POTRESNA ISPOVEST SRPSKE OLIMPIJKE: Bila sam na ivici života i smrti! (FOTO) (VIDEO)

Život piše drame! On je najluđi scenarista ljudskih sudbina koje, na sreću, često imaju dobar kraj! Takva je priča Lidije Mihajlović, nekada najbolje strelkinje sveta u malokalibarskoj pušci, vicešampionke Evrope i učesnice Olimpijskih Igara u Barseloni 1992. i Pekingu 2008.

Ona je bila na ivici života i smrti, jer su joj otkazali bubrezi usled hronične isuficijencije bubrega, veoma česte bolesti koja ne bira svoje žrtve. Kada je saznala za bolest, bila je prva na svetskoj rang listi u malokalibarskoj pušci i osvajačica "Kristalnog globusa" Svetskog Kupa 2009. godine.

Ceo svet joj se srušio u tom trenutku, razne misli prolazile su joj kroz glavu, jer njen brat je samo nekoliko meseci ranije preminuo od iste bolesti! Nadala se da ta opaka bolest neće biti toliko progresivna i da će, uz pomoć lekova, moći da se bavi streljaštvom. Ipak, istina je bila mnogo surovija!

KAD SUDBINA POKUCA

- Moj košmar je počeo 2007, pred odlazak na Svetski Kup u Bangkok. Bila sam na nekom kampu na pripremama  kada sam počela da osećam prve simptome bolesti. Noge su počele da mi otiču, ali nisam htela da pridajem značaj tome i da verujem da će me snaći ista sudbina kao mog brata. Mislila sam, bavim se streljaštvom, mnogo stojim, pa je to od toga - priča Mihajlovićeva za Telegraf.

Ipak, to je nije omelo da napravi odličan rezultat na takmičenju.

- Osvojila sam drugo mesto na Svetskom Kupu i u tom trenutku sam bila prva na svetskoj rang listi strelaca u disciplini malokalibarska puška. Međutim, kad sam po povratku uradila analize i saznala da bolujem od isufincijencije bubrega, ceo moj svet se srušio u trenu!

- Nisam mogla da verujem da se to i meni događa, nisam znala šta da mislim, jer je bilo neizvesno da li ću preživeti. Imali smo jednu dramu u kući zbog iste stvari, jer je moj brat preminuo od iste bolesti - priča u dahu Lidija, i dodaje.

- Imao je isti problem i dugo se mučio, ali smo uspeli da mu pronađemo bubreg i obavljena je transplatacija. Izdržao je samo šest meseci, a onda je preminuo, jer je bilo nekih drugih komplikacija - objašnjava sa tugom u glasu naša strelkinja.

SUZE NA STRELIŠTU

Ona je zatim ispričala kako se osećala u trenutku kada je saznala da je bolest progresivna i da je jedini lek transplatacija bubrega!

- Bilo mi je strašno. Plakala sam i nisam mogla da verujem da me je to snašlo na vrhunucu karijere. Jedino sam mislila da bolest neće napredovati brzo i pokušala sam da se koncentrišem na nastavak karijere i da se pridržavam saveta lekara. Ipak, nastavila sam da treniram i uprkos bolseti osvojila "Kristalni globus" 2009. godine, kada sam trijumfovala u finalu Svetskog Kupa.

- Borila sam se sa bolešću, uzimala terapije, a dosta mi je pomogla dr Marija Anđelković iz Antidoping agencije Srbije koja mi je davala savete u vezi lekova koje mogu da pijem, a koji nisu na listi za doping, jer nisam mogla da dozvolim da mi se zbog eventulnog pozitivnog testa sruši sav rad u karijeri.

Ali streljaštvo je jako naporan sport, tenzija, stres, psihološki pritisak, stalna putovanja, pucanja napolju i u hladnoj sali uzeli su danak.

NEĆU IZDRŽATI DO LONDONA

- Moji rezultati su počeli da padaju, bolest me je obuzimala i nisam mogla više da je kontrolišem toliko. Nisam ni znala do tada koliko su bubrezi bitni za organizam. Čitava hemija u telu mi se promenila, osećala sam umor, imala nesanicu, gušenje od tečnosti koja se skupljala, noge su mi oticale...

Ipak, i u takvoj situaciji Lidija je smogla snage i otišla na kvalifikacije za Olimpijske Igre u Londonu 2012. koje su bile u Sidneju i Šangvonu u Južnoj Koreji. Međutim, tada je sve kulminiralo i bolest je došla do kraja.

- Otišla sam da bi se kvalifikovala za London 2012, ali već je bolest počela da me lomi. Otišla sam bolesna, a vratila se još bolesnija i nakon toga provela godinu dana u bolnici. Videla sam da ne mogu da pucam kako treba. Isplakala sam se i rekla svom treneru Zoranu Stojiljkoviću: "Ja ovu bitku ne mogu da dobijem, neću moći da izdržim do Londona" - priča Lidija sa setom u glasu.

Po povratku u Niš shvatila je šta treba da učini ako želi da živi.

- Kada čovek udari u zid, kada nema više gde dalje, onda se menjaju prioriteti i neke druge stvari postaju važne. Kada sam shvatila da mi život visi o koncu i da moram da uradim nešto po tom pitanju, otišla sam kod doktora, isplakala se baš dobro i krenula u analize krvi i svega i počela sa dijalizama. Kad smo sve završili, ostalo je samo da čekam donora za bubreg.

ČEKANJE JE NAJTEŽE

- Bilo je neizvesno, nisam znala šta će biti. Torba mi je bila spremna i samo sam čekala poziv lekara da dođem. To je trajalo neko vreme i kao u filmu baš taj dan sam bila na putu u Makedoniji.

- Svi telefoni koje sam imala ostali su bez baterije i niko nije mogao da me dobije. Zvali su me sa klinike ceo dan. Tek uveče kada sam došla u klub, našla me je žena koja je inače bila zdravstveni radnik, a sada drži kafanu pored streljane, pa su njoj javili - priča naša proslavljena strelkinja, i objašnjava osećaj u trenutku kada je čula najlepše vesti u svom životu.

- Kada sam čula da su našli donora, nisam mogla da verujem. Taj osećaj je bio neverovatan, noge su mi drhtale, a glava mi je bila u nebesima. Odmah sam pokupila stvari i otputovala za Beograd i 14. juna 2011. godine obavljena je transplantacija - kaže Lidija Mihajlović.

SADA SMO TRENERSKI POSAO

Od tada je prošlo godinu i po dana i ona se vratila streljaštvu ali samo rekreativno dok kao trener u klubu Niš 1881 stvara nove asove i buduće olimpijske šampione.

- Moja karijera je gotova, svesna sam toga jer streljaštvo je jako naporno. Zahteva česta putovanja, pucanje na hladnom, a ja moram da vodim računa o zdravlju i o ovom poklonu koji sam dobila do donora. Ne smem da se igram za životom moram da se čuvam prehlade, virusa i svega ostalog. Zato radim kao trener

- Imamo u klubu jako talentovane strelce, radimo naporno, nadamo se da će neko od njih doći do Olimpijskih visina. Evo sad imamo državno prvenstvo u Smederevu i nadam se osvajanju nekih medalja - rekla je nekadašnja svetska šampionka!

Širom sveta, pa i u Srbiji, u sredu 14. marta se obeležava Svetski dan bubrega, sa ciljem da se podigne svest o važnosti organa koji ima ključnu ulogu u održavanju života.

- Eto, nisam ni znala za to. Mislim da treba da podignemo svest o doniranju organa jer je to jako važno. Mnogo jre bitno da ljudi imaju svesta o doniranju organa, jer nema veće satisfakcije nego da pomogneš nekom i spaseš mu život - poručila je Lidija Mihajlović.

BIOGRAFIJA

Lidija Mihajlović streljaštvom je počela da se bavi u Streljačkom klubu Niš 1881, pod rukovodstvom trenera Zorana Stojiljkovića. Discipline u kojima se takmiči su: malokalibarska puška trostav na 50 metara, malokalibarska puška 60 metaka ležeći stav i vazdušna puška na 10 metara.

Učesnik je Letnjih olimpijskih igara 1992. u Barseloni, gde je zauzela 17. mesto i Pekingu 2008. godine, gde je bila 7. Bila je višeampion Evrope 1994. godine, osvajač srebrne medalje na Svetskom Kupu 1991. i 1992. u tri discipline, treća u Evropi 1996, četvrta na svetu  2006. godine. Osvajač srebrne medalje na Svetskom Kupu 2007. u Bangkoku  i 2009. u Milanu, Osvajač zlatne medalje i  "Kristalnog globusa" Svetskog kupa 2009. godine, Bronzana medalja na Svetskom prvenstvu ekipno sa Andreom Arsović i Ivanom Maksimović 2010, srebrna medalja sa Svetskog kupa u Minhenu. Godine 2010. bila je najbolji strelac na rang listi Evrope.

(Dragutin Stojmenović)