UPOZNAJTE PEŠMERGU: Ovo je kurdska armija, prva linija fronta u ratu protiv mraka Islamske države! (FOTO) (VIDEO)

Reč "pešmerga" doslovno znači "oni koji se suočavaju sa smrću", i koriste se kao naziv za naoružane kurdske borce u Iraku, a od pre par godina i u Siriji. Ove oružane formacije postoje već stotinak godina, a pešmerga je takođe i naziv za zvaničnu vojsku Kurdske regionalne vlade u severnom delu ove zemlje.

Ova formacija, koja u svojim redovima ima i žene, pokazala se kao vrlo efikasna sila, i tokom američke invazije na Irak i tokom godina građanskog rata i danas, kada se bori protiv Islamske države.

Njen komandant je Masud Barzani, koji je ujedno i predsednik kurdske vlade u Iraku. Trenutno broji od 250.000 do 357.000 ljudi, a sedište joj je u Erbilu.

KORENI

Tokom Prvog svetskog rata mnogi Kurdi bili su deo otomanske vojske, gde su stekli potrebna vojna znanja i obuku, koju su kasnije koristili tokom ustanka šejha Mahmuda Barzandžija, nakon što se Osmansko carstvo raspala, zajedno sa vlašću persijske dinastije Kadžar.

Jedan od ljudi koje je Barzandži regrutovao za svoju armiju bio je Mustafa Barzani, tada 16-godišnjak, koji će kasnije postati vođa kurdskog nacionalnog pokreta i komandant pešmerge u Iraku.

Nakon što su Britanci slomili ustanak pod Barzandžijem, ovaj ga je ponovo podigao, ovoga puta pozivajuću na džihad koji je pokrenuo i one Kurde koji su bili nezainteresovani za nacionalnu borbu. I taj ustanak je ugušen. Sledile su i borbe sa Turcima, pa ponovo sa Britancima. Njihove vođe su hvatane i hapšene, ali pokret više nije mogao da nestane.

Kasnije je Mustafa Barzani širio svoju borbu i propagandu uz pomoć Sovjeta, ali je negirao da je dobio čin generala u Crvenoj armiji. U međuvremenu, državni udar u Iraku 1958. godine je otvorio novo poglavlje u arapsko-kurdskim odnosima.

TOKOM SADAMA

Septembra 1961. godine Mustafa Barzani se otvoreno pobunio protiv režima u Bagdadu. Počeo je sa 600 boraca, ali je do proleća naredne godine komandovao gerilom koja je brojala 5.000 ljudi i sa još 5-15.000 na koje je sporadično mogao da računa.

Nakon prvobitnih uspeha, kada je Iračane dočekao nespremne, oni su uspeli da uzvrate i Barzani se povukao u planine, u kojima je bio sve do 1970. godine kada je sklopio tajni dogovor sa Sadamom, tzv. Martovski manifest, po kome su Kurdi trebali da prestanu sa pobunom a da zauzvrat dobiju široku autonomiju u predelima u kojima su većina.

Ovo je trebalo da bude implementirano u toku naredne četiri godine, ali se paralelno sa tim sprovodila i arabizacija kurdskih oblasti bogatih naftom. Kada je 1974. godine došlo do velikog smanjenja broja Kurda na njihovom sopstvenom tlu, Sadam je tražio da se počne sa implementacijom. Kurdi su to odbili.

11. marta 1974. godine Bagdad je manifest pretvorio u zakon, a sukobi pešmerge i iračkih snaga su se momentalno obnovili. Sadam je izgubio oko 10.000 vojnika i nije mogao da uguši pobunu pošto je Iran pomagao pobunjenike.

Međutim, uspešno se dogovorio sa iranskim šahom Rezom Pahlavijem pa je ovaj potonji prestao da pomaže Kurde. Do marta naredne godine, ustanak je bio ugušen, a mnoge vođe su pobegle iz zemlje, uključujući i Mustafu Barzanija.

Otprilike u isto vreme došlo je do cepanja Kurdske demokratske partije (KDP) i stvaranja Patriotske unije Kurdistana (PUK) koja je ubrzo postala druga najsnažnija partija među iračkim Kurdima i počela da gradi sopstvenu pešmergu, što će tokom '90-ih dovesti do bratoubilačkog rata.

Tokom Iransko-iračkog rata, pešmerga se borila na strani Irana, zbog čega je Sadam pokrenuo veliku ofanzivu na Kurdistan, ne prezajući ni od čega, pa čak ni od hemijskog oružja. Skoro 200.000 kurdskih civila je stradalo, a njihova gerila je ponovo gurnuta u planine, proganjana.

Kada je pokrenuta Pustinjska oluja, Amerikanci su proglasili Kurdistan zabranjenom zonom letenja, zbog čega se pešmerga ponovo digla iz pepela i okupirala svoje teritorije. Sadam je mogao samo da gleda i da plače: vojska mu je bila uništena od strane koalicije okupljene oko SAD, a nije smeo da iz vazduha napada kurdsku miliciju. Autonomni Kurdistan se ponovo rodio.

Naravno, kao što smo već spomenuli, došlo je posle do građanskog rata između KDP i PUK, došlo je i do sukoba jednih i drugih sa islamistima iz redova ovog naroda, ali sve razlike su obustavljene zajedno sa američkom invazijom kada su prvo pobeđeni džihadisti iz Ansar Al Islama a potom se pomoglo i Amerikancima u pobedi na Sadamom, kada je pešmerga držala 5. korpus iračke vojske zarobljen u borbama na severu, umesto na jugu gde bi bili upotrebljeni protiv snaga NATO-a.

POSLE SADAMA

Pešmerga nakon sloma režima Sadama Huseina i njegove Baas partije u potpunosti je zadužena za bezbednost u kurdskim oblastima Iraka, a mnogi bivši ratnici ovog pokreta su danas deo drugih naoružanih formacija Kurdske regionalne vlade, od žandarmerijskih do elitnih formacija kao što su njihove Kobre.

Igrali su bitnu ulogu u gušenju islamističkog ustanka koji je bukteo širom Iraka praktično odmah nakon što je Buš proglasio pobedu, a krajem ove godine biće završeno ujedinjavanje dve odvojene grupe pešmerge, koje kontrolišu KDP i PUK.

Obično su naoružani automatima i puškomitraljezima marke kalašnjikov kao i sovjetskim teškim mitraljezima marke DŠK. Danas se međutim njihovo naoružanje poboljšava i modernizuje, pošto se Zapad tek sada setio da su Kurdi i njihova epska pešmerga poslednji stub odbrane civilizacije pred silama mraka koje planiraju da svoju crnu zastavu razviju nad čitavim svetom.

(V. V.)