A GDE JE SRBIJA? Evo zašto je Putinu Makedonija trenutno najvažnija!

 
  • 27

- Ako pogledate geografiju regije, Makedonija je najbolje mesto za stvaranje produžetaka za najnoviju energetsku infrastrukturu u regiji, takozvani Turski tok - rekao je Vladimir Ćizov

Ruski vođa Vladimir Putin, koji se sukobljava sa najvećom zemljom istočne Evrope - Ukrajinom, sada se okreće prema balkanskoj naciji koja ima manje stanovnika od Bruklina - Makedoniji. Zajednička tema im je - gasovod.

PUTIN I AMERIKA SPREMAJU RAT: Rusi poslali stotine aviona i 12.000 vojnika na Baltik, gde NATO izvodi vojne vežbe!

Makedonija je država od dva miliona ljudi, iznikla iz ruševina Jugoslavije i bori se s raširenom korupcijom i etničkim napetostima.

Vlada premijera Nikole Gruevskog podupire planove za ruski gasovod prema Evropi koji će omogućiti neophodnu zaradu, i pomaže Kremlju da reši postojeći problem s gasovodom u Ukrajini.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov optužio je Zapad da pokušava da inicira svrgavanje makedonske vlasti.

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap, AP Foto: Tanjug/Jaroslav Pap, AP

- Nemam čvrste dokaze, ali to je logična sumnja - rekao je Vladimir Ćizov, ruski ambasador u EU.

- Ako pogledate geografiju regije, Makedonija je najbolje mesto za stvaranje produžetaka za najnoviju energetsku infrastrukturu u regiji, takozvani Turski tok - rekao je Ćizov.

Ruski predloženi plinovod funkcionirao bi kao produžetak veze između Rusije i Turske. To je poslednji plan Gazproma u dostavljanju plina južnoj i središnjoj Europi, nakon što je državni izvoznik napustio 45 milijardi dolara vredan projekt Južnog toka, u decembru. Kao i njegov prethodnik, tzv Turski tok je dizajniran da zaobiđe Ukrajinu.

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

- Kako bi pomogli da Gazprom uđe na srednjeevropsko tržište, Rusija je zagovarala izgradnju gasovoda koji bi išao iz Grčke u Makedoniju, Srbiju i Mađarsku. Ove četiri zemlje su u središtu ruske diplomatske ofenzive - napisali su teksaški analitičari.

Projekt se suočava s brojnim preprekama. Poput Južnog toka, mora biti u skladu s pravilima unutrašnjeg tržišta EU koje zahtjeva da se Rusi odreknu kontrole nad gasovodom unutar njihovih granica. Čak i ako Makedonija nije članica EU, plinovod prvo mora proći kroz Tursku i Grčku, koja to jest.

- Jedina je razlika u tome što je Južni tok manje skuplji od Turskog - rekao je Korchemkin.

Rusija kaže da neće više insistirati na posedovanju elova koji prolaze kroz EU. Umesto toga, ruski predsednik Vladimir Putin ponudio je krizom pogođenoj Grčkoj, stotine miliona eura svake godine, u vidu plina, ukoliko se pridruži planovima za gasovod.

Foto: Tanjug/AP Foto: Tanjug/AP

Gasovod bi se potom nastavio graditi kroz Makedoniju i Srbiju, prolazeći prema Italiji i Austriji.

- Za mene je još prerano govoriti o gasovodu jer je projekt još samo na papiru. Veliko je pitanje hoće li se uopšte dogoditi - rekao je Nikola Dimitrov, istraživač na Institutu za globalnu pravdu u Hagu, bivši makedonski diplomat u Holandiji.

Međutim, bez obzira na sve, čini se kako su Rusi odlučni u tome da dopuste da njihov tranzitni ugovor sa Ukrajinom istekne do 2019. u korist alternativnim rutama. Gazprom je već položio 427 kilometara južnog koridora, u iščekivanja dogovora. Za Makedoniju, bilo koji gasovod je daleko rešenje za krizu koja trese njihovu državu.

(Telegraf.rs / Izvor: bloomberg.com)

Video: Dragana Mirković sagradila kuću porodici sa Golije

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • LSrbin

    26. maj 2015 | 21:14

    Putin samo napred

  • Lune

    26. maj 2015 | 22:03

    Balkanska federacija je bila tradicionalni cilj radničkog pokreta. Do 1948. godine balkanska federacija je bila zvanično deo programa svih komunističkih partija na Balkanu. Verovalo se da će ujedinjeni Balkan rešiti sva nacionalna pitanja, i osigurati istinsku nazavinost. Nakon pobede nad fašizmom, izgledalo je da su najzad zreli uslovi za ujedinjenje. U poratnim godinama je došlo do zbližavanja Jugoslavije, Albanije, Bugarske i grčkih partizana. Jugoslovenski vođa Josip Broz je pokušao da se nametne za lidera Balkanske federacije. Tito je nameravao da priključi republike Albaniju i Bugarsku postojećoj federalnoj strukturi Jugoslavije. Bugari su hteli da uđu u zajedničku državu ravnopravno sa Jugoslavijom, dok su sovjeti insistirali na ujedinjenju pod moskovskim patronatom. Planirano je da se u federaciju uključi Grčka nakon pobede partizana, ili bar severni delovi pod partizanskom kontrolom. Titov pokušaj da stavi pod svoju kontrolu Albaniju i Grčku u saradnji sa Bugarskom, odnosno da uspostavi veliki socijalistički balkanski blok van moskovske kontrole, izazvao je sukob sa Staljinom.[1] Blokada Jugoslavije od zemalja Kominforma 1948. godine, i sledstveni poraz partizana u grčkom građanskom ratu 1949. godine, osujetili su stvaranje Balkanske Federacije.

  • wwwww

    27. maj 2015 | 00:05

    ko sa rusima tikve sadi - ameri im ih o glavu lupaju.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA