NAJOPASNIJI NEONACISTA IKAD: Danju tukao gejeve, noću spavao s njima! (VIDEO)

Niki Krejn sejao je strah na londonskim ulicama '80-ih godina prošlog veka. Dokumentarac koji je BBC nedavno objavio povodom 20. godišnjice njegove smrti podsetio je javnost na jednog od najokorelijih pripadnika neonacističkog pokreta, kao i na njegov dvostruki život koji je vodio.

Krejn je bio vođa ultradesničarske organizacije "Britiš muvment" kojoj je pripadala većina londonskih skinhedsa. Bili su poznati po brutalnosti i nasilju, a njihov vođa bio je najzaslužniji za taj "ugled".

Preporučujemo

Međutim, niko od nasilnika koji su napadali nedužne građane sa Krejnom nisu znali njegovu tajnu. Niki je bio homoseksualac. Dvanaest godina bio je najluđi i najnasiljniji mladić u Londonu. Radio je kao izbacivač u gej barovima, pio je i đuskao. Godinama je svoja dva života držao na sigurnoj udaljenosti, ali to nije moglo da traje večno. Niki Krejn imao je neobično poreklo za arijevca, njegova majka bila je Italijanka, živeo je sa deset braće i sestara u kući koju su delili sa komšijama u Kentu, u Engleskoj.

Ipak, Krejnova prava porodica bili su samo londonski skinsi. On se pridružio grupi iz južnog Londona koji su imali političku zaleđinu i bili su manjina, ali toliko vidljiva da javnost uskoro nije mogla da ih ignoriše.

Britiš muvment je bio otvoreno nacistički pokret. Vodio ih je Majkl Meklahlin, on je regrutovao klince iz siromašnih radničkih porodica, skupljao ih je oko fudbalskih stadiona i na pank koncertima.

- Adolf Hitler je bio moj bog. Bio mi je lični Firer, moj vođa. Sve što sam radio, radio sam za Adolfa Hitlera - rekao je Krejn u jednom intervjuu 1992. godine.

Krejn je brzo napredovao u neonacističkoj hijerarhiji, organizovao je regrutaciju i napade na manjine. Postao je Meklahlinov telohranitelj, vodio je vikend kampove za paravojnu obuku. I za kriterijume skinsa bio je brutalno nasilan. Kada je 1978. na jednoj londonskoj autobuskoj stanici polomljenom flašom napao porodicu crnaca, jedan sudija ga je nazvao "gorim od životinje".

Već sledeće godine vodio je rulju od 200 skinsa u napad na Azijate, a kasnije se hvalio novinarima kako je “udarao Pakistance i razbijao ih po ulici”.

Za napad na crnce osuđen je na četiri godine zatvora. Njegovi prijatelji odluku suda su pozdravili nacističkim pozdravima. U zatvoru je postao još nasilniji, pa su ga prebacili u najstroži zatvorna ostrvu Vigt. Na taj način je i zvanično postao jedan od najopasnijih Engleza.

Svi skinsi su mu se divili. Nije znao da sroči normalnu rečenicu, ali je postao poštovana figura krajnje desnice koja je mislila da je harizmatičan.

Neki kažu da je bio simpatičan i prijateljski raspoložen prema članovima svoje organizacije, ali svi su navodili da je bio sposoban samo za najbanalniju konverzaciju. Uprkos tome, politika mu je išla na ruku.

Posle velikog nasilnog marša neonacista 1977. britanska krajnja desnica zaključila je da će do političke moći pre doći na ulici, destabilizacijom multikulturalnog društva, nego izborima. Oni su imali jaku opoziciju, grupe poput Antinacističke lige i Antifašističke akcije nisu se ustručavale da se pobiju sa skinsima na ulici, bile su spremne fizički da ih unište ako bude potrebno.

Ta rastuća napetost Nikija Krejna pretvorila je u simbol, otelotvorenje modernog fašiste. Jednom prilikom u gej klubu ugledao ga je Džon Birn, takođe skins, on mu je prišao i predstavio se.

Krejn se sviđao muškarcima, ali je sve do 1984. godine tvrdio da nije spavao sa muškarcem. On i Birn su počeli da se druže.

Homoseksualci sa kojima se Krejn družio nisu smeli da znaju da je skinhed, dok njegovi prijatelji u "BM" nisu imali pojma da je on bio gej.

Birn je bio ubeđen da je Krejnov neonacizam samo farsa, da mu nije stalo do ideja.

Sredinom '80-ih sve više homoseksualaca počelo je da usvaja imidž skinsa, pa se tako Krejn provlačio gej scenom uprkos tetovažama kukastih krstova i fašističkih simbola koje je imao po celom telu.

Novinar Geri Bušel ga je stavio na omot kompilacije albuma oi pank bendova, čime ga je učinio poznatim i među klincima koji nisu znali ništa o neonacizmu. Ipak, Bušel, inače član Socijalističke radničke partije, nije zapazio tetovaže po Krejnovom telu, sve dok nisu osvanule na omotu. Ipak, bilo je kasno. Album su svi povezivali sa ekstremnom desnicom, a popularnost Krejna je dodatno porasla.

Fašizam je prigrlio mnogo pre nego svoju seksualnost, on mu je doneo društveni status, osigurao mu mesto u zajednici kojoj je želeo da pripada. Na neonacističke skupove dolazio je sa devojkama, ali nikad se nisu dugo zadržavale. Nije voleo žene, priznao je kasnije, uopšte ih nije voleo. Ali podržavao je glasine da je nekoliko devojaka zatrudnelo s njim. Skinsi nikad nisu posumnjali u njegovu muškost.

Britiš Muvment raspao se 1983. i podelio na Britansku nacionalnu stranku (BNP) i Nacionalni front (NF).

Krejn je ušao u bend "Skrudrajver" i ostao pod okriljem NF, dok je BNP sa sobom povukao fudbalske huligane. Dve godine kasnije sve je razotrkriveno. Antifašistički magazin Srčlajt, vrlo čitan među ekstremnim desničarima, 1985. objavio je veliki članak o Krejnu. Spomenuta su njegova divljanja, kao i zatvorski dani. A na kraju je otkriveno da je večeri provodio u poznatom gej baru.

Iako su skinsi znali da je to glavni gej klub u Londonu, pravili su se da nisu čuli ovu informaciju, a Krejn je sve porekao.

Kružile su glasine da su jedan huligan i skins otišli u klub i napali Krejna raznim uvredama, ali prema priči on ih je tako izudarao da se više niko nije usudio da mu priđe i vređa ga. Vlasnik kluba u koji je odlazio potvrdio je da je Krejn bio redovan gost.

Iako mu je status na neonacističkoj sceni bio zagarantovan, Krejna je pogađalo što gubi poziciju na gej sceni. Dvostruki život koji je godinama uspešno održavao počeo je da se raspada.

Antifašisti su počeli da ga biju na svakom skupu na kom se pojavio. Jednom prilikom su ga prebili skoro nasmrt. Trojica neonacista dobili su po 11 godina za ovaj incident. Krejn je pristao da svedoči protiv njih, čime je odbacio krajnju desnicu. U narednim godinama putovao je na Tajland često, tamo ga niko nije znao, a povremeno se pojavljivao u amaterskim gej porno filmovima sa temom skinsa.

Jednom prilikom je u emisiji 1992. godine izjavio da zna da je gej od kad je postao skinhed. Počeo je da se oseća kao licemer jer je njegov pokret prezirao homoseksualce.

Krejn je prvi put bio ono što zaista jeste, međutim ne zadugo. Njegov prijatelj Birn dolazio je u London i radovao se ponovnom susretu dva druga, međutim kad ga Krejn nije dočekao na stanici, Birn se zaputio u njegov stan. Tamo su mu rekli da je Krejn mrtav. Umro je od bronhijalne upale pluća, bolesti koja je odnosila živote u tom periodu.

Niki Krejn odneo je jednu tajnu sa sobom u grob. Pričalo se da je bolestan, prijatelji su ga viđali po gradu, izgledao je grozno. Ali nisu znali da je poslednjih meseci života umirao od side u zapadnom Londonu. Kraj njega je bio samo njegov dečko.

Niki Krejn živeo je u mržnji, a umro je voljen i s njim je, srećom, u prošlost otišlo i jedno mučno razdoblje na ulicama Londona, razdoblje u kom je krajnja desnica uličnim nasiljem dobila moć koju nikad nije smela da ima.

VIDEO: Šta bi bilo da Srbi nisu rekli NE Hitleru?

(Telegraf.rs / Izvor: bbc.co.uk)