KAKO JE NASTAO MARŠ NA DRINU? Nezvanična himna Srbije, junačka ili agresorska pesma? (VIDEO) (TEKST)

Ne kaže se slučajno da muzičke kompozicije u mnogim životnim trenucima mogu motivisati i dati čoveku snagu da, kad poklekne na svom putu do cilja, ustane i nastavi dalje. Ako po dobro poznatoj floskuli -  na život gledamo kao borbu, onda i pesmu možemo doživeti kao snagu, jer najpoznatije i najdirljivije kompozicije su se i gradile i rađale iz borbe.

Tako je i koračnica "Marš na Drinu" nastala na početku Prvog svetskog rata, kad je srpskim vojnicima trebalo ojačati moralnu snagu za odbranu domovine.

Preporučujemo

U ratovima koje je naš narod vodio za oslobođenje i ujedinjenje od 1912. do 1918. nastale su mnoge pesme, kola, marševi koji odišu pobedničkim duhom i opisuju kako su se srpski seljaci u vrtlogu rata branili od silne Austrougarske vojske.

I tradicionalna koračnica "Marš na Drinu", kompozitora i vojnog kapelnika, Stanislava Biničkog, nastala je 1914. na samom bojištu na Ceru. 

Tekst za ovu koračnicu napisan je tek 1964, a napisao ga je poznati srpski diplomata, novinar i kniževnik Miloje Popović Kavaja. U čast 50 godina od Cerske bitke, u to vreme devetnaestogodišnji Kavaja, napisao je reči za ovu koračnicu koja je svoju popularnost i slavu stekla ne samo u Srbiji vec i širom sveta.

Sigurno je da je Binički prepoznatljivu kompoziciju posvetio prvoj pobedi srpske vojske, koja je na Ceru do nogu potukla neuporedivo nadmoćniju Austrougarsku vojsku. ali pojedini izvori govore i da je kompozitor bio dirnut ne samo hrabrošću srpskog puka, već i junačkom pogibijom neustrašivog i omiljenog pukovnika Stojanovića.

Ova kompozicija je vrlo brzo postala popularna, posebno na Solunskom frontu, kao i u vreme turneje srpske vojne muzike po Francuskoj, pa su je interpretirali i orkestri savezničkih armija. "Marš na Drinu" je dosegao toliku popularnost da ni sada nije retkost da se ova numera izvodi kao svečana pesma na slavljima širom Srbije, posebno u ruralnijim sredinama, gde se više neguje tradicija i sećanje na vojničku, ratnu i junačku prošlost naše zemlje.

Tako su se često mlade devojke na dan svog venčanja pri izlasku iz roditeljske kuće ispraćale s ovom numerom, a običaj je bio da, dok je u Srbiji služenje vojnog roka predstavljalo zakonsku obavezu, da se mladi vojnik pri kretanju na odsluženje vojnog roka bodri stihovima kompozicije Biničkog.

Ne naziva se ova numera bez razloga "tradicionalnom koračnicom", ona u sebi zaista nosi sećanje na herojsku prošlost, stradanja, a pre svega veličanstvenu pobedu malobrojne srpske vojske nad austrougarskim agresorom.

"Marš na Drinu" je pesma koja predstavlja nezaobilazni deo srpskog kulturnog nasleđa i tokom svog nebrojanog izvođenja ona se nadograđivala, modifikova i menjala u motivacijskom, simboličnom smislu, jer iako su tekst i melodija ostali isti, ona je godinama dobijala novo značenje i novo mesto u kulturi sećanja srpskog naroda i prevazišla je svoju prvobitnu simboliku i tematsku vezanost za bitke na Ceru i pobede u Prvom svetskom ratu. Ova pesma je simbol ujedinjenja Srba, simbol snage i istrajanost u borbi za slobodu, simbol junačkog duha, a pre svega mira.

Ipak, nisu svi doživeli pesmu na taj način. Kad je "Marš na Drinu" izveden u Ujedinjenim nacijama Kongres Bošnjaka Severne Amerike uputio je javni protest Ban Ki Munu povodom "Marša" koji je hor Viva Vox izveo 2013. godine u sedištu UN.

Oni su zatražili njeno skidanje sa zvanične veb stranice svetske organizacije, smatrajući je uvredljivom i agresorskom i pesmom koju su Srbi pevali kad su "išli da ubijaju", a ne pesmom koja promoviše mir i borbu za slobodu. Tu je ova pesma dobila političku dimenziju i umesto simbola za mir, nekima je postala simbol rata i razora.

Skandal koji je tada nastao dobio je veliku pažnju javnosti. Iako je činjenica da se ova pesma pevala na ratištima, ona ni po melodiji ni po stihovima ne promoviše nasilje, niti mržnju prema drugoj naciji. Trube, bubnjevi i ostali instrumenti koji simuliraju marš i proizvode dinamičnu melodiju evociraju i asociraju na stanje nakon borbe, na pobedu i slobodu.

Posebnu pažnju i specifičnu izvedbu pesma je imala baš kada je slavna Drinska divizija marširala kroz tek oslobođeni Niš, 12. oktobra 1918. godine. Takođe, ovaj tradicionalni srpski marš je pušten i kad je Ivi Andriću 1961. uručena Nobelova nagrada za književnost u Stokholmu.

Devedesetih godina, kad je birana himna Srbije, predložena je ova kompozicija. Iako su je građani izglasali na referendumu kao potencijalnu himnu, to nikad nije postala.

"Marš na Drinu" pripada grupi rodoljubivih pesama i samim tim je okrenuta nacionalnoj tradiciji i istoriji. Inače, cela srpska književnost predstavlja važno nacionalno nasleđe svake kulture pojedinačno, pa u svetske kulture u sveopštem smislu i odgovor na izazove društvenog života u to vreme u kojem je stvarana.

A da bi se utvrdilo da li je neka pesma ili melodija "agresorska" trebalo bi pre toga ozbiljno istražiti njen uticaj i povode za njeno izvođenje u pojedinim prilikama, posebno ukoliko pesma sama po sebi, kao što je reč o ovoj koračnici, ne upućuje na mržnju i ne promoviše nasilje.

I sam pesnik na kraju pesme kaže "Krv je tekla, krv se lila Drinom zbog slobode". Pesnik je objasnio da je cilj bila sloboda, a ne rat i ni u jednom momentu se ne govori o teškoći života pod agresorom, ne govori se o surovosti neprijatelja, ne podstiče se na mržnju prema Austrougarskoj vojsci, iako se peva o ratu, borbama i slobodi.

Ne mora sve što je nacionalno imati zapravo i političku dimenziju. Ova pesma ima istorijsku tematiku, nacionalni karakter, ali ne i nacionalističku prirodu.

OVO JE TEKST PESME "MARŠ NA DRINU" MILIVOJA POPOVIĆA KAVAJE

U boj krenite junaci svi

Kren'te i ne žal'te život svoj

Cer da čuje tvoj, Cer da vidi boj

A reka Drina, slavu, hrabrost

I junačku ruku srpskog sina.

Poj, poj, Drino vodo hladna ti

Pamti, pričaj kad su padali

Pamti hrabri stroj koji je

Pun ognja, sile, snage, proterao

Tuđina sa reke naše drage.

Poj, poj, Drino, pričaj rodu mi

Kako smo se hrabro borili

Pevao je stroj, vojev'o se boj

Kraj hladne vode

Krv je tekla

Krv se lila

Drinom zbog slobode.

Nesumnjivo je da je ovaj srpski marš na različite načine inspirisao mnoge umetnike koji su ovu pesmu izveli u svom stilu.

Tako su američki gitarista i muzičar Čet Etkins, kao i slovenačka grupa "Laibach" imali svoje verzije. Ovo je verzija slovenačke grupe:

Takođe, frontmen grupe Azra Džoni Štulić, kao i gitarista i kompozitor grupe "Smak", Radomir Mihailović Točak nisu odoleli, a da ne naprave svoju verziju. Ovako je to uradio Štulić:

Koračnica Biničkog je još mnoge umetnike ostavila bez daha, i svako od njih je od nje napravio svoju jedinstvenu verziju i izvedbu slobode, borbe i junaštva.

Da ova pesma budi uzvišena osećanja i inspiriše na dalje umetničke poduhvate govori i film iz 1964. "Marš na Drinu", u kome su igrali velikani srpskog glumišta poput Ljube Tadića, Zorana Radmilovića, Dragomira Gidre Bojanića...

(M. B.)