NAJBOLJI SRPSKI HOKEJAŠ SVIH VREMENA: Volim rakiju, sarmu i dobru tuču!

Najbolji srpski hokejaš svih vremena, igrač Boston Bruinsa Milan Lučić, oktriva da, iako živi 7.000 km od otadžbine, uživa u dobroj rakiji od šljive ili kruške, ali i u dobroj tuči!

Lučić je 2011. godine postao jedini Srbin koji je trijumfovao u NHL ligi i osvojio legnedarni Stenli kup. Rođen je u Vankuveru 1988. godine, a njegov otac Dobrivoje Lučić emigrirao je u Kanadu sa Pala kada je imao 27 godina. Majka Snežana Kesa imala je dve godine kada se sa roditeljima odselila iz Hercegovine.

Poznato je da volite da se pobijete na ledu. Kako do toga dolazi? Da li se igrači dogovaraju pre utakmica?

- Istina je, priznajem, volim dobru tuču. Ako me neko iznervira, ne ostajem mu dužan. Ne dogovaramo se oko tuča, ali uvek znaš ko je od protivničkih igrača spreman da se pobije. Jednom sam se pobio sa protivničkim igračem neposredno pre početka meča. Nismo igrali dobro u tom periodu. Hteo sam da unesem energiju u ekipu i da pokrenem tim. Takođe, i da napalim navijače.

Trofej Stenli kupa osvojen 2011. godine najpre ste odneli u Crkvu Svetog arhanđela Mihaila u Vankuveru. Da li je to bio poseban momenat za vas?

- Odneo sam pehar u Vankuver kako bih obradovao naše ljude tamo. Ima dosta Srba u Vankuveru, ali nije kao u Čikagu ili Torontu. Crkva Svetog Mihaila je mesto gde se mi Srbi skupljamo. Donirao sam 30.000 dolara za izgradnju te Crkve, i to je posebno mesto za mene.

Da li ste nekad bili u otadžbini?

- U junu 1998. sam bio na Palama i obišao mesto gde je moj otac rođen. Bio sam u Novom Sadu, u Budvi, na Svetom Stefanu. Obišao sam i selo Golubić, gde je rođena moja majka. Proveo sam dva meseca u Beogradu. Sačekaću dve-tri godine da ćerka Valentina poraste i onda ćemo doći u Srbiju preko leta.

Šta vam najviše nedostaje iz Srbije?

- Ne postoji nigde na svetu hrana kao što je naša. Iako sam rođen u Vankuveru, obožavam našu hranu. Pečenje, ćevape, pljeskavice. Volim čorbu, supu, sarmu. Popijem rakiju kad god mogu to sebi da dozvolim. Volim dobru "šljivu" i "krušku". Kum u Torontu uvek ima spremnu dobru, a kad se Valentina rodila, spremio je odličnu "krušku"

Pre tri nedelje postali ste otac. Kakav je osećaj? Da li uspevate da uskladite sve obaveze?

- Malo je frka kad dobiješ prvo dete, ali svi smo mi veseli. Moji roditelji su presrećni. Zove se Valentina. Ona je dobra beba, ne plače mnogo. Radim šta god mogu da pomognem, ali je moja supruga preuzela veći deo posla na sebe. Imamo noćnu sestru koja nam pomaže, tako da ne moramo da ustajemo noću.

(Telegraf.rs / Izvor: Informer)