OSTALI JOJ SAMO KLJUČEVI: Ovo je žena koja je izgubila sve
Suada Osmanović i njen suprug Muhamed iz sela Paraća kod Kalesije u Bosni i Hercegovini u klizištu su izgubili čitavu kuću.
Suada je očajna, plače dok priča. Ona nije toliko tužna zbog materijalnog gubitka, koliko zbog gubitka krova nad glavom koji je sinonim za porodično gnezdo i ljubav.
Suada je pre rata živela u Prijedoru. Imala je porodicu, kuću i posao, a onda je došao rat. Isterana je 1992. godine iz svoje kuće, supruga su joj odveli četnici i ubili ga, kao i 250 njihovih sugrađana.
- Gledala sam tada kako sve nestaje, čovek sa kojim imam decu, imovina, sloboda... Uzela sam ključeve od kuće uspela da se spasim troje dece i sebe i otišla u "beli svet". U Švajcarskoj sam radila, mučila se, hranila decu da bi ih izvela na pravi put. Kad sam se posle osam godina udala za Muharema, odlučili smo da napravimo kuću u njegovom rodnom selu Paraći, da bismo imali gde da provedemo penzionerske dane - s tugom priča Suada, koja je iz kuće uspela da sačuva tek po neku uspomenu.
Suada čuva ključeve i nekadašnje kuće u Prijedoru. U rukama steže i ključeve kuće u Paraćima. Volela je svaku ciglu u tim kućama i svaku je oplakala, kaže setno. Sa suprugom je bila u banji kada su im javili da im je klizište odnelo dom. Ne veruje da ju je sudbina po drugi put stavila na iskušenje.
Dešavanja uživo u područjima najugroženijim od poplave možete pratiti OVDE.
(Telegraf.rs / Izvor: avaz.ba)
Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Leko
Zalosno...
Podelite komentar
Mile
Eh tugo tuzna,kakva tragedija:-(Zelim Vam sve najbolje od srca.Molim se za sve ljude koji su zrtve ove velike tragedije sto nas je zadesila.Apelujem na humanost,mozemo sve samo kad hocemo.
Podelite komentar
vladimir
Decu je spasila to je najvaznije. Otisla je u Svajcarsku i prozivela. Sa SUI penzijom moze gde hoce i kako hoce,a mi smo ovde ceo zivot poplavljeni. Gledali smo te izbeglice,nevoljnike kako prolaze ovuda kroz BG i odlaze dalje i za nekoliko godina se vracaju,kao gospoda, sa pososima prvog sveta,a mi i dalje gde smo bili, izbeglice u svojoj zemlji.Bogu hvala imamo i dalje svoje kuce,stanove ali mozemo samo da sedimo u njima. Zelim joj svako dobro.
Podelite komentar