ISPOVEST SRPSKOG BORCA U UKRAJINI: Jedva sam spasio živu glavu!

"U Ukrajini za novac sve može da se kupi, pa i ljudski život. Moj nije malo koštao, ali spasen je. Prijatelji su sakupili pare i isplatili ih starešinama ukrajinske vojske. Tako su me pustili. Da su znali da sam borac proruskih snaga „Severni vetar“, uz to još snajperista, slobodu verovatno nikada ne bih video".

Preporučujemo

Dejan Berić (40), iz Putinaca kod Rume, borac snaga tzv. Donjecke narodne republike koje na istoku Ukrajine ratuju sa zvaničnom vojskom, ovako opisuje svoj izlazak iz ukrajinskog zarobljeništva. U ruke kijevskih vojnika pao je krajem prošlog meseca. Zarobljen je na putu između Luganska i ruske granice, tokom transporta ranjenika ka ruskom gradu Rostovu.

Berić je jedan od, kako se procenjuje, nekoliko desetina državljana Srbije, koji učestvuju u građanskom ratu u Ukrajini. On negira da je deo odreda „Jovan Šević“, koji čine dobrovoljci Srpskog četničkog pokreta. Sa gorčinom odbija i glasine da se Srbi u ovom ratu bore samo zbog novca.

- Nisam plaćenik, a čak i da jesam, zaista ne znam ko bi tamo mogao da me plati - kaže Berić, koga je poziv „Novosti“ zatekao u Rostovu, u Rusiji, gde se odmara i traga za poslom, kako bi vratio dug za otkup. - Proruske snage nemaju para. Bilo je dana kada nismo imali ni šta da jedemo. Nema vojne opreme, često ni municije. Sve naoružanje i opremu zaplenili smo od ukrajinske vojske.

On kaže da je zarobljen u grupi od 18 saboraca, obučenih u civilnu odeću i bez oružja. Nedaleko od Luganska presreo ih je ukrajinski tenk, posle čega su uhapšeni. U pritvoru ih, kaže, Ukrajinci nisu mučili, bilo je hrane i vode, ali i nisu bili sasvim sigurni koga drže.

...

U Berićevom bataljonu „Jugoistok“ Prve interventne brigade bore se uglavnom Rusi iz Ukrajine. Njegov član je još jedan dobrovoljac iz Srbije, koji je na položaju kod Donjecka, ali i dva Španca.

Borbe na istoku Ukrajine su surove, iako ukrajinske snage retko preduzimaju otvorene napade. Vojni položaji retko su gađani, ali zato su civilni objekti redovno na njihovoj meti, tvrdi Berić.

- Polovinom jula moj odred zaposeo je koridor preko sela Stepanovka i Marinovka, u Donjeckoj oblasti, u koja je kasnije ušla ukrajinska vojska. Ta dva sela danas ne postoje. Sve kuće su srušene, a svi zatečeni civili su stradali. U borbama u okolini izgubio sam 250 saboraca, od 700 koliko je bilo na položaju. Ukrajinski gubici bili su neuporedivo veći: poginulo je više od 1.000 vojnika - kaže on.

Berić trenutno ne misli na povratak u Srbiju. Iako ga u Putincima čeka porodica, prioritet mu je posao.

- U Rusiji ću da potražim posao, kako bih prijateljima vratio novac kojim sam otkupljen iz zarobljeništva. Dugujem i ljudima u Srbiji, zbog čega sam i krenuo na rad u Rusiju. Nedostaje mi porodica, sin naročito, ali kući još ne planiram. Iako državi nisam ništa loše uradio, plašim se hapšenja u Srbiji. Glas o zakonu koji se sprema stigao je i ovde  - kaže on.

(Telegraf.rs / Izvor: Večernje novosti)