BOG I BOGATSTVO: Zašto su religiozne države najsiromašnije na svetu? (FOTO)

Hrišćanstvo, ali i mnoge druge velike savremene religije, smatra da u siromaštvu postoji posebna vrednost, da je odricanje od ovozemaljskih blaga zalog na nebu, i ne gleda blagonaklono na one koji gomilaju novac na ovom svetu i spremni su sve da urade ne bi li do njega došli.

Preporučujemo

Možda zato ne bi trebalo da čudi statistika kojom se danas bavimo, a koja pokazuje da je velika većina zemalja u kojoj je religioznost na niskom nivou zapravo u redu najbogatijih država, dok su one najreligioznije duboko na blatnjavom dnu bede i siromaštva. Svakako, materijalne bede i siromaštva, jer postoji i ona duhovna. Koja je od njih dve bitnija, nije na nama da kažemo, ali stoji da se duhovnom hranom okrepljuje mozak, dok se materijalnom hrani telo i produžava njegova egzistencija.

Amerika je tu na neki način izuzetak, zbog čega ćemo prvo spomenuti njen primer. Sa jedne strane, Amerika je izrazito religiozna zemlja; statistika pokazuje (a svi znamo da statistika ne laže, u zavisnosti iz kog se ugla gleda) da su žitelji najmoćnije države sveta u 65 odsto slučajeva pokazali visoku posvećenost veri. Sa druge strane, američki BDP je najveći na svetu; pojedinačno, govorimo o najbogatijoj zemlji sveta: za sve vas koji će reći da će ih Kina uskoro stići, možemo samo da poručimo da SAD još uvek ima dvostruko veći nominalni brutodruštveni proizvod nego azijski džin.

Međutim, ako malo zagrebete po površini i zavirite u ono što se krije ispod, videćete da je to samo generalni trend: situacija u samoj Americi, kada se statistika raščlani na njenih 50 država, pokazuje nešto sasvim drugo. Siromaštvo je najveće u južnjačkim državama koje pripadaju tzv. "biblijskom pojasu", a one imaju i najmanje svršenih studenata.

Prema tome, Sjedinjene Države ne odstupaju od ovog trenda onoliko koliko se to na prvi pogled čini.

Ako govorimo o drugim zemljama, onima koje su zapravo potpuno u skladu sa matematičkom podelom na bogate i nereligiozne, i siromašne i bogobojažljive, vidimo da tu vlada praktično bolna zakonitost.

Egipat, Bangladeš, afričke države, Indonezija, Indija... Ovo su zemlje u kojima je životni standard vrlo nizak (zaboravite nominalni BDP, on može važiti u slučaju Amerike iako i tamo postoji 50 miliona ljudi koji žive ispod granice siromaštva, ali u kojoj je distribucija preostalog novca raspoređena tako da praktično svako može da živi životom dostojnog čoveka), ali u kojima je pokazana veoma visoka posvećenost veri.

Sa druge strane su prebogate zemlje severne Evrope, poput Švedske, Estonije, Danske, Norveške, pa čak Češke. Ako odemo i dalje, videćemo da je jedna od za boga najnezainteresovanijih zemalja Japan, u kome skoro 80 odsto populacije ne brine o veri, a koji ima BDP skoro kao Kina; tu je i Hong Kong koji takođe poseduje visok BDP a nisku religioznost. Da ne spominjemo i Kinu, u kojoj je ista situacija.

Gde smo mi na ovoj skali? Na sredini. Nit' smrdimo, nit' mirišemo.

(V. V.)