Pogledajte kako izgleda baviti se lakrosom u Srbiji! (FOTO)

Na sam pomen imena lakros mnogim ljudima zapravo nije jasno o čemu se tu radi. Koji je sport u pitanju, kakva su pravila, da li uopšte postoji u Srbiji? Kada smo prilazili stadionu BRK-a, gde se održavao jedan od lakros treninga, pitali smo slučajnog prolaznika koliko još ima do terena?

- Idite pravo jedno 150 metara. Ali, na terenu nisu ragbisti nego neki koji momci treniraju onaj čudni sport – rekao je prolaznik.

Ovakva rečenica uopšte ne treba da čudi s obzirom da je lakros u Srbiji, najviše zahvaljujući Kanađaninu Brajanu Gorodeckom, pustio svoje korene tek 2010. godine. Pre otprilike dva meseca i zvanično je registrovan Lakros savez Srbije čiji je ''alfa i omega'' predsednik Ivan Todorović, koji je ujedno i glavni sponzor tima.

- Sama ideja o Savezu začeta je prošle godine kada su oformljena tri kluba (Fantomi, Zombiji i Medvedi). Celu priču sam pogurao ja, ali bih želeo da pohvalim i ove mlade momke koji imaju entuzijazam i koji su prepoznali ovu ideju – rekao je Todorović i dodao:

- Ovo je još jako, jako mlada stvar. Trenutno imamo 25 aktivnih igrača čiji je prvi cilj odlazak na Svetsko prvenstvo u Denveru sledeće sezone. Mada, ono čemu najviše težimo jeste da predstavljamo Srbiju na Olimpijskim igrama 2020. godine – ističe Todorović koji, iako sada ima čak 47 godina planira da , eventualno, igra na Olimpijadi.

Međutim, da bi se otišlo na neko veliko takmičenje potrebno je uložiti veliki trud, a takođe i sticati iskustva.

- U junu nas očekuje internacionalni turnir dok ćemo u septembru biti domaćini turnira "Četiri nacije". Bez obzira što smo se nešto kasnije uključili u sve ovo moram istaći da smo i više nego dobro prolazili jer je Srbija u ovom trenutku najjača sila na Balkanu. Slovenci su bili dobri, ali su se raspali. Hrvati, koji su naše redovne mušterije, su ozbiljnije krenuli prošle godine – naglašava Todorović aludirajući na to da su Nemci, Austrijanci i donekle Poljaci najozbiljnije ekipe, kao i Mađari sa kojima često ukrštaju koplja.

Iako se na prvi pogled čini da sve teče ''kao po loju'', ovi mladi entuzijasti se susreću sa ozbiljnim problemima. Parola ''Svaki početak je najteži'' nije mogla da izbegne ni lakros tim. Teška finansijska situacija i nedostatak sponzora i te kako utiču na popularizaciju ovog sporta koji vodi korene još iz vremena Indijanaca kada su se plemena na sličan način međusobno takmičila. Međutim, moderan lakros je spoj američko – kanadske ''produkcije'' gde je ovaj sport među cenjenijim.

- Da bi obezbedili opremu moramo da je naručimo preko interneta. Najčešće iz Nemačke jer je jeftinija, a i brže stigne nego iz Amerike. Oprema za početnike košta otprilike 200 eura. Međutim, vrlo brzo se napreduje i onda se javlja potreba za novim štapom, kacigom, štitnicima i rukavicama koji, sve zajedno, koštaju između 300 – 350 evra. Ali, jednostavno, da bi bio bolji igrač moraš imati i kvalitetniju opremu – istakao je Aleksandar Jovanović jedan od najiskusnijih igrača.

- Moram da kažem jednu bitnu stvar, a to je da većinu stvari sami finansiramo. Počevši od opreme, do iznajmljivanja terena pa sve do putovanja i turnira na koje idemo. Jako je teško to sve ostvariti, ali se trudimo jer smo, na svakom turniru na kojem smo učestvovali, osvetlali obraz Srbiji što nas takođe čini srećnim – dodao je Jovanović.

Početkom maja lakros tim je putovao na jedan težak turnir u Poljskoj na kojem je učestvovalo dosta jakih ekipa. Ipak, osvojeno je solidno šesto mesto.

- Iskreno, mislim da smo bili jedni od  najslabijih na tom turniru, ali smo se borili do kraja kao i uvek. Sećam se jednog turnira u Mađarskoj kada smo u polufinalu uspeli da eliminišemo favorizovane Nemce, iako smo 30 sekundi imali igrača manje. Odbranili smo se i, posle produžetaka, otišli u finale. U tom meču smo igrali najžešću odbranu koju ja pamtim što je na kraju dovelo do toga da su Nemci, verovali ili ne, dugo plakali posle meča – rekao je Jovanović.

Tih 30 sekundi ljudima koji ne znaju pravila verovatno ništa ne znači. Međutim, za igrače je i te kako dragoceno. Stoga su se predsenik kluba Todorović i mladi Jovanović potrudili da bliže objasne pravila igre.

- Meč u Americi traje četiri puta po 15 minuta dok mi ovde ponekad igramo i dva poluvremena po 20 minuta s obzirom na veliki broj ekipa na turnirima. Tim treba da broji ukupno 23 igrača, s tim da su samo desetorica na terenu. Imamo golmana plus devet igrača koji su raspoređeni po zonama. To znači da trojica iz odbrane uvek moraju biti na svojoj polovini dok trojica u napadu ne smeju da se vrate nazad jer, u tom slučaju sledi ofsajd (lopta za protivnika, a ponekad i isključenje) - ističu članovi srpskog tima i dodaju:

- Sredina terena rezervisana je za igrače koji se bore za loptu i koji mogu da ''šetaju'' po terenu. Izmene su ''leteće'' i strogo je zabranjeno igrati rukom. U slučaju nerešenog rezultata najčešće se igra na "zlatan gol".

Da se u Srbiji dobro radi što se tiče lakrosa govori i podatak da je već jedan igrač našao angažman u inostranstvu s obzirom da je nedavno otišao u Italiju i pojačao Milano. To je samo jedan od motiva više i za druge da marljivo rade i čekaju šansu, možda čak i u Srbiji, što je svakako cilj ovih momaka. Ne treba zaboraviti ni početke američkog fudbala u Srbiji koji u ovom trenutku broji preko 20 klubova i koji je u velikoj ekspanziji.

Stoga i Lakros tim Srbije strpljivo čeka svoju šansu i poziva sve zainteresovane da se priključe treninzima kako bi u što većem broju popularizovali sport, ali, takođe, ostvarili i neka prijateljstva i uspehe.

- Pored seniorske ekipe imamo u planu da oformimo treninge za decu kao i za žensku populaciju. To bi trebalo uskoro da krene sa radom. Ovim putem pozivam sve zainteresovane da prvih mesec dana budu naši gosti da bi se upoznali sa sportom. Za opremu ne brinite, mi ćemo se za sve pobrinuti. Treninzi se održavaju tri puta nedeljno na terenima BRK-a na Adi – ponedeljkom od 19, četvrtkom od 19 i subotom oko 13 časova. Dođite da se družimo i zajedno budemo deo lakros istorije u Srbiji – rekao je prvi čovek lakros tima Ivan Todorović.

Nema sumnje da će ovi momci, ukoliko nastave ovakvim tempom, uspeti da se izbore sa svim nedaćama i da če nastaviti da popularizuju ovaj sport. Mi im samo možemo držati palčeve i poželeti da ih gledamo na Olimpijadi. Ko zna možda baš zajedno 2020. godine postanemo deo istorije.

Ukoliko želite detaljnije da se informišete o ovom sportu i treninzima možete posetiti sajtove belgradebearslax.com i zombielax.net  ili jednostavno prošetati do Ade i lično se uveriti u mogućnosti Lakros tima Srbije.

(Mario Marić)