ZVERSTVA ITALIJANA U JUGOSLAVIJI: A četnici su se grlili s ovim fašističkim ološem (FOTO)
Na stranu to što je nemoralna bilo kakva saradnja s bilo kakvim okupatorom, i na stranu to što je ta Italija pružila logističku podršku atentatu na kralja Aleksandra u Marseju, njihovi zločini nad našim narodom su bili brojni
Pošto se neskrivena kolaboracija četnika sa italijanskim okupatorom neprestano u našoj javnosti prikazuje kao nekakvo manje zlo, ili čak i ništa loše jer su Italijani bili "bolji od Nemaca" prema našem narodu tokom Drugog svetskog rata, smatramo da je neophodno ljudima otvoriti oči (na stranu što je četnička saradnja sa Nemcima još od '41. godine je notorna istorijska činjenica).
Preporučujemo
SRBIJA REHABILITUJE ČIČA DRAŽU: Rat ČETNIKA i PARTIZANA ispred Palate pravde!
ISTINA O ČETNIČKOJ HIMNI: Sprem'te se, sprem'te četnici je plagijat i nije pevana za Dražu! (FOTO) (VIDEO)
Što se zverstava i ratnih zločina tiče, italijanski fašisti su ih nad pripadnicima svih jugoslovenih naroda uključujući i naš počinili puno pa tako ni "legalizacija" snaga Jugoslovenske vojske u otadžbini kod njih nema nikakvog moralnog opravdanja (da ne govorimo o tome da su upravo italijanski fašisti pružili ustašama i VMRO logističku podršku pri atentatu na kralja Aleksandra u Marseju, kome su upravo četnički oficiri bili zakleti na vernost, kao i njegovom sinu).
U ovom tekstu ćete moći da pronađete hronološki prikaz samo malog dela italijanskih ogrešenja o naš i druge narode Jugoslavije, sa sve fotografijama, ma koliko te fotografije bile svirepe i okrutne.
MOLIMO VAS DA AKO IMATE SLABO SRCE NE GLEDATE SLIKE U OVOM TEKSTU
1. 8. 1941. Delovi italijanske divizije "Kaćatori dele Alpi" su prilikom prolaska kroz sela Zagorak i Cerovo kod Danilovgrada ubili šest ljudi.
8. 8. 1941. Jedinice italijanske divizije "Pusterija", nastupajući od Kolašina prema Bijelom Polju zapalile su u selu Rijeci Mušovića kod Kolašina 15 kuća, internirale 7 muškaraca i 2 žene i oterale svu stoku koju su našle u selu. Neprijatelj je zatim zapalio katune na planini Bjelasici, selu Donjem Štitaricu i deo sela Podbišća.
26. 8. 1941. U Sinju italijanski vojnici streljali 24 zarobljena partizana Splitskog i Solinskog NOP odreda.
Tokom 9. 1941. Zbog čestih represalija koje su okupatorske i kvislinške snage vršile nad nevinim stanovništvom, Štab NO partizanskih odreda za Crnu Goru, Boku i Sandžak izdao naređenje svim komandama jedinica da na represalije odgovore još žešćim udarcima.
14. 10. 1941. U Trogiru italijanski vojnici streljali člana MK SKOJ-a za Split Matu Golem, narodnog heroja, i još 11 splitskih rodoljuba.
20. 10. 1941. Štab NO partizanskih odreda za Crnu Goru, Boku i Sandžak uputio, po italijanskim vojnicima zarobljenim na Jelinom dubu, pismo komandi okupatorskih trupa u Crnoj Gori, u kome zahteva: obustavu paljevina, pljački i interniranja nevinog stanovništva, kao i povratak interniranih; u protivnom će biti streljan svaki zarobljeni italijanski vojnik; razmena 20 italijanskih oficira, podoficira, karabinijera i šofera, zarobljenih na Jelinom dubu, za 20 Crnogoraca pripadnika NOP-a.
25. 10. 1941. U blizini Vodica kod Šibenika partizani napali italijansku patrolu: ubili 2 i ranili 1 vojnika. Za odmazdu, u Vodicama i Srimi italijanski fašisti su popalili nekoliko kuća i ubijali i hapsili stanovnike.
29. 10. 1941. U Vodicama kod Šibenika kao odmazdu zbog pogibije svoja 2 vojnika, italijanski okupator streljao 12 rodoljuba.
4. 11. 1941. U selu Jasenku kod Ogulina italijanske vlasti streljale Marka Trbovića, istaknutog borca toga kraja, i još 9 komunista.
15. 12. 1941. Kaznena ekspedicija italijanske divizije "Bergamo" (jedan puk sa tenkovima i 3 aviona) zauzela u Kupreškom polju sela Rastičevo, Blagaj, Novo Selo i Šemenovce, i vršila represalije.
15. 12. 1941. U Opčinama kod Trsta italijanska fašistička policija streljala glavnog urednika ilegalnog lista Julijske krajine "Istra" Josipa Pina Tomažiča, narodnog heroja.
1. 1. 1942. Italijanski avioni bombardovali selo Štedim kod Nikšića u znak odmazde zbog toga što su seljaci odbili da italijanskoj komandi u Nikšiću isporuče određeni kontingent mesa.
12. 1. 1942. Guverner Crne Gore armijski general Pircio Biroli izdao naredbu o primeni represivnih mera u slučaju ubistva ili ranjavanja italijanskih oficira, podoficira ili vojnika. Naredbom je propisano da se za jednog ubijenog ili ranjenog italijanskog oficira strelja 50 civila a za jednog podoficira ili vojnika - 10 civila.
26. 1. 1942. U selu Koritima kod Sinja italijanske vlasti streljale sekretara SK KPH za Sinj Tadiju Anušića, narodnog heroja.
8. 2. 1942. Iz Budve italijanski vojnici jakom artiljerijskom vatrom tukli selo Kuljače i selo Manastir Duljevo, gde su se nalazile jedinice Lovćenskog NOP odreda. Tom prilikom je porušeno i zapaljeno nekoliko kuća i naneta znatna materijalna šteta.
16. 3. 1942. U Brinju italijanske vlasti streljale sekretara SK KPH za Brinje Ivicu Lovinčića, narodnog heroja.
29. 4. 1942. Italijanski vojnici iz Bijelog Polja upali u sela Kukulje i Gornje Selo, vršili teror i pljačkali, i tom prilikom streljali dve žene a jednu i dete ranili. Peti udarni bataljon Bjelopoljskog NOP odreda izvršio je snažan napad na neprijatelja i odbacio ga, nanevši mu gubitke od osam mrtvih i više ranjenih među kojima i jedan oficir.
Tokom 5. 1942. U Pljevljima italijanske vlasti streljale preko 30 talaca, pripadnika NOP-a.
7. 5. 1942. Povodom odluke italijanskih vlasti od 24. aprila 1942. o streljanju talaca, GŠ NOP odreda za Sloveniju objavio u "Slovenskom poročevalecu" br. 19 od 12. maja 1942. i posebnim lecima koji su rastureni u Ljubljanskoj pokrajini izjavu o merama protiv italijanskog sistema terora nad slovenačkim narodom.
21. 5. 1942. Italijanska divizija "Kaćatori dele Alpi", jači delovi divizija "Marke" i "Murđe" i ojačani četnički Nevesinjski i Gatački odred otpočeli koncentričan napad iz Nevesinja, sela Plužina, Gacka, sela Hutova, Čapljine i Mostara (operacija "Stolac"). U osmodnevnim borbama oni su razbili jače delove Južnohercegovačkog i Severnohercegovačkog NOP odreda i 28. maja se spojili u rejonu do tada odsečenog garnizona Stolac. Italijanske jedinice i četnici su u 25 sela spalili oko 1.000 kuća.
22. 5. 1942. Na Subićevcu u Šibeniku italijanske okupatorske vlasti streljale člana Politbiroa CK KPJ i sekretara CK KPH Rada Končara, narodnog heroja, i još 25 članova KPJ i pripadnika NOP-a iz Splita.
12. 7. 1942. Delovi italijanskog 5. armijskog korpusa preduzeli napad na 2. primorsko-goranski NOP odred. U borbama do kraja jula italijanske jedinice su uspele da unište žetvu, spalile oko 1.000 kuća i streljaju oko 200 ljudi.
12. 7. 1942. U selu Pothumu kod Sušaka italijanske jedinice izvršile masovni pokolj: streljale 169 ljudi, internirale u koncentracione logore Italije 185 porodica (800 članova), spalile su sve kuće u selu i opljačkale oko 1.000 grla rogate stoke, 900 ovaca i 100 koza, nekoliko stotina svinja i 26 konja.
12. 7. 1942. U selu Orehovici kod Rijeke italijanske vlasti streljale člana OK KPH za Hrvatsko primorje Rada Šupića, narodnog heroja.
STRAVIČNE ČETNIČKE DEPEŠE: Đenerale Dražo, odrali smo tri živa katolička popa! (FOTO)
20. 7. 1942. U Nevesinju italijanski vojnici streljali političkog komesara Operativnog štaba NOP odreda za Hercegovinu i južnu Dalmaciju Mira Poparu, narodnog heroja.
31. 7. 1942. U Gorici predsednik vlade Kraljevine Italije Benito Musolini održao sastanak s načelnikom Glavnog generalštaba, načelnikom Generalštaba vojske, komandantom, načelnikom štaba i komandantom vazduhoplovstva Više komande "Slovenija-Dalmacija" (Superslode) i komandantima italijanskog 5. i 11. armijskog korpusa, na kome su razmotreni vojno-politička situacija i tok operacija protiv NOP odreda u Sloveniji i susednim područjima. Musolini je odobrio preduzete mere i naredio da se ubrza tempo operacija i još oštrijim merama ("gvožđem i vatrom") uspostavi mir. Odobrena je saradnja sa četnicima Draže Mihailovića.
12. 8. 1942. Komanda italijanskog 18. armijskog korpusa uputila predlog Višoj komandi "Slovenija-Dalmacija" (Superslodi) da se područje Biokova "učini nepristupačnim za ustanike", sela unište, a stanovništvo internira.
21. 9. 1942. Posle teškog mučenja u zatvoru u Ljubljani, italijanske okupacione vlasti streljale Antoniju Kuclar, narodnog heroja.
5. 10. 1942. Delovi italijanskog 6. armijskog korpusa (4.000 vojnika) i četničkog Trebinjskog, Nevesinjskog i Romanijskog korpusa (5.000 vojnika), u pet napadnih kolona, uz sadejstvo delova domobranskog 7. i 15. pešadijskog puka, podržani avijacijom, otpočeli su šestodnevnu prozorsku operaciju ("Alfa"), deo nemačko-italijanske protivofanzive (ciklusa operacija "Dinara"), u cilju odbacivanja partizanskih snaga od Mostarskog basena boksita i železničke pruge Sarajevo-Mostar. Oko 60 kilometara razvučena 10. hercegovačka NOU brigada nije mogla pružiti ozbiljniji otpor italijansko-četničkim snagama, koje su do 10. oktobra zauzele selo Soviće, Prozor, selo Šćit i selo Ravno, prokrstarile selima na planinama Ljubuši, Vranu, Paklini i Raduši i na liniji Duvno - Šujica - Gornji Vakuf - Hadžići uspostavile vezu sa ustaško-domobranskim snagama. Četnici su opljačkali ceo grad i spalili desetine sela. Samo u prozorskoj opštini ubijeno je 638 ljudi, žena i dece i spaljeno 656 domova.
23. 12. 1942. U Splitu italijanske vlasti streljale člana PK KPH za Dalmaciju Ivana Lavčeviča-Lučića, narodnog heroja.
16. 1. 1943. U varošici Lipljanu italijanske vlasti streljale sekretara SK KPJ za gračanički srez i člana Oblasnog komiteta KPJ za Kosovo i Metohiju Aleksandra Marovića, narodnog heroja, i još dva člana KPJ.
Tokom 3. 1943. U Peći italijanski vojnici zapalili izvestan broj dućana i kuća kao odmazdu zbog pogibije jednog njihovog inženjera. Misleći da su ubistvo izvršili Šiptari popaljene su prvenstveno njihove kuće i dućani.
10. 3. 1943. U rejonu brda Vlaške kod Trogira Šibensko-drniška partizanska četa i Trogirski partizanski vod napali italijanske vojnike iz 229. teritorijalno-mobilnog bataljona. Poginula su i ranjena 32. a zarobljeno je 6 vojnika. Za odmazdu je streljano 19 talaca iz trogirskog zatvora.
12. 3. 1943. Preki italijanski vojni sud u Kotoru osudio na smrt 9 rodoljuba, koji su streljani kod sela Morinja blizu Risna.
20. 4. 1943. Kod sela Landovice blizu Prizrena italijanske vlasti streljale Ramiza Sadiku Baca i Boru Vukmirovića, članove Oblasnog komiteta KPJ za Kosovo i Metohiju i narodne heroje.
4. 5. 1943. Ostrva: Dugi otok, Iž, Ravu, Rivanj, Sestrunj, Žut, Žverinac i Kornat otpočele pretresati jedinice italijanske divizije "Zara i antikomunistička milicija, odnosno "legalizovani" četnici ali i lokalni Hrvati. Do 19. maja neprijatelj je pobio ili streljao 112, a uhapsio i internirao 98 rodoljuba i spalio 90 kuća. Mesta Savar i Polje na Dugom otoku potpuno su uništena, a 44 čoveka su ubijena bajonetima i gvozdenim polugama.
11. 6. 1943. Jedinice italijanske divizije "Zara" otpočele pretres terena između sela Vodica i sela Čiste Male kod Šibenika i do 14. juna pohvatale i streljale 72 rodoljuba.
21. 6. 1943. Na Korčuli partizanski vod napao italijanske karabinjere sa stanice Cara, te ubio 7 i ranio 2 karabinjera. Radi odmazde, jedinice 93. puka italijanske divizije "Mesina" su uhapsile veći broj rodoljuba, pa 40 njih streljale.
28. 6. 1943. U Nikšiću, Podgorici, Baru, Andrijevici i Beranama, po naređenju italijanskog guvernera za Crnu Goru, streljano 180 rodoljuba, kao odmazda za težak poraz 383. puka italijanske divizije "Venecija" u borbi na Bioču 14-17. maja.
30. 6. 1943. Kod Stubice (na putu selo Pirovac - selo Tijesno) 1. četa 1. bataljona Severnodalmatinskog NOP odreda napadom iz zasede zarobila 7, ubila 9 i ranila 2 vojnika iz italijanske divizije "Zara". Za odmazdu, italijanski vojnici su u selima Betini, Hramini, Murteru i Pirovcu kod Šibenika zapalili 15 kuća i streljali 25 ljudi.
8. 7. 1943. Selo Žrnovnicu kod Omiša spalile jedinice italijanske divizije "Bergamo" i streljale 13 ljudi od 45 do 70 godina starosti.
10. 7. 1943. Iz Ploča, Vrgorca, Zagvozda, Sinja, Solina, Omiša i Makarske jake italijanske, nemačke i ustaško-domobranske snage (preko 15.000 vojnika), podržavane tenkovima, avijacijom i ratnim brodovima, otpočele operaciju "Biokovo-Mosor" protiv jedinica NOVJ na planini Biokovu i planini Mosoru. U borbama do avgusta Biokovski NOP odred, podeljen po grupama, izbegao je uništenje, dok je 1. bataljon Cetinskog NOP odreda razbijen u rejonu sela Lovreča. Neprijatelj je imao 22 mrtva, 106 ranjenih, 17 nestalih i 2 zarobljena, ali je sistematski popalio i opljačkao više sela, vršeći represalije nad stanovništvom; samo italijanske jedinice su ubile i streljale 97, uhapsile 91 i internirale 833 rodoljuba.
15. 8. 1943. Na ostrvu Visu grupa od 15 članova KPJ i SKOJ-a razoružala 7 italijanskih mornara osmatračke stanice Hum. Italijanske vlasti sutradan uhapsile 50 talaca, te njih 20 streljale 20. avgusta.
KRAJ RATA ZA ITALIJU POSLE SAVEZNIČKE INVAZIJE
27. 9. 1943. U Splitu nemačke jedinice zarobile 9.000 vojnika i oko 300 oficira, uglavnom iz italijanske divizije "Bergamo". Nemci su zarobljene oficire, zbog ranije predaje partizanima, stavili pod preki sud i većinu streljali. Do ulaska nemačke vojske u Split, u Italiju je prebačeno oko 3.000 italijanskih vojnika i oficira.
KOMENTAR ZA KRAJ
Žalosno je konstatovati da su Italijani ipak na koncu prema našem i ostalim jugoslovenskim narodima počinili daleko manje zla nego domaće vojne i paravojne snage koje su učestvovale u građanskom ratu. To ih ne oslobađa krivice, već samo povećava našu sopstvenu.
(Telegraf.rs / Izvor: Znaci.net)
Povezane vesti
Tajani: Stav Italije o korišćenju oružja se nije promenio nakon odluke Bajdena
Koalicija italijanske premijerke Đorđe Meloni izgubila u Umbriji i Emiliji-Romanji
Građane probudio glasan "urlik" u 3 ujutru, strahuju za živote: Odron smrskao vozila
<% post.title %>
Otkriven uzrok smrti mlade Margarete koja je umrla usled komplikacija prilikom operacije nosa u Rimu
Video: Vučić sa Mogerini o evropskom putu Srbije, reformama i geopolitičkim prilikama
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
(MAPA) TAČNO OVOG DANA PAŠĆE SNEG I U CENTRU BEOGRADA! Stiže nam prava VREMENSKA KLACKALICA: Prognoza za narednih 5 dana donosi smenu ČAK 3 POJAVE, a evo gde će sve zavejati
"PONESITE JOD I ZALIHE HRANE": Evropa se sprema za rat! 3 zemlje izdale hitna uputstva građanima, dele se spiskovi za PREŽIVLJAVANJE
Tramp uvodi vanredno stanje u Americi i izvodi vojsku na ulice: Sve se sprema za MASOVNE DEPORTACIJE
Munja
Simon Vizental spominje samo ustase kao naciste, nisam primetio da je iko spomenio cetnicke jedinice, jer ako si saradjivao sa Nemcima, morao si da sledis istu politiku kao i oni, zar ne?
Podelite komentar
Prika
Partizani su 100 puta vise ubili svog naroda nego Italijani
Podelite komentar
DARKO 100%
Како је Тито пројектовао хрватски пут, рат 1941-1945 године је завршен компромисом – убице и жртве су биле поравнане. Да би задовољио Ватикан, али и на одређен начин и нову Њемачку, средином маја 1945. године у Загребу је пред око 300 фратара за злочине оптужио Павелића, али је додао да је он умногоме био нагнан од стране Трећег рајха, а чињеница је да су се и Хитлерови генерали згражали над патологијом хрватских злочина. Преко фратара Тито је скинуо одговорност и са „Хитлеровог папе“ Пија XII и са његовог доглавника бискупа Алојза Степинца, иако су они објективно подржавали усташе. Хрватску државу поздравило је 12.873 фратара, од којих су многи директно учествовали у покољима Срба, Јевреја и Цигана. Ову су поздравиле и католичке „часне сестре“, у логору Јасребарском њихове жртве била су и дјеца (Види: Материјале Државне комисије за ратне злочине, АЈ, К. 144) Ватикан се за то Хрватима одужио 1971. године, када је папа Павле VI, послије разговора са Титом, дао древном Заводу светог Јеронима хрватски предзак. Потом и 1991. године, када је признао независну државу Хрватску, и друге на то натјерао. Да су и Њемци имали разлоге да не протествују без Брозових подвала из 1945. године показују резултати разговора Тита и канцелара Вили Бранта одржани 1972. године, када је сукцесор трећег Рајха био ослобођен од плаћања ратних репарација, које се процењују на хиљаде милијарди УСА долара. Разлог за то је био и Хрватски, јер су њиховим неплаћањем кажњени Срби, али је и спријечено да се послије рата демистификују разне обмане и компромиси који су изјеначавали српску жртву са хрватским убицом. Броз Италијанима није опростио дуг за злочине, напротив казнио их је вјероватно због тога да би се приближио Дубровчанима, Далматинцима и Истранима, и тиме осудио Павелићево уступање питомог приморја које никада није било хрватско, али је тиме реафирмисан ватикански план хрватизације. Тито је тако казнио Италијане што су током рата спасавали Србе, бјекством у италијанску окупациону зону. Мислим да је данас Република Српска, којој многи дају пијемонтску улогу у Српству, обавезна да од Међународног суда правде затражи да буду намирени сви ови историјски рачуни, укључујући и онај, компромисни са Римом. ПРОФ.ДР.АКАДЕМИК ВЕСЕЛИН ЂУРЕТИЋ
Podelite komentar