KOLIKO SMO ZAISTA ZDRAVI? Ovo su hronične bolesti od kojih Srbi boluju!
Rezultati istraživanja zdravlja stanovništva Srbije pokazuju ne baš ohrabrujuće podatke – svaki drugi stanovnik Srbije nikad ili nedovoljno jede voće, više od polovine stanovništva ima neku hroničnu bolest, a Srbi u proseku sede pet sati dnevno
Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije je treće nacionalano istraživanje zdravlja stanovništva (2000,2006,2013.) koje je sprovelo Ministarstvo zdravlja, a analizu rezultata uradio je Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanovic Batut“. U istraživanju su korišćeni podaci o socijalno-ekonomskim odrednicama zdravlja, zdravstvenom stanju, životnim stilovima, funkcionalnim sposobnostima i korišćenju zdravstvene službe i troškovima za zdravstavenu zaštitu.
Cilj istraživanja je da se dobije opis zdravstvenog stanja populacije Srbije, kao i kako ljudi doživljavaju svoje zdravlje, kako se brinu o zdravlju i do koje mere koriste zdravstvenu zaštitu.
U istraživanju su učestvovale osobe od 15 i više godina starosti. Zdravlje stanovništva je određeno individualnim karakteristikama pojedinaca, kao i faktorima spoljne sredine. Loši uslovi stanovanja i siromaštvo prepoznati su kao faktori koji imaju negativne efekte na zdravlje.
Učesnici istraživanju su procenjivali svoje zdravlje čime se vršila ocena opterećenja bolesti i zdravstvenih potreba. Više od polovine stanovništva (57,8%) smatra da je dobrog zdravlja, dok 15,6% ocenjuje svoje zdravlja kao loše. Dok je 64,4% muškaraca ocenilo svoje zdravlje kao dobro, to je učinilo 51,5% žena.
HRONIČNE BOLESTI
Prema sopstvenom iskazu više od polovine (53,5%) stanovništva starijih od 15 godina je tokom prošle godine imalo je bar jednu hroničnu bolest i to žene više nego muškarci (58,7 % prema 47,9%), osobe starije od 45 godina (59,6%-90,3%), a najsiromašniji 62%. Najveći broj njih je imao povišen krvni pritisak (31%), zatim deformitet kičme ili drugi problem sa leđima (19,1%), povišenu masnoću u krvi (12,9%), anginu pektoris (10,2%)... Kod visokog krvnog pritiska veći odsto žena (35,2%) pati od ove bolesti nego muškarci (26,6%).
POVREDE
Povrede su treći uzrok prevremenog umiranja i invaliditeta u Srbiji. Tokom 2013. godine 5,2 % stanovništva je imalo povredu, a znatno više su se povređivali mladi uzrasta 15-24 godine (7%), stariji u dobi od 75 do 84 (6,8 %)...
FIZIČKA AKTIVNOST
Fizička aktivnost je jedan od kriterijuma za ocenu zdravlja, a fizička neaktivnost je četvrti vodeći faktor rizika opšeg moratliteta u svetu. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje svakognevno 30 minuta fizičke aktivnosti umerenog intezinteta.
Žene u Srbiji su sklonije “sedećem“ stilu života od muškaraca, koji sa druge strane provode više vremena baveći se fizičkim aktivnostima. U 2013. godini 43,6% stanovnika u Srbiji je u toku svog rada sedelo ili stajalo. Žene češće sede dok rade nego muškarci (48,3% prema 38,7%). Stanovnici Srbije u proseku sede 5 sati dnevno. U Srbiji je u 2013. godini svakodnevno hodalo u kontinuitetu bar 10 minuta 72,9% stanovnika.
Svaki drugi stanovnik Srbije (50,2%) prilikom odlaska i povratka sa nekog mesta obično provodi najmanje 30 minuta. Muškarci (54,9%) više šetaju po 30 minuta od žena (45,8%).
Sportom ili rekreacijom najmanje tri puta nedeljno bavi se samo 8,8 % stanovnika, muškarci (12,1 %) više nego žene (5,7%).
ISHRANA
Navike u ishrani značajno doprinose riziku za nastanak gozajnosti. U Srbiji naviku da doručkuje svaki dan ima 78,1% staanovnika. Bar jednu šolju mleka i/ili mlečnih proizvoda svaki dan konzumira 51,7% stanovnika.
Srbi najčešće jedu beli hleb (60,1%), a integralni hleb jede samo 8,2% stanovnika. Svaki 11 stanovnik dosoljava hranu pre nego što je proba (9,1%). Samo 12,5% Srba jede ribu dva puta nedeljno, dok je 5,4% stanovnika izjavilo da nikad ne jede ribu.
Voće i povrće smanjuje rizik za nastanak mnogih hroničnih bolesti, kao i malignih bolesti. Međutim svaki drugi stanovnik Srbije nedovoljno ili nikada ne konzumira voće (54,4%). Voće svakodnevno konzumira 45,6% stanovnika, dok povrće svakodnevno jede 57,1%.
Svaki peti odrasli stanovnik (19,7%) ne razmišlja o zdravlju prilikom izbora namirnica i načina ishrane. Ipak, ohrabrujući podatak je da je tokom 2013. godine zbog zdravstvenih problema skoro pola stanovnika (49,1%) promenilo nešto u načinu ishrane.
(Telegraf.rs)
Video: Jake policijske snage obezbeđuju Univerzitet Hauard
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
M!N
Zaboravili ste mentalno zdravlje tj. depresiju.Sve vise mladih pati od ove bolesti i aksiioznosti..
Podelite komentar
ДЕЛИЈА ЗАУВЕК
Nikad ne jedem voće... povrće previše retko... aj udrite po minusu :D
Podelite komentar
Saša
Bolje jedžabe raditi nego džabe sedeti. Tako kaže moj deda i naši stari. I zaista tu ima istine. Sve bolesti u svim populacijama je od hipokinezije odnosno odsustva kretanja. Krivci škole koju praktično nemamo
Podelite komentar