5 najvećih evropskih talenata koje morate videti na juniorskom turniru Evrolige: Zvezdino čudo i Partizanovo dete iz Reala će dominirati! (VIDEO)
Groznica završnice Evrolige drma Beograd, ali ne samo na seniorskom nivou, pored fajnal fora nas čeka i kvalitetno juniorsko nadmetanje za titulu prvaka Starog kontinenta.
Odigraće se 13 mečeva, osam ekipa sa 18-godišnjacima i mlađima konkuriše za tron u hali Aleksandar Nikolić, dok će se završni meč igrati u Štark Areni.
Mnogi od afirmisanih aktuelnih asova je igralo na ovom turniru, kalili su se na ANGT turnirima i aktuelni učesnici završnog fajnla fora Kurbanov, Kulagin, Datome, Gudurić, Radončić, Tupan, Micić, Ulanovas, i naravno Luka Dončić, vanserijski talenat kome se sada predviđa čak i mesto prvog pika na NBA draftu.
Na juniorskom turniru su mnogi od osnivanja 2003. pokazivali da li su za veliku scenu, sada će se za tron boriti ekipe iz dve grupe, u A su CFBB Pariz, Lijetuvos, Mega Bemaks i Real, u B su Crvena zvezda, Huventud, Bajern i Stelazura Rim.
Ima mnogo igrača koji će se boriti za MVP priznanje i najbolji tim, u ovom uzrastu je uvek nezahvalno i prognozirati šta ko može, mnogi bljesnu i nestanu, neki se i ne pokažu najbolje, pa kasnije naprave veću karijeru. Za sada, izdvojićemo pet imena na koja možete obratiti pažnju tokom turnira.
ZORAN PAUNOVIĆ, CRVENA ZVEZDA
Paunović je vodio crveno-bele do titule na kvalifikacionom turniru u Beogradu, proglašen je za MVP-ja, došao je do proseka od 24.5 poena, a rekord od 26 poena imao je u finalnoj pobedi protiv Partizana u derbiju.
Obeležio je turnir sa prosečnim indeksom 33.3, u ukradenim loptama je bio najbolji sa 3.3, imao je čak i 55.6 procenat za tri, čemu je dodao 6.5 skokova, 2.8 asistencija i blokadu.
Protiv Partizana je bio posebno inspirisan, tada je uz 26 poena imao osam skokova, četiri asistencije, tri ukradene lopte i dve blokade, nakon meča je i otkrio svoje početke.
- Nagrada mi mnogo znači, ponosan sam na saigrače, ovo je najveći moj uspeh u karijeri - naveo je mladi Nišlija u intervjuu za Evroligu.
- Moji prvi košarkaški koraci su napravljeni kada sam imao sedam godina. Odustajao sam nekoliko puta, ali sam sa 10 godina počeo da treniram sa Konstantinom u Nišu.
Posle četiri godine u Konstantinu, 2014. je Zvezda pozvala i to se nije moglo odbiti.
Posebno je dva metra visoki bek napredovao 2016. godine kada je zaslužio poziv u reprezentaciju, kasnije je nakon šuterskih zadataka počeo više da se posvećuje igri u odbrani i da sa više odgovornosti nastupa, što mu je donelo kapitensku traku.
- Čast je biti kapiten, to je dokaz da mi trener veruje. Lider je neko ko je u stanju da pruži najbolje u odbrani i napadu, mora da nađe način da pogodi kada tim igra loše. To je moje mišljenje, a sa liderskom ulogom, ja ću uvek pokušati da preuzmem odgovornost u teškim trenucima.
Tako je bilo i nedavno u finalu juniorskog šampionata Srbije, Paunović je hladnokrvnim šutem i prodornošću rešio utakmicu, čime je doneo titulu Crvenoj zvezdi i napumpao samopouzdanje pred ovaj turnir.
Paunovićeve reči su samo slika onoga što radi na terenu, uzima veliki broj teških šuteva sa poludistance i ne odustaje od mentaliteta Kobija Brajanta, ali i uz to ima odličan procenat, uz veliki raspon ruku i pravilan izbačaj sa najveće visine prilikom odraza.
Iako se u napadu žestoko troši, ni u odbrani se ne štedi i pravi je fajter, a da je rođen da uzima bitne šuteve, to je već pokazao - ostaje mu da potvrdi u budućnosti.
MARIO NAKIĆ, REAL MADRID
Nakić u najavi Evrolige za kvalifikacioni turnir u Minhenu nije bio među favoritima da se pokaže, ali je sve rekao na terenu. Mario je potvrda koliko se u Realu brine o nadolazećim talentima (suvišno je i spominjati Dončića), ali i da krv nije voda.
Mario je sin Iva Nakića, bivšeg asa Partizana i Cibone, u finalu je protiv Bajerna imao 23 poena, 9 skokova i 5 asistencija, a nas će sigurno najviše interesovati za koju će zemlju u budućnosti igrati.
Vodi se kao igrač iz Hrvatske, ali se još nije izjasnio, dok se za njegovo ime bore Srbija i Španija.
Odrastao je u Zemunu i tu je počeo da se bavi košarkom do 2014, kada je prešao u Partizan. Partijama u crno-belom je privukao pažnju Reala koji ne okleva mnogo u ovakvim situacijama.
Često mu se dešavalo da igra sa starijim generacijama, munjevito je napredovao i već u septembru 2015. je došao u Madrid, gde su mu Luka Dončić i Dino Radončić mnogo pomogli u uklapanju, pošto nemaju preveliki generacijski jaz.
Zaljubljenici u društvene mreže mogu videti da je veličao samo uspehe Srbije, Bogdanovića i Teodosića sa kojim se fotografisao, nadajmo se da će tim stopama i nastaviti, iako u Evroligi registraciono nastupa pod hrvatskom zastavom, sudeći po sajtu takmičenja.
Najviše voli fintiranje i da ide na prodor, ima smirenost i košarkaški IQ kakav je oduvek krasio igrače sa ovih prostora, ne odustaje lako pri agresivnoj odbrani, zbog čega je prošlog avgusta prekomandovan u A tim Reala pred odlazak na pripreme kluba.
- Oduvek sam želeo da igram za Partizan i jednog dana me je tata pozvao i pitao da li želim da odem u crno-bele. Rekao sam da! Ne mogu da dočekam dolazak u Srbiju, atmosfera je sjajna, znaju ljudi kako je kad igraju Partizan ili Zvezda - rekao je Nakić posle MVP priznanja na turniru u Minhenu.
Krilni je igrač, visok je 1.99 i 14. juna će napuniti 17 godina.
LUKA CEROVINA, MEGA BEMAKS
Nije igrao prošle godine, ali je ovaj svestrani krilni igrač bio jedan od najzaslužnijih što je Mega došla do F8, jer je na kvalifikacionom turniru u Beogradu beležio 18 poena, sedam skokova, 4.5 asistencija, 2.5 ukradene lopte i 1.5 blokadu.
Zbog toga se našao u najboljem timu turnira, krilni je igrač i nada se da će ga domaći teren inspirisati. Rođen je u Kragujevcu i živeo je Zvečanu na Kosovu i Metohiji, a košarku je počeo da igra već sa sedam godina, pošto se prethodno oprobao u tenisu i fudbalu.
Dve godine je proveo u kraljevačkom Poletu pre odlaska u Megu 2016, ugleda se na Bodirogu, Kukoča, Danilovića i Đorđevića, a sada mu je najzanimljiviji Aleksej Šved.
Može da pokrije pozicije od 1 do 4, svestran je i možda mu brzina i atleticizam nisu najjači aduti, ali to uspeva da nadomesti ogromnim košarkaškim IQ-om.
Za sada mu nedostaje šuterska konstantnost, što se može pripisati godinama, odlično čita protivničke odbrane i tu dodatno uspeva da prikrije nedostatak brzine, ima još jednu crtu koja krasi i Paunovića, ne libi se da preuzme odgovornost.
POL EBUA, STELAZURA
Krilni igrač iz Kameruna ima zanimljivu biografiju, sa visinom od 2.03 i rasponom ruku od 2.22 deluje spremno da zada glavobolju svim rivalima, što je učinio naročito protiv Žalgirisa na ANGT turniru u Kaunasu sa 23 poena i 15 skokova.
Imao je prosek na turniru od 14.8 poena i 11 skokova, zahvaljujući njemu je klub dobio vajld kartu za završnicu u Beogradu.
Zbog svojih fizičkih predispozicija brzo je zainteresovao skaute, koji će pažljivo pratiti njegov razvoj i nastupe na turniru u Srbiji. U Italiju je došao tokom leta 2105, ostavivši porodicu, starijeg brata i dve mlađe sestre, bez znanja engleskog i italijanskog, u potrazi za snom.
Ceo život mu se rano preokrenuo, trenirao je u Kamerunu pet ili šest puta nedeljno, u Rimu je prešao na ritam od dva treninga dnevno, sada ga obasipaju evropskim i američkim pozivima - na njemu je da pokaže da se neće samo završiti na pukim fizikalijama.
USMAN GARUBA, REAL MADRID
Saigrač Marija Nakića se mučio sa povredama, pa je posebno motivisan da se pokaže u prestonici Srbije. Tamnoputi talenat je debitovao za špansku selekciju na Eurobasketu 2016. kao član U16 tima, bio je MVP, put do trona bio je bez poraza, a Garuba je beležio 16.3 poena, 12.4 skoka, 2 asistencije, 1.9 ukradenih lopti i 2.9 blokada.
U finalu je protiv Litvanaca imao tripl-dabl sa 15 poena, 11 skokova i 10 blokada, a sve to učinio je sa samo 14 godina!
Rođen je u martu 2002. i postao je jedini igrač u istoriji U16 turnira koji je osvojio MVP priznanje kao košarkaš koji bi trebalo da igra za mlađe selekcije.
Bio je dve godine mlađi od konkurencije, a sada se sprema da pokaže kako je povreda kolena prošlost.
Prošle godine nije igrao, sada je u Minhenu na ANGT imao debi. Ovaj centar je u finalu imao 19 poena, 11 skokova i tri blokade protiv Bajerna u finalu, našao se u timu prvenstva uz Nakića.
Inače, roditelji su mu Nigerijci koji dugo žive u Španiji, koja nije mnogo dugo imala dilemu da li da ga prigrli kao reprezentativca. Garuba je više voleo fudbal, ali nije mogao da ga igra jer je bio previsok.
Dominira u brojnim segmentima igre, ostaje mu da popravi šut van reketa i sa linije penala - Beograd je idealno mesto za to.
VIDEO - Kako je Bogdan Bogdanović zavoleo treninge uz Duleta Vujoševića
(B. Vinulović)
Povezane vesti
Ovako izgleda kompletna tabela Evrolige posle 11. kola: Zvezda i Partizan "ispali" iz Top 10
Pao neverovatan rekord Evrolige! Nemac uradio ono što su mnogi mislili da je nemoguće!
Trinkijeri i Žalgiris očitali lekciju prvaku Evrope u Kaunasu! Panatinaikos ne može bez Atamana
<% post.title %>
Partizan traži pojačanje posle pobede u derbiju: Ovaj igrač crno-belih više nije u Željkovim planovima?
Video: Kako je izgledao teren u Ubu kad je doneta odluka da se odloži meč Jedinstvo - Zvezda
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Nikola
Kolika je sansa da nakic zaigra za srbiju?
Podelite komentar
Znas me
Isao je Mario u moju skolu,Vojvoda Putnik na Dedinju,trebali bi da zaigra za Srbiju.
Podelite komentar