O NJEMU SVI PRIČAJU: Kako sam napravio video o Beogradu koji vas ostavlja bez teksta! (FOTO) (VIDEO)

Preporučujemo

Fotograf Dušan Stojančević (35) bavi se fotografijom već dvadeset godina, a celu Srbiju digao je na noge pravim malim remek-delom posvećenim srpskoj prestonici, kratkim filmom naslovljenim "Dan u Beogradu".

Ljubav prema fotografiji, kaže Dušan "krenula je iz porodice, za talenat je najzaslužnija - njegova majka, a kratak film od neverovatnih 20.000 snimaka o kojem priča ceo grad nastao je nakon dugih šetnji tokom kojih je imao vremena dobro da izanalizira svaki kutak.

Zahtevan umetnički projekat započeo je sredinom 2013, a izveo ga je, saznajemo, spajanjem fotografije i videa, tehnikom koja se koristi u - prezentaciji, marketingu i umetničkom izražavanju (od filma, televizije, turizmologije do industrije i građevinarstva).

- Najpre sam postavio dva videa na svoj Jutjub kanal, pri čemu je drugi naišao na takav odziv da je moj rad primećen - počinje priču za Telegraf Dušan dodajući da je do tog trenutka iza sebe imao oko 50 dana snimanja kao i da je bajkovita fotografija "Mesec nad Avalom" nastavak video-projekta o Beogradu.

- Fotografija je nastala pre par dana kada je bio pun mesec. Čekao sam taj momenat već neko vreme, a izlazak punog meseca snimao sam iza Avale i tornja. Priprema uvek postoji i čeka se povoljan trenutak. Naravno, uz malo sreće sa vremenskim prilikama, fotografija može da bude dobra ili odlična. U ovom slučaju nadam se da je odlična - objašnjava uz osmeh Dušan.

Čini se da ste se dugo zadržavali na svakoj od lokacija?

- Sve fotografije radim sa fotoaparatom "Canon" i odgovarajućim objektivima. Fotografije se kasnije sređuju i spajaju u video. Potrebno je nekoliko vrsti obrade da bi se sve to ukomponovalo i izmontiralo, tako da je proces jako zahtevan. Koliko god da se vremena provede fotografišući, mnogo više se provede u post-produkciji. Vremenski provodim koliko je potrebno za odgovarajući kadar, nekad je to do sat vremena nekad nekoliko sati. Nisam siguran gde sam se zadržao najkraće, ali najduže sam bio na Avali dok sam fotografisao poslednji kadar sa zvezdama. Oko dva sata je trajalo ono što mi vidimo u pet-šest sekundi videa.

I svašta vam se tokom snimanja dešavalo, zar ne?

- Pa, možda je tokom snimanja najinteresantnije kako zapravo dolazim do nekih lokacija, a to je tako što upadam ljudima u stanove, terase i na krovove! Naravno, uz njihovu saglasnost. Kada vide šta radim i da su to lepe stvari, obično su raspoloženi da pomognu. Ljudi vole fotografiju i skoro svaka porodica ima bar jednog člana koji je entuzijasta.

Videla sam da ste snimali i nasred ulice, ispred Moskve? Čini se da ste na sve spremni?

- To mi je jedan od omiljenih kadrova, jer se vidi dinamika Terazija i lepota Hotela Moskva. Istina, bio sam na ostrvu nasred ulice, ali uvek ste na oprezu i u pripravnosti kada kola prolaze pored vas, pogotovu beogradski vozači. Doza opasnosti uvek postoji kada snimate sa krovova ili prozora, ali u tim trenucima se, istini za volju, više brinem za skupu opremu nego za sebe (smeh).

Nebo na vašim snimcima, baš kao i zvezde iznad Avale deluju nestvarno. Kako ste postigli taj efekat?

- Pa pošto većina stanovništva živi u gradu, teško je i da primete zvezde, ali one su uvek tu. Potrebno je samo malo "izaći iz svetla", otići na selo ili negde gde nema tolike "zagađenosti svetlom" u atmosferi. Avala je ipak malo dalje od gradske vreve, te je u potpunom mraku moguće videti "Mlečni put" dok smo još pri gradu. Mnogo je lakše u prirodi. Nema nikakvog efekta, iako je nesavršeniji, fotoaparat je u mogućnosti da to "uhvati" malo bolje nego naše oko, jer dok mi gledamo trenutno, aparat može duže vremenski da drži blendu (ili zenicu aparata) i samim tim fotografije izgledaju skoro pa nestvarno.

Već radite na novom projektu...

- Najviše bih voleo da to bude projekat o celoj Srbiji. Ideju već imam, potrebno je samo da me kontaktiraju odgovarajući kadrovi iz Turističkih organizacija ili medijskih kuća. Postoji i novi projekat i potpuno drugačiji pristup snimanju Beograda, ali to će malo sačekati.

Da li je moguće živeti od fotografije u Srbiji?

- Preživljavanje trenutno u Srbiji nije nikome lako, tako da se slobodnim umetnicima jos manje pridaje značaja. Mislim da su svest o lepim stvarima, pozitivnom marketingu i promociji Srbije na jako niskom nivou i to može značajno da se unapredi. Ja konkretno živim prevashodno od fotografije i videa, snimanja venčanja, prirode, proizvoda, arhitekture i mnogih drugih vidova fotografije.

Verovatno ste dobijali primamljive ponude iz inostranstva. Po koju cenu biste otišli iz Beograda?

- Iz inostranstva mi daleko više saradnji nude nego u Srbiji... Video su videli mnogi u svetu, jer ne postoje granice dostupnosti kada nešto radite kvalitetno. Ne razmišljam o trajnom odlasku, moguće je odlaziti i vraćati se po projetku, ali kada bih dobio dobru ponudu za trajni angažman da radim ono što želim, spakovao bih se istog dana. "National Geographic" je želja i san!

(Katarina Vuković)