TELEGRAF U NOVOJ ZGRADI KINOTEKE: Kako je filmski hram zamalo postao robna kuća! (FOTO) (VIDEO)

Početi priču o Jugoslovenskoj kinoteci, nacionalnom filmskom arhivu Republike Srbije koji ove godine slavi 65. rođendan, broji više od 3.000 predmeta iz istorije i predistorije filma i 120.000 kopija filmova različitog formata iz 134 nacionalne kinematografije... Ima li lakšeg posla?

Preporučujemo

Pomoć pronalazimo na dohvat ruke, u Kinotekinoj "Knjizi utisaka" u koju su se upisala najveća imena sedme umetnosti. Na nama je, dakle, samo da izaberemo. Da li je bolje opisuju reči naše prve glumice Ite Rine napisane 1954, posveta sjajnog Miloša Formana iz 1972, kratka zapažanja Akire Kurosave i Vima Vendersa, neobična skica Alfreda Hičkoka iz 1964.

Izbor, međutim, pada na italijanskog režisera Bernarda Bertolučija, koji je '99. napisao: "Ovo je jedan od tri najvažnija filmska arhiva na svetu, bitan segment pamćenja ovog veka. Uništiti pamćenje, kao što to čine oni koji uništavaju krštenice stotinama i hiljadama ljudi, znači uništiti istorijski identitet, budućnost, ali i prošlost".

U novu zgradu nacionalnog filmskog arhiva Republike Srbije u Uzun Mirkovoj ulazimo u jeku priprema izložbe na kojoj će biti predstavljeni fotoaparati kolekcionara Uglješe Rajčevića, koji je ovoj ustanovio poklonio neverovatnih 2.500 fotoaparata, kamera i projektora počev od onih iz 19. veka do savremenog doba.

Rekosmo, novu zgradu... Reč je zapravo o rekonstruisanom zdanju podignutom 1846. godine. Bio je to konak kneza Aleksandra Karađorđevića, pa čuveni hotel "Srpska kruna", Opština beogradska... Ovim hodnicima prolazio je Branislav Nušić kao narodni poslanik.

Sve izgleda nostalgično i harmonično, međutim priča o ovoj zgradi je kako život "zna da uredi" daleko od harmonije. O tome kako se krvavo borio za nju direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović opisaće u knjizi "Kako su mi otimali Kinoteku".

Ekipi Telegrafa otkriva detalje.

- Nakon što sam sa mesta urednika filmskog programa na RTB-u, 1992. godine prešao na mesto direktora Jugoslovenske kinoteke, Savezna vlada nam ustupa ovu zgradu na korišćenje u potpuno razrušenom i demoliranom stanju. Uprkos tome, na ovu ruiniranu lepoticu u poznim godinama mnogi "bacaju oko". Tako nam je 2.000. zgrada oduzeta i stavljena na prodaju - počinje priču za Telegraf Zelenović i dodaje - Za milion i sedam stotina hiljada maraka ovo zdanje od neprocenjivog kulturnog i istorijskog značaja trebalo je da postane - robna kuća!

Uz tešku muku spor je dobijen nakon sedam godina, međutim kada su ušli u zgradu, sve je bilo odneto, čak i cilindri iz brava!

- Zid u onome što je danas Velika sala bio je dopola u vodi, a parket je bio podignut 70 centimetara - priča Zelenović - Tada smo rešili da se zgrada iz korena rekonstruiše. Ostavili smo samo neke detalje da podsećaju na vreme njenog nastanka - grede i svodove od cigli... Ko god danas uđe u nju ne može da veruje da je podignuta 1846. Nedavno je na Međunarodnom konkursu u Londonu dobila nagradu za najlepši enterijer kulturne institucije u Evropi.

Zgrada u Uzun Mirkovoj svečano je otvorena 6. juna 2009, a ove godine 25. februara projekcijom prvog srpskog igranog filma "Krunisanje Kralja Petra I Karađorđevića" (1904) otvorena je Velika sala.

- Univerzalna sala za projekcije i promocije (sa 100 mesta) je već u funkciji, a početkom maja biće otvorena i mala sala koja prima 40-ak ljudi u kojoj će biti prikazivani eksperimentalni filmovi. Skoro su završeni i biblioteka, istraživački i računarski centri, galerije - objašnjava nam Zelenović dodajući da će uskoro biti predstavljeno i odeljenje legata.

- Pored legata Ljubiše Samardžića koji je Kinoteci poklonio više od 70 svojih nagrada (između ostalog i šest Zlatnih arena) legat će imati i veliki Pavle Vuisić čija je porodica poklonila Kinoteci njegovu čitavu sobu - priča Zelenović pokazujući nam Vuisićevu lulu, koju je bard srpskog glumišta posebno voleo, a koja mu je kako kaže draga koliko i Čaplinov štap ili kamera braće Limijer (jedinstvena po tome što je i kamera, i mašina za razvijanje filmova i projektor).

Među antologijskim filmskim predmetima u izložbenom delu pažnju nam svakako privlači Carska panorama koja i dalje funkcioniše... Masovni medij s kraja 19. veka, koji je omogućavao stetoskopsko gledanje slika uglavnom egzotičnih mesta nedostupnih običnom građaninu za 25 osoba istovremeno.

Okruženi obiljem rariteta na pamet nam pada pitanje doskorašnjeg najvećeg problema Kinoteke - prostora. Od Zelenovića, međutim, saznajemo da tog problema nema otkad je podignut novi depo u Košutnjaku, u kojem se između ostalog nalazi i 16 filmskih naslova, koji su jedine kopije na svetu, kao i drugi srpski igrani film "Ulrih Celjski i Vladislav Hunjadi".

U pripremi je, saznajemo, izgradnja još jednog depoa u koji će biti smešteno 22.000 filmova koji se trenutno nalaze u Luci Beograd na "privremenim brojevima".

- To vam je red veličine jedne srednjoevropske Kinoteke - objašnjava Zelenović i dodaje - Radi se uglavnom o filmovima iz 90-ih, a sa Ministarstvom kulture uveliko dogovaramo izgradnju još jednog depoa u koji će ova ostvarenja biti smeštena. Inače, sve što se nalazi u Arhivu u punom je sistemu zaštite.

Dakle, problema sa filmskim kopijama koje se hiberniraju nema. Ono, međutim, što je i dalje bolna tačka društva je nemar prema tradiciji i umetnosti. Najveći tranzicioni gubitnik u kulturi prema Zelenovićevim rečima jeste - bioskop!

- Dovoljno je da vam kažem da nema nikakvog obeležja na mestu gde je svojevremeno sniman prvi srpski igrani film "Krunisanje Kralja Petra I Karađorđevića" osim tužnog zgarišta nekadašnjeg bioskopa "Kozara". Poražavajuće je da nema nikakve table ni na mestu gde je 6. juna 1896. održana prva filmska predstava u Srbiji i na Balkanu. Bilo je to u kafani "Kod zlatnog krsta" na Terazijama. U tom periodu Andre Kir je više od mesec dana prikazivao prve filmove braće Limijer u Srbiji, svega šest meseci posle prvog javnog prikazivanja filma u Parizu. Zanimljivo je da su jednoj takvoj predstavi prisustvovali i kralj Aleksandar Obrenović i njegova majka kraljica Natalija - objašnjava direktor Kinoteke.

Poražavajuće je, dodali bismo, i da država svojevremeno nije stala iza vraćanja prvog srpskog igranog filma u Srbiju.

- Ma, koliko neverovatno zvučalo, film "Krunisanje Kralja Petra I Karađorđevića" čuvenog srpskog producenta Svetozara Botorića, upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke Aleksandar Erdeljanović i ja vratili smo u Srbiju iz Bečkog arhiva u privatnoj režiji - i to mojom ladom! Zamislite, vratili smo u nacionalni korpus delo neprocenjive vrednosti, koje se 80 godina vodilo kao nestalo, a kao da se ništa nije desilo.

Kakav značaj imaju filmovi koji se čuvaju u Kinoteci možda najbolje ilustruje zanimljivost vezana za film o povratku srpskih pobednika 1913. godine.

- U ovom ostvarenju je između ostalog prikazano i otkrivanje spomenika Karađorđu na Kalemegdanu, kojem je 1913. godine prisustvovao i kralj Petar Prvi. Tako je, naime utvrđeno da se na mestu današnjeg Spomenika zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu nalazio impozantni spomenik Karađorđu, koji je tokom austrougarske okupacije 1916. do te mere uništen da je ubrzo pao u zaborav. Film je dakle sve osim puka zabava. On čuva istoriju, tradiciju i nacionalni identitet - ističe Zelenović ispraćajući nas uz reči da neće odustati od ideje za koju se svojevremeno borio - da svaki grad od Subotice do Vranja ima svoj bioskop.

Zatvaramo za sobom vrata Kinoteke a na pamet nam padaju Kozara, Jadran, Balkan, Zvezdara... Sećate li ih se? To su ona kultna mesta od kojih smo uspeli da napravimo kafane i prodavnice, ili smo ih jednostavno "zapečatili" kao da se u njima nešto strašno dogodilo...

(Katarina Vuković)