100 GODINA OD MASAKRA JERMENA: Odaje se počast žrtvama, ali svi izbegavaju reč genocid! (FOTO) (VIDEO)

Komemoracijom u Jerevanu, danas je obeležena 100. godišnjica pogroma nad Jermenima, za vreme Otomanskog carstva, a svečanosti je prisustvovalo 60 delegacija raznih zemalja, među njima i predsednici Srbije, Rusije, Francuske i Kipra.

Preporučujemo

Nikolić i Putin u Jermeniji o PARADI u Moskvi

Svaki od lidera je došao do memorijalnog kompleksa "Cicernakaberd" noseći po jednu žutu ružu, kao simbol sećanja, u centar venca "ne zaboravi me", prenose agencije. Jermenski predsednik Serž Sargsjan obratio se okupljenima, izrazivši nadu "da će nedavni koraci da se masakr prepozna kao genocid, biti od pomoći da se razbije tama od 100 godina poricanja".

On je pozdravio i Jermene u Turskoj koji se pripremaju da na trgu Taksim u Istanbulu odaju počast mrtvima, nazivajući ih "jakim ljudima koji rade važnu stvar za svoju domovinu." Sargsjan je rekao da će ljudi u Jermeniji uvek biti uz one koji su patili zbog zločina protiv čovečnosti, dodajući da će beskompromisna borba protiv genocida biti sastavni deo jermenske spoljne politike.

Prema njegovim rečima, 100. godišnjica genocida je postala nova prekretnica u međunarodnoj borbi protiv takvih zločina, koji je tek nedavno u mnogim zemljama prepoznat kao genocid.

- Danas postoji mnogo slučajeva poricanja ljudskih vrednosti i izobličenja istorije, koje podstiču ponavljanje sličnih zločina. Svi smo bili svedoci situacije na Bliskom istoku - dodao je on.

Jermenska crkva je juče kanonizovala 1,5 miliona ubijenih u masakrima i deportacijama za vreme Prvog svetskog rata, prenosi BiBiSi.

تظاهرات ارامنه به سمت سفارت تركيه pic.twitter.com/aiHPGyEJkI — Mahdi Fattahi (@mFat) April 24, 2015

- Ruski stav o masakru Jermena bio je i staje dosledan: uvek smo smatrali da se masovna ubistva ljudi ne mogu opravdati - rekao je Vladimir Putin.

Putin je upozorio na povratak nacizma u nizu zemalja i pozvao na razmišljanje u vezi sa posledicama.

- Nažalost sada u mnogim regionima sveta, neofašizam podiže glavu i radikalni nacionalisti teže za moći, vidimo da je antisemitizam sve jači, kao i manifestacije rusofobije - rekao je.

Putin je rekao da treba da se zapitamo zašto se to događa, dodajući da "treba sa optimizmom da gledamo na budućnost i da verujemo u ideale priljateljstva, dobrosusedskih odnosa i međusobnog uvažavanja interesa."

President #Putin speaks at #ArmenianGenocide commemoration ceremony in Yerevan - WATCH LIVE http://t.co/P4iBKsRQEw pic.twitter.com/MRD5l3Lfqk — RT (@RT_com) April 24, 2015

Francuski predsednik Fransoa Oland kazao je da se poklonio u znak sećanja na žrtve koje nikad neće biti zaboravljene.

- Došao sam da kažem našim prijateljima Jermenima da nikad nećemo zaboraviti tragedije kroz koje su prošli njihovi ljudi - rekao je Fransoa Oland.

Je suis venu dire à nos amis arméniens que nous n'oublierons jamais les tragédies que leur peuple a traversées. — François Hollande (@fhollande) April 24, 2015

Turska se snažno protivi korišćenju termina genocid da se opiše to ubijanje, jer je bilo mnogo mrtvih na obe strane, što je pogoršalo odnose između Turske i Jermenije. Pri tom Turska tvrdi da je bilo mnogo manje ubijenih od 1,5 miliona.

Foto: Tanjug/AP

Francuska snažno podržava da se taj pogrom tretira kao genocid, a njen predsednik je predložio zakonsko kažnjavanje za njegovo poricanje.

From ANTELIAS TO BOURJ HAMMOUD. Lebanon #ArmenianGenocide pic.twitter.com/1qPyOVyL3m — Anna Alexanian (@AnnaAlexanian1) April 24, 2015

Američki predsednik Barak Obama opisao je masakr iz Prvog svetskog rata kao "strašan pokolj", ali je izbegao termin genocid, zbog razbuktavanja strasti, povodom 100. godišnjice.

Foto: Tanjug/AP

Istoričari u 20 zemlja, uključujući Rusiju, Francusku i Nemačku, kao i međunarodna tela, među kojima i Evropski parlament, smatraju da je reč o genocidu.

Komemoraciji će prisustvovati srpski predsednik Tomisalv Nikolić, ruski Vladimir Putin, francuski Fransoa Oland.

Foto: Tanjug/AP

Istovremeno Turska će danas ugostiti svetske lidere, na obeležavanju 100. godišnjice bitke na Galipolju, šaljući time poruku pomirenja i patriotskog ponosa, zbog jedne od najdramtičnijih otomaskih pobeda u Prvom svetskom ratu, prenosi AFP.

Poginulo je na desetine hiljada ljudi na obe strane tokom devetomesečne bitke, između Nemačke, koju su podržavale otomanske snage i saveznika, uključujući Australiju, Britaniju i Novi Zeland, koje su pokušavale da osvoje Crigrad i uspostave kontrolu nad Bosforom i Dardanelima.

Foto: Tanjug/AP

Tela poginulih danas leže zajedno na odvojenim grobljima poluostrava Galipolje na zapadu Turske, što se posmatra kao snažan simbol pomirenja između bivših neprijatelja.

Turski predsednik Redžep Erdogan će povodom komemoracije ugostiti lidere zemalja saveznica, uključujući britanskog premijera Tonija Abota, novozelandskog Džona Keja, britanskog princa Čarlsa i njegovog sina Harija. Svečanosti će prisustvovati i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić.

(Telegraf.rs/ Tanjug/ Izvor: rt.com)