ISTRAŽUJEMO: Top 5 stvari kojih se Srbi nikad neće odreći

Uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, rekordno niskom kursu dinara, broju od 760.000 nezaposlenih građana, katastrofalnoj kupovnoj moći, u Srbiji postoji lista stvari kojih se njeni stanovnici nikada neće odreći.

Zbog toga prosečnom stranom turisti koji dođe u našu zemlju ama baš ništa nije jasno.

- Ni manje para, ni većeg uživanja - ocena je većine stranaca koji dođu u našu zemlju prvi put. Telegraf.rs napravio je listu od pet stvari kojih se Srbi nikada neće odreći, ma kolika kriza bila.

1. Cigarete - Svakoga dana u Srbiji se popuši oko 73 miliona cigareta, a pušače u našoj zemlji taj dnevni užitak košta 3.100.000 evra, što znači da za godinu dana Srbi popuše 1.800.000.000 evra! Prosečan pušač u Srbiji kad ustane prvo proverava da li ima cigarete, pa tek onda razmišlja o hlebu, mleku i ostalim neophodnim namirnicama. Za to su saznale i svetske multikorporacije, pa su, čim se ukazala prilika, preuzele dve najveće fabrike - "Duvansku industriju Vranje" i "Duvansku industriju Niš".

Devet godina nakon privatizacije, rukovodioci "Filip Morisa" i "Britiš Ameriken Tobakoa" zadovoljno trljaju ruke i žive u najskupljim kućama, koje Nišlije i Vranjanci ne mogu ni da iznajme. Nasuprot njima, najveći duvanski fanatici u ovim gradovima obigravaju oko kontejnera u kojima se izbacuje rinfuz, čekajući da smena odbaci cigarete s grešk0m kako bi ih oni pretvorili u svoje vlasništvo.

U Beogradu strastveni pušači bez mogućnosti kupovine koriste suptilniji metod - takozvani "klizeći start" na autobuskoj stanici. Čim vide da neko ko čeka autobus pali cigaretu, odmah sledi prilazak i suptilno pitanje: "Izvinite, imate li jednu?". Oni koji puše skuplje cigarete su traženiji, pa se neretko za njih zalepe i po dva "grebatora". Tako je pre desetak dana na okretnici na Zvezdari kod Cvetkove pijace izbila tuča između dvoje "grebatora",  jer nisu mogli da se dogovore oko toga ko će pre da traži "pljugu" od penzionera, koji je čekajući prevoz izvadio paklicu i zapalio.

2. Automobil - Iako je litar benzina dostigao 150 dinara, vozi se više nego ikada. Izreka "više vole da voze nego leba da jedu" najbolje oslikava emociju koju stanovnik naše zemlje gaji prema četvorotočkašima.

Vozači u Srbiji su tokom prva tri meseca ove godine na benzinskim pumpama ostavili čak 20 milijardi dinara više nego u istom periodu prošle godine!

Ove godine na pumpama se najčešće pojavljuje cena od 150 dinara, a u kovertama se prosečno našlo 40.186 dinara.

Za toliki novac u rezervoar može da se natoči svega 267 litara. Tačno 36 litara manje nego u istom periodu 2011. godine. U Srbiji je prošle godine registrovano tačno 2.268.906 putničkih vozila. Prosečna potrošnja iznosi osam litara goriva na 100 pređenih kilometara, a svako vozilo u Srbiji godišnje prevali oko 15.000 kilometara. U rezervoare automobila srpski vozači su u prva tri meseca prošle godine natočili 680.671.800 litara goriva, i za to su platili više od 81 milijardu dinara.

Svi ovi podaci nimalo ne sprečavaju Srbe da ogromni deo zarade troše na svoje ljubimce, jer je automobil poodavno postao statusni simbol, a ne prevozno sredstvo. Ovo najbolje potvrđuje priča iz grada na severu zemlje, gde je uspešno sprovedena privatizacija jednog dobrostojećeg preduzeća, pa su radnici kao otpremnine uzeli pozamašne sume evra.

Jedan od njih zaposlio se kao istovarivač hleba u jednoj pekari. Pre toga kupio je najnoviji model "mercedesa", pa je uredno ustajao svakog jutra i odlazio na posao novom "mečkom". Da bi svima pokazao svoju "mašinu", išao je "mercedesom" iza kamiona u kome se nalazi roba, stajao ispred svake radnje s njim, istovario potrebnu količinu hleba, a zatim  nastavljao do sledeće radnje, i tako do kraja smene.

3. Kafana - Druga kuća velikom broju Srba, pretežno muškog pola. U njoj se sve dešava.

Nastaju i ruše se Vlade, biraju se ministri, sklapaju veliki poslovi, slavi i tuguje, rađaju i prekidaju velike ljubavi. Konobar važi za čoveka s kojim su Srbi obavezno u odličnim odnosima.

On je kao pridruženi član porodice. Ma kako se zvao, lep ili ružan, njemu pristupaju kao najrođenijem.

Naklonost Srba ka ovoj instituciji ustanovili su Turci još 1522. godine, koji su u jednoj zgradi na Dorćolu otvorili kafanu i u njoj služili kafu.

Beograd je kafanu imao pre Pariza, Beča, Londona i ostalih evropskih prestonica. Turci su otišli, ali Srbi nisu, niti će skoro otići iz kafana na ovim prostorima. Što je najgore, tu sklonost počeli su da šire i "preko bare", pa u poslednje vreme sve veći broj tamošnjih stanovnika posećuje i deli komplimente ovim institucijama.

O pomalo suludoj naklonosti stranih turista prema kafanama koje se nalaze u jednoj od ulica u strogom centru Beograda izlišno je pisati. Provod i kompletna atmosfera u Skadarskoj ulici naterala je mnoge njene stare žitelje da promene mesto boravišta, pa su "krug dvojke" zamenili mirnim predgrađima glavnog grada.

4. Mobilni telefon - Omiljena zanimacija uglavnom ženskog dela populacije su mobilni telefoni i višečasovni razgovori.

Vekovni san im je konačno ostvaren - mogućnost da se bez izlaska iz kuće i bez prisustva ostalih članova porodice na miru ogovara sa najboljom drugaricom.

Jedina nezgodna situacija kod mobilnih telefona je sklonost operatera da isključe broj ako se račun ne izmiri na vreme.

Podaci pokazuju da svaki stanovnik Srbije ima najmanje jedan mobilni telefon. Pored osnovne namene, sve više Srba koristi ga za surfovanje po Internetu, plaćanje parkinga, igranje igrica, a ove spravice zamenjuju i sat, fotoaparate, kamere ili nosače muzike.

5. Letovanje - Omiljena zanimacija Srba preko cele godine je ušteda novca za letovanje.

O imidžu srpskih gostiju najbolje govore vlasnici hotela iz zemalja s kojima smo do pre neku godinu ratovali.

Turističke organizacije gotovo svih mediteranskih zemalja ulažu ogromne sume novca u promocije poznatih letovališta, a najskuplje ture i destinacije odavno su već popunjeni.

Uprkos nemaštini i činjenici da prosečna plata ne može da popuni ni pola potrošačke korpe, srpski turisti su prošle godine potrošili rekordnu sumu novca na letovanja.

Najviše para ostavljamo u Grčkoj, gde pola miliona naših turista izdvoji oko 300 miliona evra. U Crnoj Gori su prošlog leta potrošili 150 miliona evra, dok je u Hrvatskoj više od 100.000 gostiju ostavilo najmanje 50 miliona evra.

Procenjuje se da su za letovanja u Španiji, Turskoj, Egiptu, Tunisu, Sloveniji, Italiji ili na nekoj prekookenaskoj egzotičnoj destinaciji Srbi izdvojili više od 150 miliona evra.  Ono što odlikuje naše turiste je da se ponašaju kao kraljevi dok su na odmoru, ali zato stežu kaiš kad su kod kuće.

Nije, doduše, redak ni "paradajz turizam". Za ostalo i nekako, ali za letovanje mora da se ima. Pa makar pocrkali od gladi.

(I. Mitkovski)