Eduj me za frenda, lajkuj mi fotku, šeruj je, a može i retvit: Razumete li vaše dete kad vam se ovako obrati?
Slengovi: "lajk", "dislajk", "šerovanje", "retvit", postale su svakodnevica u našem govoru. Da nam je te reči neko izgovorio pre petnaestak godina sigurno ga ne bismo razumeli.
Od pre desetak godina kada su društvene mreže doživele pravu ekspanziju u našoj zemlji, uveli smo totalno nove reči i slengove u naš govor. Pritom, ne vezujemo se za te reči samo kada pričamo o društvenim mrežama Tviter, Fejsbuk i slično, nego ih koristimo u svakodnevnom govoru.
"Hajde molim te aduj me". "Stavi me u menšn na statusu". Ili, "Dislajkovaću ti sliku, naljutila si me", samo su neke od rečenica koje izgovaramo svakodnevno.
Zanimljivo je da za sve te slengove i "nove" reči možemo koristiti i naš jezik, ali nekako nam je postalo slađe, prihvatljivije ili pak "modernije" da kažemo "notifikacija" umesto obaveštenje ili "šerovanje" umesto deljenje.
Zašto nam je zgodnije da kažemo "ivent" nego li događaj? Ili kada planiramo da posetimo neki “ivent” ne kažemo da ćemo doći, nego da “atendujemo”. Sve su to pojmovi koje nekoliko godina unazad stalno viđamo na društvenim mrežama i samim tim smo ih uvrstili u svakodnevni govor.
- To je barem jednostavno objasniti. Znate, mi nismo nikakav izuzetak kada je upotreba tehničke terminologije u pitanju. Dovoljno je da vam navedem primer “daunloudovanja”! Zamislite kako bi zvučalo kada bismo govorili – istovarivanje? Smešno, zar ne? Isti slučaj je i sa “lajkovanjem”, “guglovanjem”… Bilo bi sasvim opravdano da se ove reči uskoro nađu u zvaničnim rečnicima s obzirom na to da u srpskom jeziku jednostavno nema adekvatnog prevoda za njih - kaže za Telegraf, lingvista i akademik Ivan Klajn.
- Ćale pogledaj na kojoj slici su me tagovali. "Ne razumem, šta"?
- Kevo samo da se izlogujem i silazim na ručak. "Šta reče"?
Ovo su samo neke od uobičajenih rečenica u našim kućama. Roditeljima nisu poznate ovi slengovi tako da svaki put moramo iz drugog puta da im objašnjavamo šta smo želeli da kažemo. Da ne pominjemo da kada bi našim bakama i dekama tako nešto govorili verovatno bi umislili da govorimo na kineskom.
Smejemo se drugima, a evo za šta sve nemamo reči u srpskom jeziku!
Kako god, slengove smo usvojili i čvrsto ih se držimo. Nema sumnje da su postali sastavni deo naše svakodnevne komunikacije. To je u redu, ali svakako ne smemo da zaboravimo na bogatstvo našeg jezika i naših reči.
"Tvit - retvit, lajk - dislajk, sve je okej, log aut".
Poigrali smo se sa slengovima i napravili malu rimu, zanimljivo je.
Recite nam u komentarima koje slengove vi najčešće koristite u svakodnevnom govoru.
(Saša Kostić)
Video: Iznemogli beloglavi sup spustio se na seosku kuću: Spasavnje ugrožene vrste u selu Sedobro
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Kurajber
Moze biti da vecina omladina nema dovoljno gigabajta u mozgu, posto u Kauplsima na Joy TV su ljudi koji nemaju fajevol, ne koriste bathtub ili su ograniceni kao tetris od 4 kb. Jadan nas jezik pored ovakvih gluposti a za daunlodovanje se moze koristi termin preuzimanje ili skidanje. Sa svaku stranu rec se moze naci adekvatna zamenu u nasem jeziku, samo da lingvisti vise obrate paznju na svoj posao a ne na to koliko silikona ima u necijim grudima ili ko je predsednik Nambije.
Podelite komentar
UNITEDSTATESOFSERBIA
TELEPRONTOVANJE je reč iz budućnosti i pesnik naslućuje fjučr
Podelite komentar
"Dioda"
Pa naše bake i deke, a i mame i tate nisu sigurno prihvatili strane reči i tzv. slengove i uvrstili ih u naš jezik, a ova današnja deca i omladina je sve sa "zapada" poprimila kao da nisu naša deca i da nisu rođeni ovde i "bole ih uvo" i za državu i za nas. S obzirom da se država raspala i da se i dalje raspada oni je sigurno neće braniti nit će se trgnuti da spreče sve ovo, ali ne znam od koga su to naučili, a kada đavo dođe po svoje neka gledaju šta će i kako će, ali će im onda biti kasno!
Podelite komentar