(EKSKLUZIVNO) ROBERT BEL, SAVETNIK ZA ODBRANU SAD U NATO: Alijansa je posvećena odbrani Evrope

Amerika se na velika vrata vratila u Evropu. Posle dolaska USS Carney, četvrtog u grupi razarača sa najsavremenijim Aegis sistemom za odbranu od balističkih projektila, jasno je da je odlučnost Vašingtona da osigura saveznike na starom kontinentu beskompromisna.

Preporučujemo

Jedan od najbitnijih ljudi u programu balističke zaštite Alijanse je Robert Bel, predstavnik za Evropu američkog sekretara za odbranu Eštona Kartera i savetnik za odbranu američke misije pri NATO (USNATO). Urednik Telegrafa je, zajedno sa još par odabranih novinara, imao šansu da razgovara sa Belom, uoči pristajanja USS Carney u Španiju.

Robert Bel je pre svog trenutnog zaduženja bio potpredsednik SAIC (Međunarodne korporacije za aplikaciju nauke), i koordinisao je aktivnosti SAIC sa NATO i Evropskom komandom SAD. U januaru 2010. Od 1993-1999. Bel je bio specijalni savetnik Bila Klintona za pitanja nacionalne bezbednosti. Trenutno je odgovoran za planiranje, preporučivanje, koordinaciju i nadgledanje američke odbrambene politke u Evropi.

Foto: NATO

Ovo su najzanimljiviji detalji iz jednočasovnog razgovora sa Robertom Belom:

Moderator: Pozdrav svima iz Stejt dipartmenta. Želim da se zahvalim svim učesnicima u ovoj diskusiji. Takođe, želim da se zahvalim svima koji nam se javljaju iz Ambasade SAD u Budimpešti. Danas nam je zadovoljstvo da nam je u gostima Robert Bel, predstavnik sekretara odbrane u Evropi i takođe savetnik za odbranu misije SAD pri NATO. Gospodin Bel je stručnjak za politiku i programe Sekretarijata za odbranu i ima mnogo godina iskustva i u Vašingtonu i u Briselu. Počećemo sa kratkim uvodom samog gospodina Bela, i onda ćemo preći na pitanja. Gospodine Bel?

Robert Bel: Hvala ti puno, Miriel. Srećan sam što imam šansu da razgovaram sa novinarima i što ću odgovarati na pitanja. Neću zato dužiti, nego ću samo reći da je povod za ovaj razgovor ovonedeljni dolazak u Rotu u Španiji broda USS Carney, četvrtog razarača sa sistemom Aegis, koji je predsednik Obama poslao u Evropu kako bi bili stavljeni pod kontrolu i komandu NATO, i suočili se sa pretnjom proliferacije balističkih projektila na Bliskom istoku. To je neverovatan brod. Nadam se da će neki od vas imati šansu da se ukrcaju na njega. Samo bih da primetim da je 29. maja, dakle ne tako davno, ovaj brod bio u svojoj matičnoj luki u Mejportu na Floridi, nedaleko od Džeksonvila, i da smo generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg i ja imali zadovoljstvo da prođemo kroz taj brod, da se sretnemo sa posadom i da saznamo sve o njegovim sposobnostima. NATO je objavio dosta informacija o tome. Možemo da pređemo na pitanja sad.

Moderator: Odlično. Hvala vam mnogo. Možemo da počnemo sa Majklom Bekfišom sa FUNKE radio stanice u Nemačkoj.

Foto: Wikipedia/U.S. Navy

FUNKE radio: Gospodine Bel, pominjali ste pretnju od proliferacije projektila na Bliskom istoku, i očigledno ste mislili na Iran. Kako se sistem odbrane od balističkih projektila uklapa u nova politička događanja i velike diplomatske aktivnosti posle nuklearnog sporazuma sa Iranom? I da li bi mogao da ugrozi novi politički momenat na Bliskom istoku?

Bel: Moja administracija, i predsednik, bili su veoma jasni kad je reč o zaključcima sporazuma o iranskom programu nuklearnog naoružanja, i jasno je da ovo ne menja naš plan, nameru ili rokove za uspostavljanje arhitekture NATO za odbranu od projektila u Evropi. Namera o uspostavljanju odbrane evropskih naroda i teritorije objavljena je u Čikagu pre tri godine, i mi je sprovodimo od tada. Tako da nije pravo pitanje hoće li biti nečega. Danas postoji ta odbrana i ovaj brod je dodatak toj odbrani. Kad je reč o njihovom odnosu prema sporazumu o iranskom nuklearnom naoružanju, oni su veoma zadovoljni što su dobili jaku podršku Evrope, uključujući i Nemačku, da bi uradili to, i ta podrška je dobrodošla, i naglasio bih samo da je sporazum fokusiran na prethodne nelegalne nuklearne aktivnosti Irana. On se ne bavi i ne ograničava akviziciju balističkih projektila od strane Irana, niti programima njihove primene, koji su brojni i stalno se povećavaju, kad je reč o kapacitetima i brojnosti. Druga stvar koju bih voleo da istaknem je da smo još rano u implementaciji ovog sporazuma. Mnogo vremena je potrošeno, ne samo kad je reč o mojoj vladi, već i među evropskim zemljama koje su učestvovale u tome, na fokusiranje na načine osiguravanja veoma jakih destimulacionih mera za vladu Irana, kad je reč o njihovom eventualnom odstupanju od sporazuma, ili varanju, ili pronalaženju načina da istupe iz sporazuma. Kad je reč o tome, na primer, mogućnost brzog uvođenja sankcija ostavljena je kao mogućnost. A SAD su jasno rekle da sporazum ne menja nužno jednačinu, kad je reč o našim očekivanjima o ponašanju Irana u drugim domenima. Mi imamo sigurne partnere i saveznike u regionu, kad je reč o održavanju jake pozicije odvraćanja. Tako da, u tom smislu, možete posmatrati balistički program NATO kao svojevrsnu polisu osiguranja, kad je reč o nuklearnoj dimenziji prethodnih ambicija Irana, dakle ako bi oni varali i prekršili sporazum, mi ne bismo ostali bez resursa. A sama činjenica da program postoji povećaće, nadam se, stepen destimulacije za Iran, ukoliko oni budu u iskušenju da krenu tim putem.

Foto: Wikipedia/U.S. Navy

Moderator: Hvala vam. Sa nama je Peter Bakodi iz lista Magyar Idok.

Magyar Idok: Gospodine Bel, moje pitanje za vas je sledeće: pošto se Turska uključila u borbu protiv ISIS, postoji li bilo kakva mogućnost misije NATO u Siriji?

Bel: Danas u NATO ne postoji konsenzus o misiji u Siriji. S tim na umu, voleo bih da naglasim da sve države NATO, na jedan ili na drugi način, podržavaju koaliciju koja je angažovana u borbi protiv ISIS. Od onih koji im obezbeđuju borbene avione za vazdušne udare, preko onih koji im obezbeđuju novac, do onih koji im omogućuju obuku i oružje. Tako da, na jedan način, sve članice NATO su uključene u to na način za koji misle da je najprimereniji, ali ne postoji kolektivna misija NATO u Siriji. Sada, već dve godine održavamo tri mesta na južnoj granici Turske na kojima su postavljene baterije Patriot projektila. One su okrenute prema Siriji, kako bi se omogućila trenutna zaštita u slučaju da Sirija napadne Tursku balističkim projektilima. To je bila dogovorena NATO operacija. Ali to je jedan primer koji mogu da pomenem, gde je NATO uradio nešto zajedno, kao alijansa, nasuprot odlukama pojedinačnih država članica NATO.

Moderator: Sledeći je gospodin Drago, novinar iz Rumunije.

Drago: Kakav je značaj četiri broda iz sistema Aegis, koje ste ranije pominjali?

Bel: Ima nekoliko stvari koje bih voleo da pomenem kad je reč o značaju ovih brodova. Prva stvar je da je četiri veliki broj. To je veliki kapacitet. Kad je NATO objavio da ima ograničen kapacitet, na samitu u Čikagu pre tri godine, tada smo imali jedan brod. Nije bio stacioniran u Evropi, već je dolazio sa Istočne obale, pa je njegova mogućnost angažovanja bila prilično ograničena. E sada, sa sva četiri broda trajno na zadatku u Evropi, u Roti u Španiji, vaša mogućnost da projektujete defanzivni kapacitet u Evropi se značajno umnožava. Druga stvar koju bih voleo da istaknem je to da su ovo brodovi, što znači da oni mogu da odu tamo gde treba da odu. A ako imate obaveštajne podatke i upozorenje o tome da neprijateljska strana pokušava da ugrozi određeni deo Evrope, možete optimizovati odbranu tog dela Evrope slanjem jednog ili više brodova na to mesto. Treća stvar koju bih voleo da istaknem je da su ovi brodovi platforme sa enormnim kapacitetom, kad je reč o sistemima kontrole vatre i standardnim projektilima, presretačima koji su na njih stavljeni. I oni su ogledalo najnovijih poboljšanja u kapacitetu Mornarice SAD. Tako da, u svakom smislu reči, SAD je svojim evropskim saveznicima poslala najbolje što ima, kad je reč o sposobnosti odbrane od projektila na moru, i osigurala efikasno sredstvo odvraćanja i, po potrebi, odbranu od svakog napada projektilom koji bi došao sa Bliskog istoka.

Foto: Tanjug / AP

Moderator: Imamo dodatno pitanje od Majkla Bekfiša sa FUNKE radio stanice.

FUNKE radio: Gospodine Bel, ministarka odbrane Nemačke fon der Lejen, govorila je o tome da Nemačka može da pojača svoju ulogu u Siriji. Za sada Nemačka podržava Kurde, sa lakim naoružanjem. Da li biste rekli da je poželjno da Nemačka pruži još svoje vojne ekspertize u borbi protiv ISIS? I samo ukratko, rekli ste da Iranci pojačavaju svoj program balističkih projektila, kad je reč o kvalitetu i broju. Možete li nam reći koliko je daleko to otišlo?

Bel: Sve što mogu reći u odgovoru na drugo pitanje je da je inventar iranskih balističkih projektila srednjeg dometa povećan i povećava se, i domet ovih projektila se povećava. To su projektili koji ne samo da imaju kapacitet da izvrše udar na susedne zemlje Irana, nego imaju domet i do Evrope, pogotovo jugoistočne Evrope. Više od toga vam ne mogu reći, jer je reč o klasifikovanim podacima. Kad je reč o vašem prvom pitanju, najvažnija stvar je, fundamentalno, odluka vlade Nemačke, kao suverene članice Alijanse, da odlučuje o nivou i kategoriji pomoći koju ona daje u borbi protiv ISIS. Mi imamo koaliciju. Različiti članovi koalicije donose različite stvari u nju. Činjenica da Nemačka pomaže Kurdima sa obukom i naoružanjem je neverovatno bitna. Nemačka, naravno, pomaže u mnogo polja onoga što NATO radi, kad je reč o pretnjama na Bliskom istoku i pretnjama jugu. Tako da je odluka o tome kako će se trošiti nemački budžet za odbranu i nemački fondovi fundamentalno odluka za vašeg kancelara, uz savet vašeg ministra odbrane, naravno uz neophodnu saglasnost parlamenta.

Foto: Profimedia/AFP

Moderator: Hvala. Sledeće pitanje postaviće Igor Ćuzović iz srpskog Telegrafa. Izvolite.

Telegraf: Hvala. Putinov sekretar za štampu, gospodin Peškov, rekao je da bi planirano razmeštanje nuklearnog oružja u bazi Bušel u Nemačkoj "poremetilo strateški balans u Evropi" i najavio "reakciju Rusije". Kakvu reakciju Rusije očekujete?

Bel: Plan NATO, kad je reč o arhitekturi ovog odbrambenog sistema koji je u izgradnji, poznat je već nekoliko godina, uključujući i nameru da se stavi u službu superstruktura na Aegis razaračima, kao što je USS Carney, koji je stigao u Rotu ove nedelje, na kopnu u Deveseluu u Rumuniji i takođe u Poljskoj. Ovo je poznato javnosti i ovo smo objašnjavali nekoliko godina unazad, najmanje tri ili četiri godine. Tako da ovo nije nešto novo. Ono što jeste novo je da je izgradnja u Rumuniji sada blizu svog kraja. Naime, konstrukcija će uskoro biti gotova i spremna za upotrebu. Druga stvar koju bih rekao o Rusiji je da oni imaju veoma aktivan program za odbranu od projektila, AVB sistem, oko Moskve. Sistem zaštite od balističkih projektila je aktivan oko Moskve u poslednjih 50 godina ili više. Prvo Sovjeti, a sada Rusi, uspešno su ih unapređivali više puta. A mi nismo nikad rekli da ta aktivnost ugrožava bilo kakav strateški balans. Ovi sistemi su bili deo strateške jednačine decenijama. Rusi, i pre njih Sovjeti, su takođe imali veoma ambiciozan i prilično veliki program balističkih raketa kratkog dometa, i ovo je takođe deo strateške jednačine koji postoji već decenijama. Tako da nema ničeg inherentno iznenađujućeg, kad je reč o strateškom balansu, u činjenici da Rusija, NATO ili SAD prave sisteme odbrane od projektila. Svako radi to, naravno, za svoje sopstvene potrebe. U slučaju NATO, mi koristimo sisteme gornjeg nivoa, za šire područje, kao što je Aegis i Aegis postrojenje u Rumuniji, kako bi pružili zaštitu teritorije i ljudi cele Evrope od pretnji sa Bliskog istoka. To nije ciljano ili na bilo koji način orijentisano ili čak sposobno da ugrozi stratešku sposobnost Rusije da odgovori na izazov ili njene snage odvraćanja. Rusi su takođe imali svoje razloge što su decenijama opremali i potrošili milijarde rublji na protivraketnu odbranu Moskve. Neću spekulisati o tome koji je njihov motiv, ali tokom tih decenija oni su često izražavali zabrinutost, kad je reč o nekim njihovim susedima, bližim susedima u njihovom delu sveta koji imaju strateški ofanzivni nuklearni kapacitet, i oni ne žele da budu potpuno ranjivi. Tako da, države, u okviru svojih kalkulacija, vide svrhu i opravdanje za sisteme protivraketne zaštite koji nemaju nikakve veze sa balansom između supersila, ako hoćete da ih tako nazovemo, i ja mislim da je to slučaj i ovde. Tako da u reakciji na tvrdnje Rusa o nekom posebnom kapacitetu za odbranu od projektila treba stvari staviti u širi kontekst, da i oni sami vide neku korist od toga što imaju odbrambene sisteme. 

Telegraf: Mnogo se priča o porastu broja jeftinih, lako dostupnih balističkih projektila na Bliskom istoku. Postoji li stvarna opasnost od toga da ISIS, ili neko drugi, ko još uvek ne poseduje to oružje, dođe do njega?

Bel:  Da li smo zabrinuti da ISIS može doći do balističkih projektila? Očigledno, to mora da bude predmet brige, jer je ISIS pokazao da je sposoban da otme razne vrste vojne opreme, uključujući, na primer, i borbena vozila. Takođe, oteli su neke vojne baze, koje su prethodno pripadale Iraku. Tako da bi bio veliki problem ukoliko bi ISIS bio uspešan u otimanju balističkih projektila kratkog dometa od, recimo, partnera SAD u regionu, i ukoliko bi oni onda iskoristili taj sistem protiv koalicije. To je još jedan razlog zbog kojeg treba da budemo pripremljeni da se branimo koristeći sistem odbrane od balističkih projektila kratkog dometa, i moramo da budemo veoma fokusirani na objektive našeg programa koji ograničava proliferaciju projektila.

Foto: Wikipedia/U.S. Navy

Moderator: Hvala. Novinar iz Mađarske Arpad Tota iz sajta hvg.hu.

HVG.HU: Moje pitanje je, znajući da USS Carney nije samo brod za zaštitu od balističkih projektila, nego sveobuhvatna platforma sposobna za uništavanje suparničkih brodova, kao i avijacije, da može da se pojavi sumnja, sa ruske strane, da je zaštita od projektila u stvari paravan za gomilanje vojnih snaga u Evropi. Znamo da se velika vojna vežba odigrava u Mađarskoj. Koje su još mogućnosti ovog broda?

Bel: NATO ima veliki broj misija koje su 28 zemalja članica, uključujući Mađarsku i Rumuniju, prihvatile da podrže, od kolektivnih odbrambenih misija do misija koje se bave zajedničkom sigurnošću i menadžmentom kriznih situacija. U jednom trenutku pre nekoliko godina NATO je izvodio pet ili šest operacija istovremeno, koje su sve bile odobrene konsenzusom svih 28 članica alijanse. Tu su bile operacije protiv pirata u Indijskom okeanu, misije u Mediteranu čiji cilj je bio da se spreči proliferacija oružja za masovno uništenje. Bilo je tu stacioniranje snaga na Kosovu, kao deo KFOR-a. Zatim angažovanje 140.000 ljudi u Avganistanu, u okviru ISAF. Bila je tu pomorska blokada Libije i vazdušne operacije protiv Gadafija. I na kraju, ali nikako po važnosti, mirnodopske vazdušne operacije održavanja sigurnosti u velikom broju zemalja širom Evrope. To je samo jedan primer onoga što NATO radi svakog dana, primer od pre tri godine. A mnoge od tih misija zahtevaju pomorsku podršku. Zato prisustvo broda kao što je USS Carney, koji ima svu tu sposobnost, kad je reč o mogućnosti za borbu protiv podmornica, odbranu od napada iz vazduha, ratovanje površina-površina, inspekcija drugih plovila, pregledanje šta oni transportuju, ili odbrana od projektila, je stvarna prednost. To nije deo strategije SAD za masivno gomilanje vojske u Evropi. Većina Evropljana je više zabrinuta u drugom smeru, jer misle, zbog strategije SAD da rebalansira svoje kapacitete kako bi stavila akcenat na azijsko-pacifički region, da previše vojne sile napušta Evropu. Ali u slučaju USS Carney i njegove tri sestre-broda u Roti, reč je o tome da su SAD odlučile da postoji veoma određena potreba i to da se zaštite narodi, gradovi i teritorije Evrope od napada projektilima sa Bliskog istoka. A pošto samo mi imamo sisteme koji mogu da urade to - niko od naših evropskih saveznika nije uložio novac ili razvio kapacitet za širokopojasnu odbranu ili odbranu na visokom nivou od napada projektilima, predali smo ovaj naš kapacitet NATO-u, kao takoreći kičmu programa za odbranu od projektila, i u tom kontekstu su i ovi brodovi angažovani. Naravno, oni ne čekaju iz dana u dan, dokono, da se desi hipotetični napad projektilima. Oni će raditi mnogo drugih stvari: posete lukama, vežbe, demonstracije razvoja, a samo će u slučaju prave krize, u ovom slučaju sa Iranom, a nadajmo se da do toga nikad neće doći, biti dodeljeni NATO komandi i kontroliu i poslati na svoje odbrambene pozicije kako bi se pripremile za akciju.

Foto: Tanjug/AP

Moderator: Hvala. Imamo još jedno pitanje od mađarskog novinara Gergelji Silvaja.

Silvaj: Pročitao sam u časopisu Foreign Policy o novim planovima za moguću vojnu akciju protiv Rusije u baltičkoj oblasti. Da li su ovo ozbiljni planovi, koja su vaša očekivanja, kad je reč o vojnim akcijama u ovoj oblasti?

Bel: Rado ću odgovoriti na to pitanje. Odmah posle agresije Rusije na Krim i istočnu Ukrajinu, SAD i njeni NATO partneri, kad su se sreli u Velsu pre godinu dana, doneli su neke fundamentalne odluke o jačanju našeg stava o odvraćanju iz Člana 5. NATO ugovora i naše posvećenosti zemljama članicama, uključujući Mađarsku i sve tri baltičke države. Ova posvećenost je gvozdena. Kao deo toga, lideri država članica, svih 28, uključujući i lidera Mađarske, proglasili su nešto što se zove RAP (Readiness Action Plan), Plan o spremnosti na akciju, i postoje dva glavna dela tog plana. Jedan od njih se bavi merama osiguranja, i on se pokazuje kroz privremena angažovanja trupa na vodi, u vazduhu i na kopnu, prilično niskog intenziteta, ali to je još dovoljno, kao simbol onoga na šta smo se obavezali po Članu 5. Dakle, ne samo SAD, nego i druge NATO države su rotirale svoje kopnene, vazdušne ili pomorske snage na Baltiku i u nekoj od baltičkih država. Postoji povećanje aktivnosti NATO zemalja, uključujući i SAD, na Baltiku, kao odgovor na rusku agresiju u Ukrajini od prošle godine, i to je sve u okviru RAP, odnosno njegovog dela koji se odnosi na osiguranje. Druga polovina plana koji su ugovorili lideri država u Velsu, uključujući i lidera Mađarske, je da NATO razvije snage za brzu reakciju, okupljene oko kopnene brigade. Brigada ima otprilike oko 4.000 vojnika, sa podrškom sa mora i iz vazduha. A ta brigada će biti spremna za, recimo, još jednu godinu, ako bude potrebno da se angažuje bilo gde u zemljama NATO, uključujući jednu od tri baltičke države, ako bude bilo bilo kakve pretnje agresijom, uključujući i Rusiju. Posle sastanka u Velsu radili smo naporno kako bi sastavili plan za brzo reagovanje koji bi mogao, ako bude bilo krize koja to zahteva, da dovede do odluke Severnoatlantskog veća, da angažuje ovu brigadu u jednoj od tri baltičke države. U ovom kontekstu, postoji viši nivo vojne aktivnosti NATO na Baltiku. Zbog ruske agresije na Ukrajinu. 

(Igor Ćuzović)