HEPATITIS, TUBERKULOZA, ŠUGA? Da li nam od 30.000 azilanata preti neka od ovih zaraza?

Ovih dana naveliko se priča o brojnosti azilanata koji su preplavili Srbiju. Od zvaničnih podataka prema kojima ih ima 300 do nezvaničnih informacija da ih je nekoliko desetina hiljada, u međuvremenu se povela diskusija po još jednoj osnovi - do koje mere nam prete zaraze koje su sa sobom mogli da donesu emigranti iz Azije i Afrike?

Preporučujemo

DA LI IH IMA 300 ILI 30.000? Šta mislite koliko azilanata zaista šeta Srbijom?

Prva asocijacija na ovu temu kod svih nas je HIV virus, odnosno sida. Dobra vest je da je i sama priča o tome prilično bespredmetna, budući da u Siriji, iz koje je u Srbiju došao najveći broj azilanata, ukupno ima 500 odraslih ljudi zaraženih HIV-om, što je skoro 13 puta manje od broja naših obolelih sunarodnika.

Problem, međutim, i dalje ostaju bolesti poput hepatitisa B, kolere, tuberkuloze, malarije, česte u Siriji i Somaliji, kao i potencijalne infekcije koje se lako šire tamo gde postoje loši higijenski uslovi, ili nedostaju higijenske navike.

DRAMATIČNO: Milion izbeglica nadire ka Srbiji! Preti nam HUMANITARNA KATASTROFA

U ovom trenutku, centre za azilante u Banji Koviljači, Tutinu, Sjenici, Bogovađi i Krnjači naseljava oko 300 azilanata, u koje se oni upućuju nakon evidentiranja u graničnoj policiji, a gde su im obezbeđeni krov nad glavom, tri obroka dnevno, odeća, obuća, novčana pomoć i zdravstvena nega.

Pominjući ovo poslednje ne možemo, a da se ne zapitamo: Ko pregleda one koji se "ne javljaju" graničnoj policiji kad uđu u Srbiju?

Foto: Telegraf

Dok zvaničnici tvrde da su granice naše zemlje dobro čuvane i da svaki tražilac azila mora da prođe lekarski pregled, stanovnici mesta i delova grada koje naseljavaju emigranti boje se da niko ne kontroliše prava i obaveze onih koji promaknu "čuvarima granice" i ne traže ništa.

PLJAČKAJU MANASTIRE, LOME I NAPADAJU NAS: Ovako se Srbi žale na azilante! (VIDEO) (FOTO)

Stanovnici Bogovađe, koji su bili primorani da sami sprovedu istragu o mnogobrojnim provalama i prestupima izbeglica s kojima žive, u video snimku koji su tom prilikom napravili, navode da azilante smeštene u susednom selu Vračevići lekar nikada nije pregledao, što im je, navodno, sam i potvrdio.

Oni, nažalost, nisu usamljeni u ovoj bojazni: Beograđani iz kruga dvojke, koji stanuju u blizini Železničke i Autobuske stanice takođe strahuju od iste stvari.

- Park oko autobuske stanice vrvi od njih, Pretpostavljam da je dobar deo smešten po nekim hostelima i privatnom smeštaju, ali s druge strane deluje kao da tu u parku i žive! Da li su ikada išli kod lekara i u svojoj zemlji, da li ih je neko ovde pregledao, da li se kupaju, sa kim sve ovde dolaze u kontakt? O tome stalno razmišljam kad ih vidim, a niko ne odgovara građanima na takva pitanja. Rečenica "narod ne treba da brine" mi ne uliva baš neku sigurnost - priča Beograđanka Danica M. (55).

Foto: Marko Todorović

Sličnog raspoloženja su i građani Subotice kojima su azilanti takođe prve komšije, posebno oni koji nemaju novca da pređu u Mađarsku u koju su krenuli. Njima argument da Srbima i od dobrog dela naše nacije preti zdravstvena opasnost ne predstavlja nikakvu utehu.

- Šta znači to da postoje i Srbi koji su prljavi i bolesni? Naravno da je tako, ali utoliko je opasnije dodatno umnožavanje "rizičnih" pojedinaca. Čitala sam da su u kućama u Bogovađi, koje su obijali, azilanti koristili kade za vršenje velike nužde - zaista ne poznajem nijednog Srbina koji je to ikada uradio! S takvima navikama se onda voze sa nama u gradskom prevozu, kupuju hranu na pijacama, u prodavnicama... Mislim da je realno zapitati se kakve mogu biti posledice toga - kaže Miljana S. (31) iz Subotice.

Mađari i Srbi zajedno čuvaju granicu s Makedonijom! Evo i od koga!

Foto: Marko Todorović

Ona objašnjava da ih je od zimus najviše bilo u okolini "ciglane i deponije", gde su u toj meri prepušteni sami sebi da po nekoliko dana nemaju šta ni da jedu.

- Tu nema nikakvih higijenskih uslova, nemaju vodu, nemaju ništa - a kamoli organizovan lekarski pregled. Naravno da smo uplašeni - ističe Miljana S.

Jedan od retkih zvaničnika koji je otvoreno ukazao na ovaj problem bio je načelnik Policijske uprave u Zaječaru Goran Tomić, koji je na sednici gradskog Štaba za vanredne situacije jesenas upozoravao da postoji velika verovatnoća da su emigranti iz Sirije i Avganistana, čiji je prelazak preko Srbije još tada svakodnevno sprečavala policija, nosioci zaraznih bolesti i založio se za obavljanje preventivnih pregleda, imajući u vidu da je u svetu proglašena epidemija ebole.

Na njegov apel tada je reagovala direktorka Zavoda za javno zdravlje "Timok" Slađana Ristić  ističući da se plasiranjem neproverenih vesti o epidemijama javnost uznemirava, nakon čega joj je gradonačelnik Zaječara Velimir Ognjenović odgovorio da se Ristićeva "ponaša kao da živimo u Švajcarskoj, a ne Srbiji", što je možda najvažnija stavka koju razmatrajući moguće širenje zaraze u Srbiji treba da imamo na umu.

(Jovana Babić)