Studenti s privatnog fakulteta: A kakva ste to znanja stekli na državnom fakultetu?!

Kao odgovor na inicijativu Saveza studenata državnog Pravnog fakulteta u Novom Sadu, u saradnji sa Zаjednicom držаvnih prаvnih fаkultetа, koja se tiče toga da se diplomirani pravnici, lekari, učitelji i nastavnici u našoj zemlju ubuduće školuju isključivo na državnim fakultetima, studenti Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe u Novom Sadu odgovaraju otvorenim pismom koje Vam prenosimo u celini:

Preporučujemo

"Poštovane koleginice i kolege i ostali zainteresovani građani,

posle saznanja o pokretanju vaše peticije o usvajanju kako ga nazivate “Zakon o rezervisanim zanimanjima” nismo mogli, a da vam ne ukažemo na propuste koje ste načinili prilikom pokretanja peticije za usvajanje gore pomenutog zakona.

Notorna činjenica, da je na državnim fakultetima skoro možemo reći postalo pravilo da se ovakav predlog ili njemu sličan pojavljuje baš u vreme upisnog roka, i tako već duži niz godina, pa ga s toga možemo nazvati običajem ili nekim ritualom. Pošto nećemo da dovodimo u pitanje vaše poznavanje pravnih normi, stičemo mišljenje da se ovo radi isključivo u svrhu kampanje u vezi sa upisom na fakultete. Ukoliko stvarno sa vaše strane ne postoji namera da se ovo koristi u svrhu gore pomenute kampanje, dovodite nas do toga da se zapitamo kakva ste znanja stekli i usvojili iz oblasti koju izučavate na vašem (državnom) fakultetu?

Želimo da vas podsetimo da naš Ustav (Važeći Ustav R.Srbije 2006.) ne poznaje razliku u pristupu zanimanjima koja bi se zasnivala na tome da li neko diplomu stekao na nedržavnom ili državnom fakultetu, čak ne prepoznaje fakultete po tome da li su oni tzv. državni ili nedržavni. U Ustavu RS svi oblici svojine su izjednačeni, pa tako i sve institucije bez obzira ko im je osnivač. Stoga, prvo biste trebali da tražite promenu važećeg Ustava R. Srbije, a način promene Ustava ili njegovog dela vam je poznat (ili se bar nadamo).

Pošto smo to utvrdili, dolazimo do toga da je svako veštačko isključivanje nedržavnih fakulteta naredbom ili bilo čime od strane države protivno osnovnim slobodama i pravima građana Republike Srbije. Podnosioci ovog zahteva, naročito pošto se radi o budućim diplomiranim pravnicima trebalo bi da znaju da kao pravnici ne smeju da nipodaštavaju akta sopstvene države ili da ugrožavaju prava građana ove zemlje zagarantovana Ustavom, kao prvo, pravo na obrazovanje, koje je jedno od osnovnih ljudskih prava koje naš Ustav proklamuje.

Podsećamo vas da u zakonodavstvima evropskih država na koje se pozivate, a kojima se nadam da svi mi kao akademski građani težimo, pripadaju vam ona prava koja vam zakoni te države daju, a slobode koje su Ustavom propisane, da vas podsetimo, pripadaju svima podjednako. Takođe, u evropskim državama, ali i u celom svetu nedržavni fakulteti važe za najkvalitetnije fakultete. Pravni fakultet za privredu i pravosuđe je zasigurno jedan od kvalitetnijih pravnih fakulteta u RS, ali i šire pre svega zbog kvaliteta nastavnog kadra i savremenosti nastavnih planova i programa. Kompetentnost nastavnog kadra Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe potvrđuje i broj naučnih i stručnih radova objavljenih na SCI listi, a čiji su autori profesori i asistenti koji rade na Fakultetu.

Pre određenog vremena, Nacionalni savet za visoko obrazovanje je morao da smanji potreban broj radova na SCI listi koji su uslov da profesori izvode nastavu i mentorstva na doktorskim studijama i to upravo zbog velikog broja profesora sa državnih fakulteta koji nisu mogli da ispune prvobitno tražene kriterijume. Pravni fakultet za privredu i pravosuđe je ispunjavao kriterijume i pre smanjenja broja potrebnih radova. Takođe, uključenost nastavnog kadra u brojne projekte, saradnja sa pravosuđem i privredom, kao i brojni ugovori sa međunarodnim visokoškolskim ustanovama potvrđuju da je Pravni fakultet za privredu i pravosuđe jedan od lidera u oblasti obrazovanja kompetentnog i profesionalnog kadra u oblasti pravnih nauka. Pored bogatog akademskog iskustva, profesori Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe poseduju i bogato iskustvo iz prakse koje su stekli u privredi i pravosuđu, na poslovima sudija, državnih tužilaca, advokata i tome slično.

Nedržavni fakulteti osnovani su u skladu sa Ustavom i zakonimaR.Srbije i akreditovani su u skladu sa propisanim standardima Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta naše države. Studenti istih dobijaju diplomu koja je ista kao i svaka druga.

Nažalost na osnovu gore navedenog stičemo utisak da mnogi studenti podležu propagandi svojih profesora, koji misle da njima pripadaju neka prava više nego njihovim kolegama sa nedržavnih fakulteta.

Ovde vas podsecamo na sledeće (pošto smo uvereni da vi kao studenti državnog fakulteta to znate ali nije na odmet da ponovimo u slučaju da ste zaboravili) :

- da bi se neko kvalifikovao npr. da bude sudija ili tužilac mora da položi pravosudni ispit, koji sprovodi država i koji se polaže pred komisijom koju određuje Ministarstvo pravde RS. Dakle, da li će neko postati sudija zavisi od niza uslova koje određuje država u čitavom nizu propisa. Ukoliko diplomirani pravni polože taj ispit, oni su jednaki pred očima države, bez obzira da li su diplomirali na državnom ili nedržavnom fakultetu i imaju jednaka prava da se zaposle na istim radnim mestima, u suprotnom bi bili diskriminisani oni kojima bi bilo to pravo uskraćeno, a diskriminacija je takođe zabranjena koliko nam je poznato Ustavom RS.

Nema nikakvih garancija da su državni fakulteti dobri samo zato sto su državni!

Što se afera tiče, mi verujemo u institucije RS koje su nadležne da rešavaju iste, a sve dotle vodi se pretpostavka nevinosti bez obzira odakle afera potiče.

Tržište određuje sve što je na njemu, možemo tako reći , a i verujemo da ćete se i vi složiti sa ovom našom konstatacijom.

Onda se pokreće pitanje zašto se državni fakulteti plaše da na to isto tržište stanu rame uz rame sa nedržavnim fakultetima? Zato sto su se na državnim fakultetima razvili u suve naučnike koji po modelu i metodama obrazovanja (čast izuzecima) možda daleko zaostaju za svojim kolegama sa nedržavnih fakulteta (nekim studentima, uzmimo u obzir to da na svakom fakultetu postoje dobri i manje dobri student) koji se na tržište probijaju pod firmom “privatni” . Zato što znanje koje isporučuju na državnim fakultetima svojim studentima (opet čast izuzecima) jeste primenjivo u naučnim institutima i laboratorijumima, ali nije u praksi. Što je za razliku kod nedržavnih sasvim drugačije, gde se akcenat u najvišoj meri daje samoj praksi, i praktičnoj primeni prava kao nauke.

Na osnovu svega navedenog o kvalitetu Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe što potvrđuje i kvalitet svršenih studenata, kao i njihovi uspesi u karijeri nameće se pitanje: da li bi ovaj zakon koji predlažete zapravo trebao da se odnosi na studente državnih univerziteta?

Pokrenutom peticijom, sami potpisnici iste su potvrdili da ne poznaju pravnu materiju u potrebnom obimu.

Na kraju da dodamo žalosno je kad vas profesori nauče principu jednakosti pred zakonom, ali vam ne objasne kako to u praksi izgleda.

S poštovanjem,

STUDENTI PRAVNOG FAKULTETA ZA PRIVREDU I PRAVOSUĐE UNIVERZITETA PRIVREDNA AKADEMIJA U NOVOM SADU"

(Telegraf.rs)