u trenutku uvođenja sankcija na relaciji EU – Rusija bilo i nerealnih očekivanja u našoj javnosti da će srpska privreda uspeti da popuni neki značajniji deo ogromnog prostora koji su na ruskom tržištu zauzimali proizvođači iz SAD, EU, Australije, Kanade. Ono što je srpska privreda sa postojećim kapacitetima mogla jeste da neugovoreni izvoz viškova usmeri ka ruskom tržištu, da dobrom organizacijom, pravilnim nastupom, preventivnom kontrolom kvaliteta i objedinjavanjem ponude postigne što bolji rezultat. Zato ne bih govorio o propuštenim prilikama, već o činjenicama. Činjenica je da smo da smo 2014. ponovili rezultat iz 2013, kada smo premašili rekordnih milijardu dolara izvoza, kao što je činjenica da će nam izvoz ove godine biti manji, zbog uzdržanosti ruskih kupaca i smanjenih porudžbina usled pada i velikih oscilacija rublje. Izvozni učinak uspeli su da zadrže proizvođači poljoprivredno prehrambenih proizvoda, zahvaljujući, između ostalog, i aktivnostima Privredne komore Srbije i učešću na najvećim ruskim sajmovima prehrane. Činjenica je i da je rusko tržište ogromno, da ima veliku usisnu moć, da je dugoročno jedno od najznačajnijih izvoznih destinacija za srpsku privredu, utoliko pre što u trgovini sa Rusijom imamo bescarinski režim. Sa jačanjem kapaciteta da više proizvodimo i više izvozimo, da kontinuirano isporučujemo količine koje zahteva rusko tržište, to će nam i izvozni rezultati biti bolji. Verujem da će se izvoz, posebno agrobiznis sektora, značajno uvećati nakon formiranja logističko distributivnih centara u Srbiji i Rusiji. Inicijativa se trenutno razmatra na najvišim nivoima poslovnih krugova i zvaničnih institucija dve zemlje. Ozbiljan podsticaj našoj izvoznoj privredi biće i predstojeća poseta premijera Vučića Ruskoj Federaciji tokom koje će biti održan i veliki poslovni forum.

Foto: Marko Todorović

Da li ste kao osnivač Foruma Srbija - Nemačka zadovoljni privrednom saradnjom sa najjačom zemljom EU? Šta je ono što su srpski privrednici naučili, a šta tek treba da nauče od nemačkih privrednika?

- Iako su potencijali mnogo veći od realizovanih, dobro je što privredna saradnja dve zemlje iz godine u godinu beleži uzlazni trend: ukupna robna razmena je dostigla tri milijarde evra, izvoz je od 2002. povećan šest puta - na 1,3 milijarde evra, a uvoz je dupliran, dok je trgovinski deficit od 2008. godine prepolovljen. Nemačka je godinama u vrhu liste vodećih privrednih partnera Srbije i stranih investitora i najveći je bilateralni donator. U jačanju veza dve privrede, privlačenju novih investitora u Srbiji i povećanju izvoza u Nemačku posebno ulogu imaju nemačke kompanije, koje su ovde investirale i uspešno rade. U Srbiji posluje 370 kompanija sa većinskim nemačkim kapitalom, prisutne su u svim vitalnim sektorima privrede, uglavnom izvozno orijentisane i zapošljavaju oko 25.000 radnika. Nemačke kompanije značajno su doprinele transferu tehnologija i uspostavljanju EU standarda u srpskoj privredi, pre svega u domenu zaštite životne sredine, korišćenju obnovljivih izvora energije i održivog razvoja uopšte. Naše firme koje sarađuju sa nemačkim shvatile su važnost kvaliteta i gotovo sve poseduju neophodne sertifikate. Od nemačkih partnera možemo da naučimo mnogo toga, posebno kada je u pitanju pouzdanost, koja podrazumeva isporuku dogovorene količine na vreme i kontinuirani kvalitet proizvoda.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Kolika je šteta naneta srpskoj privredi nedavnim "carinskim ratom" sa Hrvatskom?

- Teško je govoriti o tačnim iznosima, koji će se u svakom pojedinačnom slučaju utvrditi tek ako se i kada se preduzeća odluče za traže pravni lek i nadoknadu štete. Zbog zatvaranja granica štetu su pretrpeli i proizvođači - izvoznici i transporteri i putari, srpski i hrvatski, ali i oni koji jednim od najfrekventnijih evropskih koridora, preko srpsko-hrvatske granice, prevoze robu na druga evropska tržišta. Zato je dobro što blokada nije duže trajala i što se situacija stabilizovala. Zajednički stav i srpskih i hrvatskih privrednika, i Privredne komore Srbije i Hrvatske gospodarske komore, bio je i ostao, da to što se dogodilo nikome nije donelo koristi. Donelo je samo štetu i hrvatskoj i srpskoj privredi i ekonomiji celog regiona. Odlična saradnja Privredne komore Srbije i Hrvatske gospodarske komore pokazala se i u danima nakon izbijanja graničnog spora. Hrvatska gospodarska komora je odmah iznela svoj jasan stav i upozorila na posledice za privredu. Radili smo zajedno, sinhronizovano, bili smo u kontaktu svakodnevno, kako bi se i ova barijera otklonila u interesu naših privreda. Upućivali smo apele na sve adrese sa kojih je mogla da stigne pomoć da bi se granica što brže otvorila, da bi se omogućio slobodan protok robe i ljudi i normalno poslovanje preduzeća. Još jednom se potvrdilo da privrednici mnogo lakše nađu zajednički jezik i da principi i običaji koji vladaju u poslovnom svetu mogu mnogo da pomognu u procesima političke normalizacije u regionu.

Foto: Tanjug/Oksana Toskić

Pored Rusije, stalno se u javnosti pominje da bi trebalo da više privredno sarađujemo sa Kinom. Da li je utopija ili realnost izvoziti na toliko veliko tržište?

- Poznato je da platežna moć kineskih potrošača jača, da sve više kupuju inostranu robu, pri čemu su evropski proizvodi posebno na ceni. Iako je tržište Kine udaljeno, veliko i zahtevno, svaka kompanija koja ima kvalitetan proizvod, dobru distribuciju i osmišljen marketing, ima šanse da uspe. Međutim, ne treba zaboraviti da smo mala zemlјa i da su kapaciteti naše privrede skromni u odnosu na potrebe kineskog tržišta. Stoga je važno da se pristup kineskom tržištu koncipira regionalno, da se naše kompanije udružuju i nastupaju sa svojim regionalnim partnerima iz Hrvatske, Bosne, Slovenije, Makedonije, Crne Gore kako bi zajedno bili primetniji i konkurentniji. Svest o toj potrebi sve je jača u celom regionu. Naše izvozne šanse uvećavaće se i sa povećanjem broja kineskih kompanija, koje će ovde investirati i proizvoditi, uključivati domaće kompanije u svoj dobavljački i proizvodni lanac i odavde izvoziti, između ostalog i na kinesko tržište. Zbog toga je važno ulaganje kineskih kompanija u postojeće i nove proizvodne kapacitete u Srbiji, posebno u industriju prevoznih sredstava, energetiku, informacione tehnologije, telekomunikacije, poljoprivredu i prehrambenu industriju, koje su markirane kao oblasti od zajedničkog interesa za unapređenje saradnje. Unapređenje ekonomskih odnosa sa Kinom trebalo bi da ide u pravcu razvoja dugoročnih oblika saradnje, a infrastruktura i energetika ostaju prioritetne oblasti i narednih godina što je potvrđeno na Samitu održanom u Beogradu u decembru prošle godine.

Foto: Marko Todorović

Ako vas neko ko tek želi da započne biznis u Srbiji pita za savet, čime biste mu preporučili da se bavi? Koliko je novca potrebno za pokretanje biznisa u Srbiji?

- Teško je davati takve savete, jer da biste nekome preporučili čime da se bavi morate znati i gde i kada želi da počne posao i čime raspolaže i koje su mu sposobnosti i afiniteti. Međutim, svi koji nameravaju da krenu u samostalni biznis, kao i oni koji već posluju mogu se obratiti za pomoć i podršku Biznis info servisu u Privrednoj komori Srbije, preko koga će doći do odgovora naših stručnih službi. Namera nam je da paketom usluga čija je primena nedavno počela, privrednicima koji već rade i žele da poboljšaju svoje rezultate olakšamo poslovanje, da im smanjimo troškove i pomognemo da postanu konkurentniji i produktivniji, a početnicima da što uspešnije startuju – da im pružimo sve potrebne informacije o zakonskom okviru i pravnim procedurama, da im pomognemo u izradi biznis planova i pisanju projekata kojima će se kandidovati za neki od izvora finansiranja, da ih povežemo sa potencijalnim partnerima u zemlji i inostranstvu...

Foto-ilustracija: pixabay.com

Srbija ima veliki broj visoko obrazovanih ljudi u IT sektoru koji masovno odlaze u inostranstvo da rade. Gde su kočnice u ovom sektoru i šta su najveći problemi? Kako te ljude zadržati i zaposliti u domaćim kompanijama gde sigurno mogu mnogo da doprinesu?

- Srbija će u narednim godinama morati da vodi žestoku bitku da zadrži mlade, visoko obrazovane ljude u ovom sektoru, koji su sve traženiji u svetu. Jer, sektor IKT raste brzo i godišnje kreira oko 120.000 novih radnih mesta. Procene su da bi Evropa mogla da se do 2020. suoči sa nedostatkom čak 825.000 kvalifikovanih IKT radnika. Šta mi možemo da uradimo u uslovima takvog tržišta rada? Uz interesantne projekte i većim ulaganjem u IKT usluge situacija bi mogla da se popravi. Pojedine kompanije iz IT sektora već su se organizovale tako da izabranim studentima nude praksu u pravom poslovnom okruženju i dalje usavršavanje. Mladim inženjerima na početku karijere, najzanimljiviji su projekti bazirani na tehnologijama koje su svetski trend. Država bi mogla da pomogne postojećim i budućim firmama unapređenjem zakonskog okvira za primenu IKT proizvoda i usluga i podsticanjem razvoja i izvoza originalnih IKT proizvoda, kao i kreiranja startap kompanija.

Foto: Telegraf

Comtrade je prva kompanija koja je kao privredni subjekt odlučila i da obrazuje nove kadrove kroz svoju ITHS srednju školu i ITS visoku školu strukovnih studija iz IT oblasti. Da li je to dobar koncept?

- Taj koncept je utoliko značajniji kada se ima u vidu rastuća potreba za IKT stručnjacima. Visoka škola strukovnih studija za informacione tehnologije ITS je prva akreditovana privatna visokoškolska ustanova u oblasti informacionih tehnologija u Srbiji. Osim najsavremenije opreme i visoko stručnog kadra, osposobljava studente za najtraženija zanimanja, kroz praktičan rad u struci još u toku studiranja. Diploma je akreditovana kod Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

(V. Živanović - I. Ćuzović)