O onome što su ovi SRPSKI MALIŠANI videli u Sankt Peterburgu, priča cela SRBIJA! (FOTO)

Zamislite da dobijete priliku da odete u petodnevnu posetu Sankt Peterburgu, gde ćete obići sve znamenitosti "carskog grada Rusije", a od toga vas deli samo 17 tačnih odgovora na testu.

Preporučujemo

Takva prilika otvorila se za osnovce iz Pančeva, a sve na inicijativu kompanije "RZD International" (Ruske železnice) i njihovog predsednika Vladimira I. Jakunjina iz industrijskog grada u blizini Beograda.

SRPSKO-RUSKA VEZA: Osnovci iz Pančeva dobili nagradno putovanje u Sankt Peterburg!

Preko 300 đaka iz pančevačkih osnovnih škola prijavilo se da rešava testove, a pre više od dva meseca, 12. maja, imali smo priliku da upoznamo njih 19, koji su najbolje uradili test, i koji su od 13. do 17. jula imali prilike da se fenomenalno provedu na severu Rusije, vide velelepni "Ermitaž" i "Peterhof", plove Nevom, voze se ruskom železnicom i još mnogo drugih stvari, a mi vam iz prve ruke donosimo njihove utiske, oduševljenje i na hiljade osmeha i uzdaha koje su im izmamili ruska kultura, tradicija i istorija.

Foto: Adi Kolasević

Dogovor je bio da se u nekadašnji Petrograd stigne 13. jula oko 15 časova kako bi se deca raspakovala, odmorila, večerala i uputila u jedno od najpoznatijih ruskih pozorišta "Marinski teatar" gde će odgledati velepoznati balet Krcko Oraščić.

U 4:30 izjutra na aerodromu Nikola Tesla našli smo se mi, predstavnici medija, vodiči internacionalne organizacije "Youth time" koji su bili odgovorni za sve aktivnosti za decu i "delegacija" iz Pančeva.

Dečaci i devojčice su, i pored toga što su morali da ustanu jako rano, bili vrlo razdragani, orni i spremni za pustolovine koji su pred njima, što je moglo da se čuje na beogradskom aerodromu kada su na ekranima našli broj našeg aviona i uzvikivali:

- Mi smo ovde, mi smo ovde. Jaooo, uskoro krećemo!

Iako smo imali raspored aktivnosti, nismo zamišljali kakva nas divota čeka na dalekom severu.

Foto: Adi Kolasević

Stižemo i dočekuje nas prohladno, kišovito vreme i velika gužva na putu od aerodroma do hotela. Za sada, ne sluti da ćemo baš mnogo šetati i razgledati...

Ipak, naši dečaci i devojčice su odmah sutradan doneli lepo vreme u Petrograd i sa svih strana se moglo čuti kako smo veliki srećnici, jer ne dešava se često 24 stepena i tri dana sunca u ovom severnom gradu.

Nažalost, predstavnici medija nisu prisustvovali baletu u jednoj od najpoznatijih baletskih kuća u svetu, ali su pančevački osnovci i pored velikog umora od puta, "izdržali" celu predstavu, bili uključeni u njeno izvođenje, i preneli nam svoje oduševljenje prepoznavanja nota Krcka Oraščića.

Sledećeg jutra krećemo u obilazak najpoznatije sanktpeterburške crkve "Spasa-na-krovi" (Crkva Hristova uskrsnuća ili Crkva prolivene krvi) i katedrale koja je posvećena Svetom Isaku Dalmatskom ("Isaakievski sabor").

Foto: Adi Kolasević

Crkva prolivene krvi izgrađena je na mestu pogibije velikog imperatora Aleksandra II, bila je dosta oštećena tokom Drugog svetskog rata, ali je restauracija završena 1997. godine, dok je gradnju katedrale, koja je trajala čitavih 40 godina (1818. - 1858.) naredio Aleksandar I (unuk Katarine Velike).

Svi mlađani Pančevci, a i mi zajedno sa njima, išli smo okolo otvorenih usta, diveći se lepoti je pred nama. Mogli bismo da opisujemo, ali znamo da slike govore hiljadu reči.

Pre nego što ćemo krenuti dalje, pitamo direktorku OŠ "Vasa Živković", čije su renoviranje finansirale Ruske železnice, Aleksandru Mrdak kakvi su utisci posle samo nešto više od 24 provedena časa u Rusiji.

- Stvarno smo oduševljeni gostoprimstvom i svim ovim što su nam pružili naši prijatelji iz Ruskih železnica. Deca su vrlo pristojna, dobra, pametna i slušaju jer ovo je za njih ostvarenje sna. Zaista nemam zamerki, a ne možemo još ni da zamislimo šta nas sve očekuje u narednim danima - oduševljena je bila direktorka Brdak.

S obzirom na to da je kompanija "RŽD International" organizovala ovo putovanje, otišli smo da obiđemo i poneki ruski voz. Ali, ne bilo kakav...

Učenici su u obilasku železničke stanice Male Oktobarske dečije železnice imali deo programa koji je izazvao najveće interesovanje - vožnja "Skazka" vozom, od stanice Kupčino do stanice Carskoseljskaja (grad Puškin).

Zanimljivo je da gotovo sav železnički posao (mehanika, upravljanje, održavanje, naplatu karata...) obavljaju vršnjaci naših osnovaca koji tu idu u školu i uče sve što se tiče vozova.

Foto: Adi Kolasević

U našem vagonu imali smo sitnog "kapetana i konduktera" Nikitu koji nam je ispričao istoriju Male oktobarske železnice, kako funkcioniše njihova škola i sistem, uputio nas je i kojim se predelima vozimo, a na kraju nam je otpevao i dobro poznatu "Kaćušu".

U povratku, predsednik železnica sa nama je podelio utiske i zadovoljstvo uspešnim projektom i otkrio nam da je još sličnih spremno u budućnosti.

- U planovima su i naredne razmene đaka i studenata. Želimo da i ruski đaci dođu u Srbiju i upoznaju se sa vašom kulturom, jer ovo su sjajne prilike za decu da stvore nova prijateljstva i upoznaju nove ljude iz drugih zemalja - nije krio zadovoljstvo Vladimir Jakunjin.

Vodiči i aktivisti iz organizacije "Youth time" su svakoga dana smišljali nove igre i zanimljivosti za đake van zvaničnog programa. Tako smo posetili "obrnutu kuću" gde je sve naopačke - pa se tako krećete po plafonu, a igrali su se i igre "City quest" - gde su pančevački klinci bili u ulozi tajnih agenata koji su tragali za tajnim zadacima na određenim gradskim lokacijama.

Foto: Adi Kolasević

Treći dan je počeo posetom posebnoj školi "Matematički Licej" koja je potpisala saradnju sa OŠ "Vasa Živković" i u kojoj su naši najmlađi upoznali sa ovom ruskom školom koja se bavi egzaktnim naukama.

Usledila je poseta legendarnom ruskom muzeju "Ermitažu", jednom od najvećih i najstarijih muzeja na svetu. Stižemo na ogroman trg i ispred nas je zdanje koje smo do tada viđali samo na razglednicama. Pred nama je bio muzej koji čuva slike, skulpture i dela Leonarda da Vinčija, Vinsenta Van Goga, Rafaela Santija, Pabla Pikasa, Mikelanđela Buonarotija i najveću zbirku dela legendarnog Holanđanina Rembrandta, i mnoge zbirke iz bogate ruske istorije.

Iako smo gotovo sve vreme na nogama nikome ne pada teško da se upusti u "bitku" sa muzejom koji ima toliko eksponata da, kada biste za gledanje svakog izdvojili po minut, bilo bi vam potrebno nešto više 12 godina da ga celog obiđete!

Gotovo je nemoguće sažeti utiske iz Ermitaža, pa pogledajte i zaključite sami...

Foto: Adi Kolasević

Kako nam je bilo unutra najbolje opisuju reči Alekse i Petra čiji smo razgovor načuli dok smo se kretali ka autobusu, koji nas je čekao da nas vodi u sledeći obilazak.

- Auuuu, jesi li ti video koliko je ono? Mi smo bukvalno trčali i brzinski obilazili, meni se išlo u WC sve vreme, ali mi je drago što sam uspeo da izdržim - rekao je Petar na šta mu je Aleksa odgovorio da jedva čeka da dođe kući i ispriča svojim drugarima šta je sve video.

Ispred Ermitaža su osnovci iz Pančeva, prema tradiciji, poželeli ruskim kosmonautima srećan put u kosmos.

Nekadašnji Lenjingrad ima blizu 250 muzeja i 4000 zaštićenih spomenika istorije i kulture. UNESKO je označio 2400 zgrada u gradu (15% od ukupnog broja građevina) za spomenike istorije arhitekture, a nas je pred kraj dana u gradu čekala jednočasovna plovidba sanktepeterburškim rekama Mojkom i najvećom, Nevom.

Celokupna delegacija popela se na mali brod, i po sunčanom danu i uz nejaki vetar prokrstarila kroz srce carskog grada Rusije, diveći se impozantnim građevinama izgrađenim raskošnim baroknim stilom, parkovima, velikim mostovima koji se uveče dižu kako bi brodovi nosači prošli...

Foto: Adi Kolasević

Jedna od najvećih luka Rusije i najvažnija na Baltiku, sa velikim brodogradilištem, leži na nekoliko reka od kojih smo mi krstarili na Mojki, Fantanki i Nevi, koja je baš kod čuvene Petropavlovske tvrđave, čiju je izgradnju započeo još pre više od četiri veka čuveni Petar Veliki, široka skoro jedan kilometar.

Zanimljivo je da je SP do sada preživeo tri velike poplave i sve su se događale u razmaku od tačno 100 godina: 1724., 1824. i 1924. a, građani su nam rekli da se polako pripremaju za sledeću, 2024. godinu.

Uspeli smo da za večerom upitamo naše drugare kako im je za sada u Rusiji, a Ljubica Novakov nije štedela reči hvale za sve što je videla do sada.

- Oktobarska železnica me je najviše oduševila jer je potpuno drugačija od svega, ali naravno i sve drugo. Ja sam presrećna što sam ovde jer je dolazak u Sankt Peterburg bio jedna od mojih najvećih želja. Srećna sam i što sam u prilici da upoznam nove drugare i nadam se da ćemo se svi družiti i kad se vratimo u Srbiju - sa osmehom na licu nam je opisala svoju sreću Ljubica.

Počeo je i četvrti dan boravka u Rusiji. kao i svaki put pre toga, rano ujutru smo doručkovali i već u 9:30h svi bili u autobusu, spremni za naše dalje razgledanje.

Foto: Adi Kolasević

Krenuli smo ka carskoj palati i vrtovima - "Peterhof", do kojeg nam je bilo potrebno oko sat vremena vožnje.

Slušajući vodiča, saznali smo kako je pre Drugog svetskog rata na tom području bilo 137 dvorova, od kojih je na kraju ostalo samo 13, ali su u narednih dve decenije gotovo svi restauirani ili na istim mestima izgrađeni identični.

Stižemo na parking ispred Peterhofa i shvatamo da nas unutra očekuje velika gužva. Međutim, organizacija je na vrhunskom nivou, i tačno se zna koja grupa ima koliko vremena da obiđe dvor unutra, a vrtovi su toliko veliki da gužve i ne može da bude.

Foto: Adi Kolasević

Na ulazu u dvor nas je sačekalo prvo "naređenje" da moramo na naše patike i cipele da nazujemo posebne navlake kako ne bismo oštetili originalne podove koji tu opstaju više od tri veka.

Obišli smo "ruske sobe" prepune ukrašenih zidova, sa zlatnim karakterisničnim ruskim šarama i ogromnim lusterima koji su u sebi imali izlivene grbove svih porodica koja su vladale Rusijom ili iznedrile nekog velikog vojskovođu. U gotovo svakoj sobi i dvorani nalazili su se takozvani "lažni prozori" - ogledala koja su davala prostorijama još veću masivnost i veličinu nego što to zaista jesu.

Prolazeći kroz mnoštvo soba, stigli smo i do "sobe za sređivanje" carice Elizabete I u kojoj se ona ujutru spremala i po pet sati za dnevne aktivnosti uživanja i carevanja.

Nažalost, u unutrašnjosti palate čija je izgradnja započela za vreme Petra Velikog, još 1711. godine, slikanje nije dozvoljeno, pa ćete unutrašnjost moći da vidite samo ako odete do severa Rusije i upoznate se sa ruskom istorijom i kulturom iz prve ruke.

Ipak, ono najlepše čekalo nas je kada smo izašli... Parkovi i vrtovi kroz koje, šetajući se, ostajete zapanjeni lepotom, masivnošću, i figurama kojima fontane, koje rade na "priodne pumpe" iz Finskog zaliva, daju još bajkovitiji izgled.

Foto: Adi Kolasević

"Ruski Versaj" obiluje zlatnim statuama koje gledate sa velikim poštovanjem jer na pravi način oslikavaju moć i bogatsvo Rusije, i kroz ukrase na njima se lepo može videti tema ruske pobede u Velikom severnom ratu nad Švedskom (1700. - 1721.).

Šljunkovitom stazom koja je uredno sređena i utabana, nigde nijedan kamenčić ne štrči i nije prešao na travnjake koji su išarani cvećem, a čini vam se da je svaka travka iste visine kao ona do nje.

S jedne strane dočekuje vas zlatna statua Tritona koji pobeđuje morsko čudovište (još jedan simbol pobede nad Šveđanima), sa druge strane vas zadivljuju bliznakinje "rimske fontane", okrenete se, a u daljini sad već vidimo Samsona koji se u sred "Great cascade" šepuri i koji je tu postavljen još davne 1734. kao znak sećanja na jednu od najvećih baltičkih bitaka, kod Poltave.

Nastavljamo malo dalje, a naši omaleni Pančevci polako postaju umorni ali sve očaraniji. "Je l' si ti video ono tamo zlatno što prska vodu na sve strane?", na šta bi mu ovaj drugi uzvratio: "Jesam. A je l' si ti video onu statuu u čiju čizmu treba da ubaciš novac za sreću?".

Foto: Adi Kolasević

Izašli smo na Finski zaliv, pravo na mesto koje je izričito sam Petar Veliki tražio da mu bude dom. Na tom mestu dobili smo nekoliko lepih vesti od profesora istorije koji je i sastavio test za osnovce i člana gradskog veća zaduženog za obrazovanje, Miodraga Radojkovića koji nam je takođe otkrio da ovo nije jedini projekat koji "RŽD Internešnl" planiraju u Srbiji.

Posle usputnog ručka u zanimljivom ruskom restoranu, uputili smo se na još jedno, nenadano impresivno, mesto koje ostavlja bez daha i na kojem smo, sigurno najviše puta u svom životu čuli : "Vauuu, vidi ovo!"

Ulazimo u prostoriju otprilike, 35-40 metara dužine i 6-7 metara širine, a 80% tog prostora ispunjeno je maketom cele Rusije! Dobro ste pročitali - CELE Rusije.

Foto: Adi Kolasević

Sa vrata čeka vas ogromni Ural, a na tabli ispred piše "Granica Evrope i Azije. Levo Zapad, desno Istok". Na jednom mestu Soči i Olimpijske igre sa žičarama koje se zaista kreću i skijašim koji se spuštaju niz planinu, na drugom sibirska pruga koja šiba kroz hladnu rusku zimu daleko na krajnji istok.

Ovaj arhitektonski poduhvat nas je zaista ostavio bez reči, stoga evo još jedne foto galerije koja će vam oduzeti dah!

Zahvalni na ovakvom prizoru, odlučili da pitamo direktorku organizacije Youth Time, zaduženu za osmišljavanje programa, Juliju Kinaš, koliko je bilo teško osmisliti ovakav plan i turu u kulturnoj prestonici Rusije.

Foto: Adi Kolasević

- Mnogo je mesta sa istorijskom pozadinom koja se mogu obići u SP. Pokušali smo da se fokusiramo na glavne tačke, glavna mesta koja oni moraju da vide, a uz to smo za krajnju selekciju morali da pazimo i na njihove godine i na to šta će držati njihovu pažnju - objasnila nam je Julia koja nas je odmah potom uputila ka autobusu jer smo morali da žurimo. Sutra putujemo.

Ali, nije bio kraj našim obilascima.

Tu smo skoro četiri dana, a poslednja noć bila je rezervisana za još jedan obilazak. Spomenuli smo ranije kako je večernje dizanje mostova u ovom gradu nešto posebno. U svečanom trenutku, ukrašeni su prelepim osveteljenjem i posebnim zastavama, a na dokovima pored, ulični svirači, igrači i umetnici dopunjuju atmosferu.

Foto: Adi Kolasević

Sutradan smo se spakovali, doručkovali, i blago umorni, ali punog srca se uputili na aerodrom na kom nas je sačekala kiša. Sunce nas je pratilo sve vreme boravka, a kiša dočekala i ispratila.

Pravi način da se završi fenomenalni bogati program obilaska carskog kulturnog grada Rusije. Zamislite to na sledeći način:

Prvi put ste u Beogradu - odlazite na Avalu odakle vam puca pogled na ceo Beograd, zatim silazite u sam centar gde obilazite Sabornu crkvu, muzej Nikole Tesle, šetate se po Andrićevom vencu, vidite turističke atrakcije u vidu preostalih ruševina u ulici Kneza Miloša, odradite dva tri đira po Kalemegdanu i na kraju završite na večeri u kafani u blizini Savamale, pored Dunava, uz ćevape i šopsku dok u pozadini ide ona neka, prava srpska starogradska lagana pesma.

Foto: Adi Kolasević

Savršenstvo... Znate da ste videli mnogo, znate da imate bar još duplo toliko, ali vam nije previše žao jer ste u potpunosti ispunjeni, a jedan deo ste ostavili za neki sledeći put... koji se mora dogoditi.

Posetili smo carski grad koji će nam ostati u svom svojstvenom zlatnom sećanju.

(Danilo Grbović)