CRVENO BLAGO SRBIJE: Evo koliko može da se zaradi od malina!

Srbija je treća zemlja u svetu po proizvodnji malina. Trinaest hiljada hektara je pod zasadom ove voćke, a ove godine naša zemlja očekuje rod od 80.000 tona. Iako proizvodnja ove voćke i te kako doprinosi finansijskoj situaciji u našoj zemlji, malinari već godinama s početka leta, pa do jeseni protestvuju sa istim zahtevom - većom otkupnom cenom.

Preporučujemo

Svake godine paralelno sa početkom berbe, nameće se niz istih pitanja - ko i kako određuje cenu malina, zašto ona nije jedinstvena i zašto Srbija, kao jedan od najvećih proizvođača uvozi ovu voćku?

Pa da krenemo ispočetka. Malina se u Srbiji proizvodi već tri decenije. Jezgro proizvodnje nalazi se u ariljskom kraju, a veliku količinu maline daje i mačvanski predeo. S početka, pre dvadesetak godina, na obradu ove voćke gledalo se kao na mogućnost da poljoprivredna domaćinstva dodatno zarade. S sve težom ekonomskom situacijom, firmama koje su otiše u stečaj, i sve manje zaposlenih po domaćinstvu, proizvodnja malina mnogima je u ovim krajevima postala i osnovno zanimanje.

Sa sve više proizvođača, srpski udeo u proizvodnji malina postao je i te kako bitan na svetkom nivou. Srbija je izbila na teće mesto svih proizvođača u svetu. Prema podacima Svetske organizacije proizvođača malina prošle godine ispred naše zemlje bile su Poljska i SAD.

Kako se određuje otkupna cena malina?

Čak i ako ne volite maline i niste iz pomenutih krajeva, svakako ste primetili da se svake godine proizvođači maline žele jer ne mogu da dobiju "dobru" otkupnu cenu. Takođe, gotovo nikada se nije dogodilo da u Srbiji postoji jedinstvena otkupna cena. Ove godine ona varira do čak 80 dinara po kilogramu. Ako znamo da postoje proizvođači koji u sezoni oberu i preko 10.000 kilograma, razlika u ceni je i te kako velika boljka.

Ove godine (mada i svake prethodne je odnos cen abio prilično sličan) u užičkom kraju otkupna cena maline je 150, a u mačvanskom 200-230 dinara. Nakon protesta, malinarima iz užičkog i ariljskog kraja obećano je da će cena biti 180 dinara, ali se sada opet pominje mogućnost vraćana na staru cifru.

Predsednik udruženja malinara "Vilamet" Dragan Bogdanović objašnjava da je tako svake godine i da im se svke godine kaže da je "tržište u Srbiji slobodno i da će ono samo formirati cenu". To je zvaničan deo priče. Nezvanično, u Srbiji postoje karteli, koji određuju cenu i ne dozvoljavaju da ona ide preko određene.

U celo kolo oko malina upleteni su pored proizvođača, otkupljivači, koji mogu da imaju svoje hladnjače i ne moraju. Vlasnici hladnjača, trebalo bi da su poslednja adresa, koja najviše utiče na cenu maline, jer od njih zavisi da li će i gde malina završiti, ili će ako je ne prime - propasti.

- Institucije uopšte ne srađuju, a trebalo bi. Lokalna samouprava tvrdi da nije nadležna, a vlast konstantno priča kako će tržište samo formirati cenu maline. Kako je moguće da tržište formira razliku od 80 dinara za isti proizvod? - pita Bogdanović.

Na pitanje šta bi se dogodilo da malinari iz Arilja, svoj rod nose na prodaju u Šabac, Bogdanović objašnjava da to ne bi funkcionsalo, jer je najveći rod upravo u Arilju i šabačkke hladnjače to ne bi mogle da prime.

U razgovoru o otkupu ove voćke, Bogdanović skreće pažnju  na još jednu moguću malverzaciju. On objašnjava i da je srpska malina visokog kvaliteta, dok čileanska to nije. Upravo zbog toga neretko se dešava da prerodavci uvezu malinu iz Čilea, umešaju je sa našom i onda prodaju kao srpsku. Preprodavci na taj način zarađuju. Iako je u takvoj mešavini zakonom dozvoljeno da 5 odsto maline ne bude iz naše proizvodnje, Bogdanović tvrdi da su ta mešanja znatno veća.

Država se, bar tako kažu, svake godine trudi da posreduje između hladnjača i malinara, ali do sada to nije proizvelo rešenja kojima su proizvođači ove voćke zadovoljni.

Koliko malinari zarađuju?

Računice o tome koliko malinari zarađuju razlikuju se i preko 50 odsto. Prema rečima Bogdanovića na jedan kilogram maline ide i do evro i dvadeset centi ulaganja, što znači da je zarada po kilogramu tek oko 20 dinara.

S druge strane, Udruženje hladnjačara s početka sezone izašlo je u javnost sa podatkom da realni troškovi proizvodnje malina iznose 79,50 dinara.

Priča o malinama i malinarima za ovu godinu nije završena. Prema ugovorima, otkupljivači su dužni da malinu isplate do 31. oktobra. Udružnenja malinara očekuju da će se jedinstvena cena do tada odrediti. Oni, kako kažu, samo hoće da imaju istu cenu kao oni malinari iz šabačkog okruga. Ovih dana očekuju da im stigne saopštenje iz Vlade, a iz koga će malinarima biti jasno šta im je sledeći korak.

(M. B.)