TUGA U PORODICI OPAČIĆ: Miloš kao da je znao šta će da mu se desi

"Video sam oca kako leži nekoliko metara od stanice glavom okrenutom nadole. Nisam mu video lice, samo stomak. Po tome i po stvarima sam ga i prepoznao. Kada sam došao na stanicu video sam i njegov šešir, a cipele su mu bile u dvorištu kod komšije".

Ovim rečima o svom ocu Milošu (73), koji je sinoć nastradao na Banjici tako što je njega i Gordanu G. (52) bahati vozač koji se trkao s drugim automobilom, pokosio dok su na stanici čekali gradski autobus, za Telegraf.rs priča njegov dvadesetpetogodišnji sin Branko Opačić, jedva zadržavajući suze u očima.

- Znao sam da će jednom morati da ode, ali nisam ni slutio da će to biti baš ovako. Mislio sam da će otići na bolji način. Jedino mi je lakše zato što je bio na mestu mrtav - dodaje on uz težak uzdah.

Pokojni Miloš bio je, prema rečima komšija, veoma skroman čovek. Svi su ga voleli, jer je uvek bio tu za svakoga kome je bila potrebna pomoć.

- Ujutru ode i kupi nam sve što nam treba. Umeo je i s decom u autobusu da se posvađa kada vidi da neće da ustanu starijima. Dobar prijatelj, požrtvovan muž i otac četvoro dece. Takvih je malo, a ovakih kao što je bio on više neće biti - priča jedna komšinica.

Dok pričamo s komšijama koji sede u dvorištu, ispred veoma skromne kućice, gde su došli da izjave saučešće, nailazi i Miloševa udovica Milanka. Pitamo je kako je.

- Nikako! Držim se, ali ne znam dokle ću. Nisam smela da idem da ga vidim, išao je moj najmlađi sin. Bili smo u braku 30 godina, on iz prvog braka ima ćerku Sandru, a nas dvoje zajedno imamo tri sina, Vidaka, Branislava i Miloša - priča ona.

Najstariji je završio Elektrotehnički fakultet i radi na Kosovu, srednji Ekonomski fakultet, ali nema posao, a najmlađi Gimnaziju. Ni on ne radi nigde. Ćerka iz prvog braka završila je Filološki fakultet.

- Borio se da ih iškoluje, a sebi nikada ništa nije kupio. Govorila sam mu: "Kupi Miloše da se obučeš",  a on, kuku meni, ništa. Ja još sebi nešto i kupim, a on ništa. Joj, kako mi je sada žao zbog toga! Nikada nije pio, pušio, a svima je uvek poklanjao neke sitnice. Bio je vozač cisterne u Sloveniji. Nikada nijedan udes nije napravio, što se ono kaže, za volanom je i spavao. Ma, ni mrava nije zgazio - dodaje ona.

Milanka je domaćica. Jedno kratko vreme je radila na Železnici, ali kako je Miloš stalno putovao, ona je prestala da radi i posvetila se odgajanju dece.

- Juče je podigao deo penzije i doneo mi, a sada ne mogu ništa ni da podignem. Hteo je da ovlasti i mene i decu, a ja nisam htela da ni da čujem - dodaje ona.

Pokojni Miloš je bio relativno zdrav za svoje godine, a kako kažu komšije i njegova supruga nijednu boru nije imao, a i veoma je lepo izgledao. Niko mu ne bi dao 73  godine.

- Juče kao da je znao da će nešto da se desi, bio je baš neraspoložen. Sinoć pre udesa, ja sam otišla kod prijateljice tu u blizini da gledam indijsku seriju, a on se smejao i rekao mi da idem i da gledam moju Anandi - priseća se Milanka.

Taman kad se završila, začuo se strašan udarac. U njenoj kući je tog trenutka nestala struja, jer su oni kolima udarili u banderu za koju je prikačena.

- Ja se nešto uznemirila, obula sam se i krenula. Niko nije ni znao da je Miloš  izašao. A on krenuo po mene da me dovede kući, jer je znao da se plašim mraka. Mi smo u tom trenutku prošli pored njih, i videla sam da vuku kola, spuštaju banderu, da od tih ljudi nema ništa, ali nisam ni slutila da je to moj Miloš. Kad sam došla na ugao ispred kuće vidim, stoje okupljeni ljudi. Uzmem telefon zovnem još jednom i pitam gde je otac, a sin me pita otkud to da nije sa mnom, jer je krenuo po mene. Kada sam mu rekla da nije sa mnom, on je u tom trenutku samo izleteo iz kuće, proleteo pored mene i otrčao do mesta udesa i vratio se sav uplakan posle nekoliko minuta i počeo da kuka da je tata poginuo - kaže na kraju Milanka.

Kako nezvanično saznajemo roditelji mladića koji je izazvao udes žive u Kumodražu, a mladić je kola uzeo od ujaka. Devojka koja je bila suvozač je pobegla, a sam vozač je u teškom stanju. Drugog vozača još uvek jure.

Kako Telegraf još saznaje na stanii je pored pokojnog Opačića i nastrdale žene bio još jedan dečko koji je zahvaljujući brzini uspeo da izbegne sigurnu smrt. On je naime, čuo uskočio u škripu guma i povikao ljudima koji su stajali na stanici da se sklone, a sam je dvorište komšije. Nakon toga je prema rečima njegove mame i sestre utrčao u kuću i izbezumljeno počeo da viče da pozovu hitnu pomoć jer se desila strašna nesreća. Kako njegova majka navodi, on se sa tresao i klecale su mu i ruke i noge. To je prizor koi nikada neće zaboraviti.

(Biljana Tasić)