DA LI STE I VI MEĐU NJIMA? Mladi sve više spavaju do podneva, a alkoholišu se do jutra! (FOTO)

U Srbiji je sve više roditelja koji se žale na način i kvalitet života svoje dece, njihovo ponašanje i ciljeve koje sebi postavljaju. Osnovni problemi su ustajanje u podne, ostatak dana proveden pored kompjutera i izlasci do jutra, koji su najčešće praćeni alkoholom.

Preporučujemo

Ovo se mahom odnosi na tinejdžere i adolescente, koji svoje dane provode na način koji je mnogo drugačiji od stečenih navika njihovih roditelja. Upravo je to jedan od razloga zbog kojeg su roditelji zabrinuti i nezadovoljni.

Međutim, poražavajuća činjenica je što velika većina mladih ne izlazi iz ovog "začaranog kruga", već samo još dublje tone u svakodnevnicu koja se svodi na nerad i uživanje u potpuno pogrešnim stvarima.

Majka devetnaestogodišnjeg Stefana D. priča za Telegraf koji su njeni problemi i šta je najviše zabrinjava kao roditelja.

- Moj sin živi istim načinom života kao i njegovi vršnjaci. To podrazumeva obavezno ustajanje oko 14-15 časova, nakon čega sledi doručak, koji je zapravo ručak. Do jedanaest uveče je ili u krevetu ili za računarom. Nekad ode kod druga i tamo verovatno sede zabuljeni u monitore ili televizore - priča ona i nastavlja:

- Kao malom sam mogla da utičem njegove postupke i da ga usmeravam u pravcima u kojima bi trebalo da ide, ali sad više nemam toliko uticaja. Celo njegovo društvo živi po istom šablonu. Uveče izlaze i napijaju se. Nemaju nikakav cilj i to je možda ono što me najviše brine - završava zabrinuta majka.

Pitali smo je može li nam vremenski opisati "raspored" aktivnosti svog sina, na šta nam je ona odgovorila potvrdno, naglašavajući da ovako živi veliki broj omladine.

JUTRO: Između 13 i 14 časova!

PODNE: Počinje od 14 časova, kad se doručkuje, odnosno ruča. Traje do 17-118 časova i najčešče se provodi uz računar, društvene mreže ili igrice.

VEČE: Od 18 časova nadalje. Traje do ranih jutarnjih sati, tako da se "kategorija noć" potpuno preskače. Obično se provodi u kafani ili na nekom sličnom mestu uz društvo i alkohol.

Njenu zabrinutost dele mnogi roditelji, jer se ponašanje tinejdžera u večini svodi na upravo ovakav "ritual", gde oni zaista danju spavaju, a noću žive, izlaze i piju.

Kafane, klubovi i splavovi širom Srbije prepuni su mladih ljudi, uzrasta od 15 do 20 godina, koji svoje vreme provode u, kako kažu, "odličnom zezanju".

Noćni izlasci se obično završe u ranim jutarnjim satima, kad je gotovo obavezno svratiti na kiosk brze hrane ili u pekaru.

Dok ljudi kupuju hleb, često se susreću s tinejdžerima koji u vidno pijanom stanju glasno pričaju o događajima koji su ih zadesili te večeri ili stoje u tišini, ispijajući poslednju limenku piva.

Naravno, ne može se reći da sve mlade karakteriše ovakvo ponašanje, pa tako postoje i oni koji odstupaju od ovog šablona.

U potrazi za odgovorom, konaktirali smo psihologa Aleksandru Janković, koja nam je objasnila zašto se mladi ljudi mahom ovako ponašaju, čime su nezadovoljni i zbog čega na život gledaju potpuno drugačije.

- Takvo ponašanje zapravo oslikava stanje otpora mladih prema ponudi sredine. To znači da sredina u kojoj živimo mladim ljudima nema mnogo toga da ponudi i oni ne vide nikakvu perspektivu. Pošto ne mogu da je promene, stvaraju jednu vrsta bunta i revolta, a zapravo pokušavaju da skrenu pažnju - objašnjava Aleksandra.

Ona smatra da je i pritisak društva veliki, jer oni koji odbijaju nametnute "norme", kao što je piće, postaju etiketirani kao "partibrejkeri". Zbog toga, prema Aleksandrinim rečima, mladi i kad žele da odbiju stvari kao što je alkohol, nisu u situaciji da to urade, jer rizikuju da izgube društvo.

Pitali smo je i kakve su posledice zamene "dana za noć" i može li to uticati na ponašanje i u kojoj meri.

- Zamenom dana za noć može doći do nastanka depresije, potištenosti i manjka interesovanja za gotovo sve životne sfere. Ulazi se u jedan veliki začarani krug iz kojeg se jako teško pronalazi izlaz. Alkohol jako doprinosi ovom stanju i naravno, dodatno ga pogoršava, jer prilikom njegove konzumacije čovek gubi sposobnost potpunog opažanja i pogleda na realnost - zaključuje naša sagovornica.

I zato - imajte strpljenja sa svojom decom i učite ih pravim vrednostima. Nemojte prestajati ni kad je najteže.

(D. Čavić)