Bila je na pragu da odustane, ali jedan detalj je promenio karijeru Ivane Španović i pretvorio je u šampionku! (FOTO)
U svakom sportu je poznata činjenica je najteži prelazak iz juniorske u seniorsku kategoriju. Bilo da ste fudbaler, karartista, košarkaš, atletičar, gimnastičar itd. Ako je neko bio šampion u mlađim kategorijama, ne mora da znači da će napraviti uspehe kao senior. Štaviše, to se češće ne dešava nego što se dešava. Ali, treba reći da ima i izuzetaka.
Jedna od njih je Ivana Španović. Bila je dominantna u mlađim kategorijama, svetska juniorska prvakinja, šampionka Univerzijade, vicešampionka juniorskog EP u Novom Sadu 2009. iza Darije Klišine, koja je tada skočila 6,80 metara. Od malih nogu trenirao ju je u Zrenjaninu Jani Hajdu, trener koji je trenirao i njenu majku Vesnu u vreme dok je Ivana imala samo 3 godine. Trčkarala je pored staze, što je zapazio Hajdu.
- Ostao je u čudu. Tada je rekao Ivani: „Tebe sam čekao ceo život, sa tobom ću i u penziju“. - ispričala je jednom Vesna Španović, majka naše gracije.
PRELAZAK U SENIORSKU KATEGORIJU BIO JE JAKO TEŽAK I BOLAN
Hajdi je od Ivane napravio šampiona u mlađim kategorijama, ali za svetski seniorski vrh trebalo je mnogo više. Ivana je još kao juniorka sa 18 godina nastupila u Pekingu i nije dobro prošla sa skokom od 6,30 metara bila je 11.Tu je videla kakva je elita čeka u seniorima.
Kada je krenula seniorsku karijeru u 2010. godini sa 20 godina sam početak bio je težak i nekako je delovalo da neće biti uspešna. Nije uspevala da ostvari bolje skokove od juniorskog ličnog rekorda 6,71 metar. Nije imala zapažene rezultate.
Na evropskom prvenstvu u Barseloni 2010. bila je 8. sa 6,60 metara.
PRVA MEDALJA ČISTA SLUČAJNOST
Tada se desila prva prekretnica u karijeri. Te 2010. godine Jani Hajdu veliki trener je prelomio i rekao " Ja više nemam čemu da te naučim" predložio je da ode u Novi Sad kod trenera Gorana Obradovića koji je imao grupu za skokove.
Goran Obradović je odmah video o kakvom se potencijalu radi.
- Čim je došla u grupu odmah se videlo da je specifična ličnost i teški individualac u svakom pogledu. Bila je rođena za tu disciplinu. Već je iza sebe imala juniorske nagrade i došla je kod mene, među „ajkule“. I na medalje se nije dugo čekalo, s tim da je prva medalja plod stopostotne slučajnosti - rekao je Goran za portal mojnovisad.com
- Godinu dana nakon što je došla kod mene, 2011. godine uzela je srebrnu medalju za mlađe seniorke. Klišina ju je tada pobedila, kao i na osam narednih takmičenja. Međutim, te 2011. godine kada smo očekivali medalju, doživela je povredu na odraznoj nozi, jednu od najtežih za skakače i oporavak je trebalo da traje jako dugo.
ODLUKA 2012. MOGLA JE DA BUDE KOBNA
Usledilo je Evropsko u Helsinkiju 2012. godine gde se očekivalo da uđe u finale i proba da napadne neko odličje. Podbacila je i bila 15. sa 6,33 metra. Onda je usledilo novo razočaranje Olimpijske igre London i 11. mesto sa 6,34 metra.
- I došla je 2012. godina, na EP je bio loš plasman, na Olimpijskim igrama ušla je u finale, ali sveukupno slabo za i za mene i za nju. Tu je nastala kriza u radu, bilo je pitanje hoće li se naša saradnja nastaviti - rekao je Obradović.
Međutim, baš kao što biva u holivudskim filmovima, odlučili su da nastave da rade. Da nisu, ko zna gde bi put odveo Ivanu i kod kojeg trenera, a mi ih u atletici nemamo mnogo kvalitetnih.
- I došla je čuvena 2013. godina. Fantastične pripreme, padali su državni rekordi i u višeboju i u skoku u dalj. Odemo na prvenstvo Evrope i ona dan pred kvalifikacije, usled trovanja ili virusa, počne da povraća i dobije temperaturu.
SVAKA SLEDEĆA MEDALJE JE BILA NAMERNA
- Jedan skok joj je takvoj bio dovoljan da se plasira u finale. U finalu imala je snage za dva skoka. Problem je što je prilikom prvog skoka prestupila. Na kraju je bila peta i bili smo strašno razočarani. Nedugo potom dobija dijagnozu koja bi je mogla odvesti na operacioni sto.
- Nije trenirala tri nedelje u sred sezone. Pet nedelja pre svetskog prvenstva u Moskvi ona se oporavi i doktori daju zeleno svetlo da nastavi sa treninzima, što je bilo dovoljno da se spremi za veliko takmičenje. Treće nedelje treninga odemo na balkanski šampionat gde je rekla: „ako ne skočim 6,75 neću ni da idem na svetsko prvenstvo“. Nije htela da me posluša i snizi kriterijum. Skočila je 6,76 cm. Tada sam joj rekao:„pazi šta želiš, možda ti se ostvari“.
- I ostalo je dve nedelje do svetskog prvenstva na koje smo otišli sa ciljem da uđe u finale i napravi povratak na scenu posle odsustva zbog povrede. I desi se medalja kada je bila potpuno rasterećena, ne očekujući ništa. Osvojila je bronzu. U celom tom paketu trenažnog procesa to se zove slučajnost - objasnio je Obradović.
Na kraju sve ostalo je istorija.
- Svaka sledeća medalja je bila potpuno namerna. Ona je osvajala na četiri takmičenja četiri medalje. Sticali smo iskustva i na ovom poslednjem evropskom dvoranskom prvenstvu u Pragu smo toliko podigli formu da smo došli u situaciju da bukvalno bude pripremljena za pobednički skok. Istina, mogla je neka od konkurentkinja da skoči više, ali smo znali da 7 metara ne može da se skoči tek tako, pogotovo ne neko od trenutne konkurencije. Ona je skočila 6,98 a konkurenti su ostali daleko iza nje - ispričao je Obradović svoju priču.
Ivana u Srbiji ima veliku podršku, pogledajte kakvu:
(D. S.)
Video: Telegraf na zatvorenom treningu Janika Sinera! Ovako se Italijan sprema za Dejvis kup
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Vfo
Svaka čast, kraljice!!!
Podelite komentar
Srboljub
I V A N A svako slovo joj zllatno!
Podelite komentar
Fil
Zelim ti jos puno uspeha i dobro zdravlje. Ispunila si svoje snove!
Podelite komentar