OVO JE NAJBOLJI STRIP SVIH VREMENA: Alan Ford slavi 45. godina (FOTO)

Strip "Alan Ford", čiji je prvi broj u Italiji izašao u maju pre 45 godina, na ovim prostorima odavno je stekao kultni status i verne obožavaoce.

Preporučujemo

Njegova britka satira se i dalje redovno citira, čak i među onim retkim ljudima koji ne znaju ko je Grunf, ali ne mogu da se ne slože s njegovim glupavim, a istovremeno logičnim krilaticama, poput one da je "bolje ispasti budala nego iz voza".

Izjave tog bivšeg pilota i beznadežnog pronalazača legendarne su među ljubiteljima stripa. Poznate replike se štampaju na majicama, razmenjuju u razgovorima među najvernijim fanovima, pamte se i prepričavaju, a iako se godinama ponavljaju ne gube na duhovitosti.

"Ko leti vredi, ko vredi leti, ko ne leti, ne vredi", "Bolje nešto od nečega nego ništa od ničega", "Bolje izdati knjigu nego prijatelja", "Ako želiš pobediti, ne smeš izgubiti", "Bolji je nečastan beg nego častan poraz" i "Bolje živeti sto godina kao milioner, nego sedam dana u bedi", samo su neke od izjava tajnih agenata Grupe TNT koje su se, poput njihovih imena, ukorenile u svakodnevnom govoru.

U 'politički nekorektnom' stilu stripa se ponekad neko malog rasta i velikog nosa naziva Bob Rokom, mnogi će u svom radnom okruženju prepoznati po nekog Debelog Šefa ili pak Broja 1, koji uz pomoć "male crne knjižice" vuče sve konce, a nesumnjivo je i o kakvom je poslovnom dogovoru reč kada se spomenu one Sir Oliverove "Halo Bing, kako brat?" i "Cena? Prava sitnica".

Generacija koja je odrasla uz strip danas verovatno sve bolje razume jadikovanje "boli me sve i još mnogo toga". Zna se da kada se za nekog kaže da ima "Superhikov dah" ne znači da miriše na ljubičice, a jasno je i zašto korumpirani političari podsećaju na svinjolike gradske odbornike iz stripa.

Priču o nesposobnim tajnim agentima koji gotovo uvek ipak pobeđuju u borbi protiv negativaca, osmislio je scenarista Lučano Seki pod pseudonimom Maks Bunker, dok je izgled likovima dao crtač Roberto Raviola - Magnus. Već i sam njihov potpis, Magnus&Bunker, sinonim je za taj strip, ipak među poštovaocima s područja bivše Jugoslavije, gde se pojavio tri godine nakon italijanskog prvog izdanja, ravnopravno je i ime Nenada Briksija, prevodioca i pisca kom je ove godine 30. godišnjica smrti.

- Alan Ford je Briksijevo autorsko delo, njegov istančan humor i talent sjajnog pisca ključni za uspeh tog stripa - rekao je Nenad Rizvanović, pisac i književni urednik. Briksi je doneo potpuno novi književni jezik koji je ušao duboko u urbanu narodnu kulturu i dodirnuo neku populističku crtu, pa tako Alana Forda čitaju čak i oni koji inače uopšte ne čitaju stripove.

Režiser Dalibor Matanić kaže da je "genijalni Briksijev prevod dao novi nivo i tumačenja stripa". Najzanimljivije je to što je strip zaživeo samo ovde i u Italiji, iako je humorom bio sličan "pajtonovcima" koji su bili globalno popularni, rekao je Matanić, koji smatra da bi Alana Forda bilo vrlo zahtevno preneti u drugi medij, poput filma, a i "ko bi osim Džona Kliza glumio Sir Olivera?"

Svojevrsni fenomen tog stripa je u tome što je bio popularan samo u bivšoj Jugoslaviji i Italiji, a iako je slavna cvećara smeštena u Njujork, nikada nije preveden na engleski. U Francuskoj, Brazilu, Danskoj i drugim zemljama nije preživeo više od nekoliko brojeva.

Velik deo zasluga za nekadašnji uspeh pripisuje se hrvatskom prevodu, s obzirom da srpski nije bio toliko uspešan.

Lazar Džamić je u svojoj knjizi "Cvećara u Kući cveća" naveo da strip nije bio samo satirična kritika kapitalizma, već i svakog korumpiranog i nekompetentnog sistema, a nadrealna farsa koja je u njemu prevladavala ovde je bila prepoznatljiv način života, dok je kroz karaktere glavnih likova, nefunkcionalne diletante koji ipak dočekaju svoj srećan kraj, ljudima davao inspiraciju i nadu.

Davor Gobac pevač grupe Psihomodo Pop ovaj strip voli iz mnogo jednostavnijih razloga, a svoju ljubav preneo je i na sina koji avanture junaka čita na kompjuteru.

- Kupovali smo Alan Forda zbog specifičnog humora i stalno smo ga citirali u muzičkim krugovima - rekao je Gobac, dodavši da negde još čuva prvih sto brojeva, ali i majicu s likom Boba Roka.

Iako je to bio satiričan i crnohumorni prikaz društva, cenzori zemlje u kojoj krilatica "Neprijatelj nikada ne spava" kao da se prirodno nadovezivala na fordovsku "Ko spava, nije budan", nisu mogli da pređu preko nacističkog obeležja koji su posle nevešto brisani ili precrtavani. Jedna visoko uzdignuta desna ruka je čak bila prepravljena da stoji uz telo, a bila je zabranjena i čitava epizoda u kojoj se TNT-ovci nalaze s Titom.

- Ljude treba odgajati i obrazovati, a ne zabranjivati im jer tako neke stvari postanu još važnije nego što zaista jesu - rekao je dizajner Mirko Ilić i dodao da mu se Alan Ford nikada nije sviđao, smatrao je da je loše nacrtan i dosadan, za razliku od američkih andergraund stripova koje je čitao. On je zaključio da razume kult tog stripa, koji je po njemu verovatno uspeo jer su mu likovi bili u raspadu, baš kao i zemlja u kojoj smo živeli.

Uprkos tome što se država odavno raspala, popularnost stripa i dalje traje, o čemu svedoče domaći internet portali s oglasima na kojima se pojedini raritetni prvi brojevi, bez obzira što su izlizani i pohabani, nude za nekoliko stotina dinara, dok italijanski brojevi dostižu i cenu od nekoliko hiljada dinara.

(Telegraf.rs / Hina)