Ispovest bivšeg košarkaša Zvezde: Kako sam pobedio rak!

Srpskom košarkašu Filipu Šepi  su se, nadamo se, najzad sklopile kockice. U profesionalni svet košarke ušao je na velika vrata, ali nepredvidivi životni tokovi naterali su ga da najveće pobede ima protiv životnih, a ne sportskih protivnika.

Preporučujemo

Bez sumnje, Šepa je momak koji ima jednu od najčudnijih sportskih putanja u ovoj zemlji. Usponi, padovi nesreće, pobede. Veliko mesto u putanji zauzima bolest od koje se gubi glava.

Međutim, Šepa je tumor na mozgu pobedio, baš kao što je mnogo puta činio na košarkaškim mečevima u dresu Zemuna, Crvene zvezde, FMP, Radničkog i OKK Beograda.

Ne bi bilo fer da priču krenemo od tog detalja, već redom, od činjenice da je kao junior postao prvak države.

Talentovani šuter prošao je mlađe kategorije Zemuna, gde je briljirao i bio smatran za jednog od najtalentovanijih igrača iz generacije 1990. Potvrda za to je stigla u vidu MVP nagrade na juniorskom prvenstvu Srbije, iako njegova ekipa nije ponela epitet najbolje u državi.

- Prvo smo bili kadetski prvaci Srbije. Kad smo prešli u kategoriju juniora, poraženi smo od Crvene zvezde u finalu, iako smo ih dva puta pobedili u regularnom delu takmičenja. U polufinalu smo izbacili FMP, koji je tad bio prvak Evrope. U finale smo ušli potcenjivački i zbog toga nismo trijumfovali. Tada sam bio najbolji strelac tog finalnog turnira i MVP - kaže Šepa.

Usledio je prelazak u redove Crvene zvezde, čiji je trener bio Svetislav Pešić. Šepa nije dobio pravu priliku u klubu s Malog Kalemegdana, a to je sigurno usporilo njegov razvoj.

- Da sam znao da neću dobiti šansu, ne bih otišao. Ne znam da li sam za Pešića bio mlad, nikad mi nije ništa rekao. Najveći problem je bio zato što maltene nisam ni trenirao, jedino ako bi usledela neka povreda saigrača ili ako bi oni dobili poštedu. Igrao sam utakmice mladog tima, ali stajanje sa strane tokom treninga je ono što je najgore za mladog igrača - priseća se mladi bek.

Nakon toga je usledio odlazak u redove Radničkog iz Kragujevca kod Miroslava Nikolića, a posle i odlazak u Novi Sad kod svog košarkaškog oca, Siniše Matića. U Kragujevcu su već krenule borbe protiv bolesti.

- U Radnički sam stigao s velikim padom samopouzdanja. Ipak, imao sam te sezone solidnu minutažu za mladog igrača u ABA ligi, nekih desetak minuta po meču. Imao sam i fine role protiv Olimpije, Bosne, kao i protiv Partizana u Pioniru. Taman je trebalo da krene Superliga, kad sam oboleo od trihinele. To je bolest koja napada mišiće i veoma je opasna. Ležao sam mesec dana na infektivnoj klinici, a mišići su mi skroz atrofirali i izgubio sam petnaest kilograma.

- U dogovoru s Miroslavom Nikolićem, otišao sam u Vojvodinu. Ta godina mi je bila baš katastrofa. Nisam napravio dovoljnu pauzu zbog bolesti i onda su samo stizale povrede zbog kojih sam propustio mnogo treninga. Čas leđa, čas koleno, čas zglob, a do tada nikad u životu nisam doživeo ni najmanju povredu. Puno sam pogrešio, jer je trebalo prvo da ojačam ponovo, pa da se maksimalno posvetim treninzima s ekipom. Na kraju sam dobio otkaz u Vojvodini - kaže Šepa.

Tad su krenula prva razmišljanja da ostavi košarku. Usledio je poziv Dejana Dimitrijevića iz OKK Beograda i Šepa je rešio da još jednom pokuša da se izdigne iznad svih nedaća.

- Pomislio sam u sebi - biću kod kuće, tu mi je porodica, pa hajde da probam. Prvi deo sezone sam odigrao toplo-hladno, dok sam u drugom delu bio dosta dobar. Odlučio sam da sledeću sezonu odradim maksimalno i da ponovo odem koji stepenik više, ali kako je počela nova sezona, otkriven mi je tumor na mozgu - priseća se Šepa.

Posle uspešne borbe protiv trihinele, desila se nova životna opasnost. Prva reakcija bila je zastrašujuća, ali je mladi igrač to prihvatio s velikom dozom optimizma.

- Simptomi su krenuli još u Zvezdi.  Gubljenje svesti, mučnina, a nikako ne mogu da učinim da mi bude bolje. Desi se jednom, pa opet posle šest meseci. Onda je počelo da se dešava dva-tri puta mesečno, pa opet nema par meseci. Pripisivao sam to stresu i umoru. Onda je počelo češće. Zatim smo sa OKK bili na turniru u Kini, potukli smo se tamo i dobio sam udarac u glavu. Onda je počelo po deset puta dnevno. Znao sam kad će da se desi.

- Dešavalo mi se na utakmici, primim loptu i potpuno sam sam, a promašim ceo obruč. Niko ne zna šta mi je. Davao sam krv i urin, bilo je u redu. Onda sam odlučio da snimim glavu. Trebalo je da igramo s Mega Vizurom i ceo proces je trajao duže nego što treba, a ja sam se nervirao, jer sam mislio da neću stići na utakmicu. Kad sam saznao, prvih sat vremena je bilo užasavajuće, da bih nakon toga bio sasvim opušten. Nezbiljno sam to shvatio. Ljudi oko mene nisu mogli da veruju, čak sam se i šalio na svoj račun - kaže Šepa.

Usledile su terapije i neverovatno komlikovana operacija, ali je na sreću sve prošlo kako treba. Posle oporavka, Šepa nije ni razmišljao o košarci, ali je na kraju ljubav prema magičnoj igri između dva obruča pobedila.

- Koliko sam bio opušten oko svega i optimističan govori činjenica da je trebalo pred operaciju da primim anesteziju, ali sam odbio, jer sam bio neobjašnjivo smiren. Operacija je bila jako teško, trajala je čak sedam sati. Dva dana posle operacije sam već krenuo da hodam, što je neverovatno. O košarci nisam razmišljao toliko. Završio sam neke kurseve i krenuo da radim s porodicom.

- Ali, na kraju se ipak rodila želja da ponovo probam. Krenuo sam da treniram i tako sam se ove godine vratio, i to s dosta promena u svom načinu života. Posvećeniji sam mnogo košarci, više radim na sebi individualno, tek sada vidim koliko mi ovaj sport znači - govori Šepa.

Trenutno nastupa za OKK Beograd i pruža veoma dobre partije, kao i njegov tim. Ekipa iz prestonice se u četvrtfinalu Kupa Radivoja Koraća sastaje s Radničkim iz Kragujevca, gde mladi momci imaju priliku da pokažu koliko vrede:

- Generalno sam zadovoljan kako trenutno ide. Imao sam pauzu od devet meseci, ali vratio sam se brzo. Igram dobro, na iznenađenje svih, nadam se da ću pomoći OKK Beogradu da se plasiramo u Superligu. Imamo i ovaj Kup, koji shvatamo veoma ozbiljno. Svima je jasno da je Radnički apsolutni favorit, ali je ovo dobra prilika za nas da pokažemo koliko vredimo. U neku ruku nam Kragujevčani više odgovaraju od preostale tri ekipe iz ABA lige - procenjuje mladi bek.

Šepa otkriva da je, kao i svi klinci, idole video u Aleksandru Đorđeviću i Predragu Daniloviću. Trenutno ih nema, ali voli da gleda igrače na svojim pozicijama. Mnogo ceni Dimitrisa Dijamantidisa. Kao najboljeg evropskog trenera navodi Željka Obradovića, a za njegov Fenerbahče navija u Evroligi, za koju misli da će je osvojiti Real Madrid ili CSKA.

Saopštava i svoje planove budućnost:

- Želim da ovu sezonu završim na što bolji način, pa ćemo na leto videti šta i kako. U ovom trenutku mi je najbitnije da sam zdrav. Treniram maksimalno i mnogo radim na sebi, pa ćemo videti za koliko će to biti dovoljno - zaključuje Šepa.

Srećno, momak!

Sportske vesti iz zemlje i sveta možete pratiti i na našoj Fejsbuk stranici Telegraf.rs!

Takode nas možete pratiti i na našem Tviter nalogu @TelegrafSport

(M. Raković)