Tragaju za opušcima, čašama, žvakama: Kako roditelji nalaze svoje ukradene bebe!

DNK analizom dokazane su 42 krađe beba u poslednjih četrdeset godina, a roditelji i Udruženje roditelja nestalih beba Srbije su privatnim istragama, prateći bolničku dokumentaciju ušli u trag 74 deteta za koje veruju da su ukradena.

Preporučujemo

Vladimir Čičarević, predsednik ovog udruženja, kaže da se skoro ušlo u trag i 75. novorođenčetu za koje se veruje da je ukradeno od roditelja. Kako napominje, još su u fazi prikupljanja dokumentacije, ali veruje da će za manje od 15 dana biti spremni za uzimanje DNK uzorka, preko koga su i pronašli većinu ukradene dece. Kako izgleda provera DNK i kako se dolazi do materijala na osnovu kog se može uzeti uzorak?

Više od 3.000 krivičnih prijava u vezi nestalih beba “leži” u fiokama tužilaštva, jer istraga ni po jednom od ovih predmeta nije pokrenuta.

Prvi korak kada roditelj posumnja da mu je dete ukradeno jeste da prikupi svu bolničku dokumentaciju koju je ikada dobio. Nepisano pravilo govori da će se već tu pojaviti prvi trag koji će se koristiti u daljoj istrazi. Najčešće se datumi ne poklapaju, nedostaju faksimili lekara...

- Dete ne može da izađe iz bolnice ako se papiri "ne operu“ preko treće žene. Kada dobijemo ceo slučaj, prvo poredimo spiskove ko je sve tog dana, kad je beba navodno umrla, napustio porodilište. Polako sužavamo spisak i na kraju se uvek ispostavi da jedna od žena nema dokumentaciju da je vodila trudnoću, a iz porodilišta izađe sa detetom - tvrdi Čičarević.

AFERA UKRADENE BEBE: Majke uspavljivali, pa im podmetali sumnjivu dokumentaciju!

Nakon što je sva dokumentacija dobro provrena, i nakon što tragovi istraživanja odvedu do neke osebe za koju se veruje da je nekada u porodilištu ukradena od biološke majke i prodata nekoj porodici, ostaje da se učini poslednji korak - potrebno je da se DNK majke preklopi sa DNK osobe za koju se veruje da je ukradena.

U traganu za takvim dokazima učestvuju ili prave detektivske agencije, ili ljudi dobro obučeni iz pomenutog udruženja. Oni kada uđu u trag osobi za koju se sumnja da je žrtva trafinga, traže bilo kakav DNK materijal: žvaku, opušak, čašu.

Iako je ponekad potrebno zaista pratiti osobu, da bi se prikupio ovakav dokaz, zreliji ljudi najčešće pristaju sami da daju uzorak DNK.

- Mi ih pozovemo i zamolimo da se nađemo negde. Onda im objasnimo o čemu se radi i gotovo da nam se nije dogodilo da osoba sama ne pristane na to da učestvuje u DNK ispitivanju - tvrdi Čičarević.

DNK analizu, koja košta između 300 i 400 evra, plaćaju roditelji. Nakon što se uzme uzorak on sena proveru šalje u Švajcarsku, ili Beč.

(Milica Batinić)