Imao je teško detinjstvo u getu sa samohranom majkom: Patrik Miler za Telegraf otkrio kako je pobegao od nasilja u Čikagu (VIDEO)

Bek Partizana Patrik Miler bio je jedna od najsvetlijih tačaka crno-belih u može se reći sumornoj 2017. godini za slavni klub iz Humske. Amerikanac je u intervjuu za Telegraf istakao da se nada da će u nastavku sezone Partizan imati bolje rezultate, a otkrio je i neke detalje iz svog privatnog života.

>>> Bek Partizana ima veću ruku od profi bildera, a ovaj biceps nije nastao od dizanja tegova! (VIDEO)

Preporučujemo

Njegovo odrastanje nije bilo lako jer je kao klinac živeo sa samohranom majkom, dve sestre i bratom u getu Čikaga, gde je nasilje na ulicama nešto najnormalnije.

Košarka mu je pomogla da pobegne od zloglasnog kraja i nasilja u getu. Upisao je koledž posle koga je nastavio košarkašku karijeru, a u intervjuu za Telegraf prisetio se i teškog detinjstva, ali je govorio i o aktuelnim dešavanima, životu u Beogradu, ABA ligi, a našim čitaocima je preporučio i film za praznike.

Sve to možete da pogledate u video intervjuu:

• Kraj je godine, tvoj komentar na prvi deo sezone i planovi za drugi deo?

- Za sada, tokom sezone 2017. imali smo uspone i padove, izgubili smo prve dve onda smo imali seriju pobeda pa ponovo seriju poraza. Mi još uvek verujemo u ovu sezonu. Borimo se za 4. mesto i verujemo da to možemo da ostvarimo i budemo među četiri najbolje ekipe.

• Kako si ti zadovoljan onim što si pokazao na terenu u ovom delu sezone i da li bi nešto menjao?

- Nisam zadovoljan. Bio sam ono što jesam ali srećan sam kako sam igrao i načinom na koji sam pokušao da pomognem timu da pobedi. Želim da igru podingnem na drugi nivo u svakom pogledu. Očekujem bolji drugi deo sezone i radujem mu se. Imao sam velika očekivanja u početku nisam bio siguran šta sve mogu i koja je tačno moja uloga u timu ali nakon nekoliko odigranih utakmica i vremena koje je prošlo sada sam opušten i znam da mogu još bolje. Trudiću se i raditi na tome da budem bolji i to je ono na šta ću se fokusirati do kraja ove godine.

Foto: ATA Images

• Koji igrač i klub su, po tvom mišljenju, najbolji u ABA ligi?

- Najbolji igrač u ABA ligi verujem da sam ja. Rekao bih da sam ja. Uložio sam dosta truda. Nov sam ovde ali imam šansu za uspešnu sezonu koju mogu da podignem na drugi nivo. Dakle, verujem u sebe zato i verujem da sam najbolji u ABA ligi a što se tiče kluba izbarao bih svoj tim. Znam da smo imali uspone i padove ali ja i dalje osećam da smo dobri i imamo šansu da to i dokažemo. Tome se najviše nadam i verujem da ćemo to i ostvariti.

• To je veoma, veoma lepo što pored svega i dalje veruješ u Partizan. Igrao si u Turskoj, kako je igrati košarku i živeti u Turskoj u poređenju sa Srbijom?

- Moja prva sezona, kada sam bio stacioniran u Istanbulu, po meni je, što se tiče života gotovo identična kao ovde pa mi je dolazak u Srbiju bio baš opušten jer gde god pogledam vidim slične stvari. Što se tiče košarke to je takmičenje na jako visokom nivou. Kasnije sam prešao u drugolišaki tim i bio sam u manjem gradu, koji je dobar kao i Istanbul. Tamo sam bio novajlija ali pošto je tamo i ovde veoma slično samo sam nastavio gde sam stao. Što se tiče takmičenja, jako mi se dopala liga, koja je jedna od najboljih u Evropi. Bilo je jako dobro za mene, ali želim da napredujem i budem još bolji.

Foto: Vladimir Milovanović

• Koja zemlja je bolja u košarci Srbija ili USA-a?

- Stavilila si me u nezgodan položaj sa ovim pitanjem. Zbog navijača reći ću Srbija. Da reći ću Srbija zbog navijača.

• Kako su te prihvatili saigrači iz Partizana?

- Mi imamo jako dobre odnose u timu. Svi se dobro slažu. Novo bratsvo za mene i dopada mi se. Svi se dobro slažu, idemo na kafu, u šoping centre zajedno, poklanjamo poklone jedni drugima, vodimo računa jedni o drugima...Provodimo dosta vremena zajedno povezani smo i van terena što je dobro. Osećam se kao deo tima.

Foto: Vladimir Milovanović

• Svi smo videli da si jako dobar igrač i da imaš perspektivu ali čitaoci i gledaoci Telegrafa bi želeli da upoznaju i tvoju drugu stranu onu koja se ne odnosi samo na sport. Za početak, kavi su tvoji prvi utisci o Srbiji i Beogradu?

- Da dopada mi se Srbija. Volim Beograd, on je veoma lep grad, veliki grad takođe. Ne dopada mi se saobraćaj ali svi veliki gradovi imaju taj problem. Generalno mi se dopada. Bio sam u nekoliko jako dobrih restorana i još uvek istražujem. Još uvek nisam stigao da izađem uveče. Želim da izađem i upoznam noćni život ovde. Želim da se zabavim kada za to dođe vreme do tada, kada sam van terena, ja sam kući i gledam televiziju. Veoma sam zadovoljan kablovskom koju sam dobio u stanu ali često odem i do šoping centara. Za sada sam ih posetio nekoliko tako da dosta vremena provodim i po šoping centrima.

• Pričali smo o restoranima, da li si imao vremena da malo više istražiš srpsku hranu i koje ti je omiljeno jelo ovde u Beogradu?

- Pasta. Jedem pastu svuda...

• Zašto pasta? A ćevapi, pljeskavice?

- Pa ne znam gde god da odem dobijam pastu i sada sam navikao na pastu. Čak i radnje blizu mom stana i kada god razmišljam o hrani to je uvek pasta. Šta još volim? Sviđaju mi se deserti. Volim slatkiše.

Foto: Vladimir Milovanović

• Rekao si da planiraš da izađeš sa momcima iz Partizana. Da li si stigao to da uradiš i šta misliš o noćnom životu u Beogradu?

- Od dosta ljudi sam čuo da je veoma zabavan, kul, da je atmosfera jako dobra... Nisam imao još uvek šansu da ga iskusim ali znam da uskoro hoću i radujem se tome.

• Činjenica je da su Srpkinje jedne od najlepših žena na svetu, neki kažu i najlepše, šta ti misliš o tome? Jel to istina?

- Da, Srpkinje su devojke koje jako dobro izgledaju bar one koje sam ja video. Verovatno kad izađem ću videti još jer sigurno nisam video najbolje ali kad izađem sigurno ću. Da ovo je lep grad, dobri ljudi...

• Jako si mlad ali već imaš porodicu, imaš sina, to nije uobičajeno?

- Tako je, imam sina od godinu i po dana. Moja verinica i on su tu samnom i planiramo venčanje. Veoma sam srećan što su ovde i sada bi trebalo da idemo, odmah nakon ovog intervjua, u prodavnicu igračaka, radujem se tome i hvala Partizanu na tom poklonu. Drago mi je što je porodica tu i može ovo da doživi. Moj sin obožava košarku pa će moći da me gleda kako igram.

Foto: Vladimir Milovanović

• Kako je tvoje detinjstvo u Americi izgledalo?

- Odrastao sam sa majkom koja je bila samohrani roditelj. Ja sam najmlađi od 4 dece. Imam dve starije sestre i brata a između mene i njega razlika je 5 godina. Oduvek sam voleo košarku a sa 6 godina sam počeo da treniram. Od mnogih sam učio iako otac nije bio pored mene ali tu je uvek bila majka, moji prijatelji, očevi mojih prijatelja, tako da sam ipak imao očinsku figuru u životu.

- Upoznao sam prave ljude, ostao u košarci, išao u prave škole i zaljubio se u košarku. Ona mi je omogućila da odem na koledž, da pobegnem malo od Čikaga i nasilja koje tamo vlada. Bio sam uporan nastavio sa košarkom i tako uspeo da postanem uzor svojim nećacima. Imam petoro bratanaca i tri sestričine. Sada samo želim da budem uzor u životu mom sinu, nećacima da znaju da postoji mogućnost otići iz Čikaga i uraditi nešto više u životu.

• Vreme je praznika, koju knjigu i film bi preporučio čitaocima i gledaocima portala Trelegraf.rs da čitaju i gledaju za vreme praznika?

- Knjigu? Da, koju knjigu i film bi preporučio za praznike? Knjigu? Samo da razmislim. Film koji volim da gledam u ovo doba godine je "Sam u kući". Skoro svi košarkaši su mi rekli baš taj film. Da volim "Sam u kući" ali da budem iskren proveo sam dosta vremena gledajući crtani "Madagaskar" sa mojim sinom. Praznična sezona. Gledao sam "Madagaskar 1, 2 i 3" tako da provodim dosta vremena i uz crtaće. Dakle, film je ipak "Sam u kući" a knjigu ne znam koju bih. Moraću dobro da razmislim i pronađem prazničnu, Božićnu, knjigu sa prazničnim duhom jer trenutno ne znam koju bih preporučio. To mi je sledeći zadatak. Posebno zbog sina. Da, posebno zbog njega.

(Jovana Milivojević)