Ko je heroj, a ko zločinac: Zašto ceo Balkan drugačije gleda na Prvi svetski rat? (FOTO)

Da li je Princip bio heroj ili terorista? Zašto je izbio Prvi svetski rat? Đaci u zemljama jugoistočne Evrope poput Srbije, Rumunije, Bosne i Hercegovine u svojim udžbenicima dobijaju različite odgovore na to pitanje.

Preporučujemo

- U Jugoslaviji je Princip uvek bio predstavljan kao borac za slobodu – tako je ostalo sve do danas, kao što se može videti u školskim udžbenicima u Srbiji - objašnjava Klaudija Lihnofski sa Instituta za istraživanje školskih knjiga Georg-Ekert u Braunšvajgu. Isto važi, dodaje Lihnofski, i za Republiku Srpsku. Ona podseća da se školske knjige u BiH razlikuju od područja do područja, zavisno od etničkih grupa koje tamo žive. Postoje udžbenici za srpske, hrvatske i muslimanske đake.

Međutim, kada je u pitanju Gavrilo Princip, razlike nisu toliko velike. U knjigama za hrvatsku i bošnjačku decu on doduše nije predstavljen kao junak, ali se ni ne demonizuje.

- U srpskim knjigama se tematizuje i kakvim represijama je bio izložen srpski deo stanovništva u Bosni nakon atentata - dodaje Lihnofski.

U Rumuniji se ubistvo prestolonaslednika u školskim knjigama vrlo jasno predstavlja kao "teroristički čin".

- To što je učinio Princip se osuđuje kao i svako drugo ubistvo - kaže Joan Popa, nastavnik istorije nemačke gimnazije Brukental u rumunskom gradu Sibiu. Ali, da li je atentat bio razlog za početak Prvog svetskog rata?

- U rumunskim udžbenicima atentat se navodi samo kao povod, kao kap koja je prelila čašu. Kao glavni razlog se navodi rivalitet ondašnjih velikih sila u borbi za politički uticaj i resurse - dodaje Popa.

Sa stajališta Srbije, glavnu odgovornost za početak rata snosi Nemačka. U jednoj od školskih knjiga naprimer piše:

- Vojno vođstvo u Berlinu, iza kojeg je stajao krupni kapital, tražilo je preraspodelu uticajnih sfera i kolonija... Austrougarska i Nemačka zapravo su samo tražile dobar izgovor za mobilizaciju svoje javnosti.

Način na koji se prikazuju i objašnjavaju uzroci i razlozi početka Prvog svetskog rata, u zemljama južne Europe – kao što su Rumunija i Bugarska – veoma se promenio nakon pada komunizma.

- U bugarskim školskim knjigama iz vremena pre 1989. godine, Prvi svetski rat se jednostavno povezuje sa interesima bugarske buržoazije - kaže bugarski istoričar Plamen Cvetkov. Rumunski nastavnik istorije Joan Popa kaže da pamti svoje školske knjige u kojima je stajalo da "krivicu snosi imperijalizam kao izraz razvoja kapitalističkog društva". Njih dvojica navode da je današnji istorijski diskurs u obrazovnom sistemu njihovih zemalja mnogo objektivniji i lišen propagande. Školske knjige u jugoistočnoj Evropi generalno pokazuju da se "istorija i dalje posmatra u nacionalnim okvirima" - kaže Klaudia Lihnofski.

- Postoje kontinuiteti, najradije od antike do danas, u kojima vlastita nacija ima svoju određenu istoriju - iako je pojam nacije zapravo nešto jako moderno. Naime, pre 19. veka još se nije razmišljalo u današnjim kategorijama nacija.

Ali, u međuvremenu već postoje pokušaji istovremenog sagledavanja istorije iz raznih uglova. Klaudia Lihnofski navodi novi istorijski udžbenik čiji je izdavač Savez evropskih nastavnika istorije, EUROCLIO, koji događaje u bivšoj Jugoslaviji u periodu između 1912. i 1945. predstavlja iz različitih uglova.

- Na primer atentat na Franca Ferdinanda pokušava da se rasvetli kroz razne izvore. Dodaje da bi dobar korak bio i kada bi učenici iz jedne etničke grupe u BiH mogli da pogledaju istorijske udžbenike onih drugih, kako bi što bolje uvideli razlike u interpretaciji.

Različito predstavljanje istorije ne važi samo za jugoistočnu Evropu, kaže rumunski istoričar Lucian Boja, koji je između ostalog, napisao i knjigu o Rumuniji u prvim godinama Prvog svetskog rata.

- Već decenijama svaka evropska nacija piše svoju istoriju Prvog svetskog rata. Danas bi trebalo da uravnotežimo te različite interpretacije, kako bismo došli do zajedničke evropske istorije.

(Telegraf.rs / Dw.de)