KOMUNISTIČKA PARTIJA KINE! TOLIKO JE TAJNA DA UOPŠTE NE POSTOJI: Par šokantnih stvari o njoj (FOTO)

Pre nekih petnaestak godina, tokom jedne večere u Pekingu, medijski magnat Rupert Merdok rekao je da tokom celog svog boravka u Narodnoj Republici Kini nije sreo nijednog jedinog komunistu.

Preporučujemo

Time je izrazio onu jedinu pozitivnu stvar koju u vezi sa savremenicom ove zemlje vide zapadnjaci; da, Kina ima ogroman trgovinski suficit, Kina jača i politički i ekonomski, Kina je druga ekonomija sveta, Kina jača svoju oružanu silu, ali je sa druge strane barem napustila komunizam, barem u njoj korporacije mogu da mlate pare.

Kako uopšte država koja Ameriku tuče u njenoj sopstvenoj kapitalističkoj igri uopšte može da bude na bilo koji način komunistička?

Crvene zastave, Maov portret koji gleda na trg Tijenanmen i povremeno korišćenje starinskih slogana poput "proleteri svih zemalja - ujedinite se" samo su fasada, kao što je u Velikoj Britaniji portret kraljice fasada; "vlada Njenog Veličanstva" po imenu, ali ne po suštini.

Čovek prolazi pored plakata koji najavljuje Svekineski partijski kongres u Pekingu. Foto: Tanjug/AP

Ali ipak, uprkos tome, Kinom se i dalje vlada po tvrdom sovjetskom modelu: u senci šljaštećih nebodera koji dominiraju svakim gradom, u senci "Starbaksova", fabrika koje niču kao pečurke posle kiše i enormnog rasta BDP-a, stoji njeno veličanstvo, Komunistička partija Kine.

Od svog osnivanja, do danas, ova je organizacija bila i ostala tajna. "Partija je kao Bog. On je svuda. Samo ne možete da ga vidite", kaže Ričard Mekgregor, profesor na Pekinškom univerzitetu i bivši saradnik "Fajnenšel tajmsa", te autor knjige "Partija: Tajni svet kineskih komunističkih vladara".

- Lenjin, koji je osmislio prototip za rukovođenje komunističkim državama širom sveta, prepoznao bi kineski model momentalno - tvrdi Mekgregor.

Panorama Pekinga, glavnog grada Kine. Foto: Profimedia/Corbis

Primer? Centralno organizaciono odeljenje je ogromna i nerazumljiva partijska agencija zadužena za kadrovsku politiku, ali nema javno dostupni broj telefona i na zgradi u kojoj se nalazi nema nikakve oznake.

Ona odlučuje ne samo o tome ko će zauzimati glavne funkcije u partiji i vladi, već i u poslovnom svetu, medijima, sudstvu, pa čak i na univerzitetima. Način na koji radi, metodologija razmatranja kandidata, način odlučivanja o njima, u potpunosti su tajni.

Naravno, ovo nije ništa novo, jer bolje upućeni znaju vrlo dobro da se o spoljnoj politici ne odlučuje u ministarstvu spoljnih poslova već u partijskoj Centralnoj rukovodećoj grupi za spoljne poslove, i da se o vojnim pitanjima ne odlučuje u ministarstvu odbrane već u partijskoj Centralnoj vojnoj komisiji.

Trg Tijenanmen u Pekingu nekada, jedan od simbola NR Kine. Foto: Tanjug / AP

Sve, i pomenute i nepomenute partijske agencije sastaju se i donose odluke u apsolutnoj tajnosti. Mekgregor otkriva međutim i neke nove sočne detalje. Da li ste na primer znali da postoji mreža posebnih telefona poznatih kao "crvene mašine" koje se nalaze na stolovima najbitnijih partijskih članova, ministara i direktora najvećih državnih preduzeća? Niste? Svejedno, to vas ne čudi.

A šta ako bismo vam rekli da je ta mreža fizički u potpunosti odvojena od mreže koju koristi ostatak stanovništva, da se radi o potpuno drugoj infrastrukturi koja postoji paralelno sa javnom? Sada već idemo negde.

Da li se sećate kada smo pre nekog vremena pisali o prvom intervjuu koji je posle ostavke dao Janis Varufakis, bivši grčki ministar finansija koji je do ludila dovodio sve svoje evropske kolege otvorenim i javnim vređanjem? Ako je odgovor da, setićete se i da je rekao da Evrogrupa zakonski ne postoji i da je njeno delovanje u potpunosti tajno i netransparentno.

Kineska vojska ispred Velike dvorane nacije u kojoj se obično održavaju Svekineski kongres KP Kine. Foto-ilustracija: AP

- Dakle, ono što imamo je nepostojeća grupa koja ima najveću moć da određuje živote Evropljana. Ne odgovara nikome, s obzirom da ne postoji po zakonu; nema zapisnika; i sve je strogo poverljivo. Nijedan građanin ne zna šta se rečeno unutar nje... Ovo su odluke skoro o pitanju života ili smrti, a nijedan njen član ne mora nikome da odgovara - rekao je tada Varufakis.

VARUFAKIS, SIN BOGA ZEVSA, PROGOVARA: Ako je istina ono što govori, neka nam je bog u pomoći! (FOTO)

U svom autorskom tekstu za "In These Times", slovenački filozof Slavoj Žižek ukazuje na neverovatnu sličnost načina na koji funkcioniše evrozona sa načinom na koji funkcioniše Kina. On kaže da je nakon Maove smrti njegov naslednik Deng Sjaoping uspostavio dvojni politički sistem u kome je čitav državni i sudski aparat dupliran partijskim institucijama koje postoje bukvalno vanzakonski.

- Kao organizacija, partija postoji van i iznad zakona. Trebalo bi da ima legalni identitet, drugim rečima, osobu koju neko može da tuži, ali nije čak ni registrovana kao organizacija. Partija postoji u potpunosti van zakonskog sistema - citira Žižek u tekstu pekinškog profesora prava Hea Veifanga.

Disident zaustavlja tenk tokom demonstracija na trgu Tijenanmen u Pekingu 1989. godine. Foto: Profimedia/Corbis

Zato, dodaje Žižek, uopšte nikoga ne bi trebalo da čudi što se Varufakisu desilo isto što i jednom kineskom disidentu koji je pre nekoliko godina formalno tužio sudu Komunističku partiju Kine zbog njene odgovornosti za masakr na trgu Tijenanmen.

Nekoliko meseci kasnije stigao mu je odgovor ministarstva pravde: oni ne mogu da prihvate tužbu jer nikakva organizacija pod nazivom "Komunistička partije Kine" nije zvanično registrovana u Kini.

Drugim rečima (a ovo bukvalno oduvava mozak): Kinom vlada partija koja ne postoji.

Šangajski toranj, druga najviša zgrada na svetu. Foto: Profimedia/Caters News

- Kineski komunistički sistem je na mnogo načina pokvaren, skup, korumpiran i disfunkcionalan. Ali to je takođe sistem koji se pokazao kao veoma fleksibilan i protejski sposoban da apsorbuje sve što na njega bacite, na iznenađenje i užas mnogih na Zapadu - kaže Mekgregor.

On ne isključuje mogućnost da će se KP Kine možda jednoga dana pretvoriti u otvoreniju organizaciju, da će postati transparentnija, da će možda raspisati i višepartijske izbore. Ali ako se to bude desilo, desiće se jer su oni tako hteli a ne zato što su podlegli pritisku, bilo onom iznutra bilo onom spolja.

Za sada, u doglednoj budućnosti ne postoji nikakva šansa da se partija odrekne svojih osnovnih prerogativa: imuniteta od kritike svog delovanja i dovođenja u pitanje svog autoriteta.

(Telegraf.rs)