EKSKLUZIVNO Heroj nacije Darko Stanić: Nek` me se Šutanovac ne plaši

Kako je to jedan rukometni golman postao heroj nacije? Zašto je na skupštinskom balkonu morao da se pojavi na bis jer masa nije prestajala da skandira njegovo ime? Kako to da su palile baklje kada se on pojavio? U ovom trenutku Darko Stanić je po popularnosti prišao i neprikosnovenom Novaku Đokoviću...

- Ma, dajte molim vas... Pa gde ćete mene porediti sa Đokovićem? To je neprimereno. Zna se šta je on uradio i ko je on. Ja sam srećan što su nas ljudi zavoleli, ali smo isto tako preuzeli i jednu veliku obavezu da držimo visok nivo i da ih ne razočaramo i u budućnosti.

"Na crtu Špancima"

Sličnu „odbranu“ Darko je izveo i na balkonu Skupštine kada se javno upitao „čime je on sve to zaslužio“.

- Mislim da nema potrebe da se bilo ko izdvaja iz ove ekipe i da se prave heroji. Drago mi je što je narod u nama prepoznao borce i što je stao uz nas. Mnogo nam je značila podrška. Ja na terenu dajem svu energiju, sve emocije, praktično sam u transu. To je u suštini ono što publika najviše voli da vidi. Kada se boriš, kada daješ sve od sebe, ljudi to vide i tada je manje bitno da li si dobio ili izgubio. Uvek su uz tebe.

Sada kada ste navukli tu „obavezu“ popularnosti na vrat, navijači očekuju plasman na Olimpijske Igre...

- Verujte da to niko ne želi više od nas samih. Očekuje nas turnir u Španiji i tada ćemo morati da dokažemo da ovaj rezultat nije slučajnost. Da nismo osvojili medalju zato što smo bili domaćini ,već zato što imamo kvalitet. Španci igraju na svom terenu, ali izaćićemo im na crtu, pa šta bude. Poljska je takođe jaka, ne potcenjujemo ni Alžir, ali cilj se zna: viza za London. Igre su san svakog sportiste. Ne garantujemo ništa, osim da ćemo se boriti. To isto smo rekli i pred ovo EP.

Staniću, gde si se „krio“ do sada? Kako to da smo rukometnog vanzemaljca otkrili tek u njegovoj 33. godini?

- Pa, bio sam tuda negde (smeh). Treneri su znali za mene i bio sam u konkurenciji. Ali, tada sam bio mlad, a Srbija je imala sjajne golmane poput Šarića i Šterbika. Kada su kasnije nastale te neke promene, ja sam dočekao šansu.

Kada već pominjete Šterbika i Šarića, vučete nas za jezik. Da li biste i Vi, poput ova dva nekadašnja „Srbina“, promenili državljanstvo i pristali da igrate za drugu reprezentaciju?

- Šta će mi druga reprezentacija pored ove? Jedva sam dočekao da zaigram i za ovu. Ne bih ništa menjao.

"Hvala ti Jovice"

Već posle one druge utakmice u grupi protiv Danske, prvi ste izašli i javno rekli da Srbija ide na finale i zlatnu medalju.

- Ja kad nešto radim, volim da to uradim kako valja i do kraja. Znao sam da ćemo ili ispasti u prvom krugu ili se boriti za medalju. Na svu sreću krenuli smo ovim drugim putem. Igrali smo na pravi način i iskoristili sve naše kvalitete. Možda neko misli da nismo igrali "lepo za oko", ali sa ovim resursima koje imamo, izvukli smo maksimum.

Ovo srebro zaista sija zlatnim sjajem. Nije fraza, vratili ste Srbima rukomet u kuće i škole.

- Igrali smo koliko smo mogli. Ne znam da li je moglo više. Uostalom, kada pogledate sve rezulatate na turniru, vidite da ni protiv koga nismo bili inferiorni. Te iste Dance smo savladali, a oni su kasnije jedva prošli grupu. Bez namere da umanjim njihov trijumf, ali oni nisu dominirali i bili neka ekipa koja se prošetala do zlata. Na kraju su imali više energije od nas, ali biće prilike za revanš.

Kažu da deca na časovima fizičkog traže da igraju rukomet...

- Drago mi ja da je tako. Nadam se da možemo da vratimo rukomet na staze stare slave. Naravno, za to je potreban prvo novac. Bez njega se ne može. Prvi korak na ozdravljenju srpskog rukometa je da se napravi jak klub koji će igrati Ligu šampiona i biti konkurentan, makar klubovima u okruženju. Pa, Makedonija ima dva jaka kluba, Hrvatska takođe, Bosna ima jedan, Slovenci da i ne govorimo... Samo Srbije nema nigde. Moramo da iskoristimo ovu popularnost rukometa i da je održavamo.

Imamo li stručni kadar za to?

- Iskreno, i imamo i nemamo. Imamo nekoliko trenera od kojih bi deca mogla puno da nauče.

Kojem treneru Darko Stanić najviše duguje?

- Pravio sam greške u mladosti i tada mi je mnogo značila podrška nekih ljudi. Posebno izdvajam jednog trenera: Jovicu Cvetkovića. On mi je pružio šansu kada niko nije verovao u mene. Posle svega što mi se izdešavalo gurnuo me je u vatru u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo i na tome sam mu veoma zahvalan. Da ne zaboravim i trenera slovenačkog Kopra, Matjaža Tomineca, koji mi je takođe puno pomogao.

Navijači su vam dali nadimak - „ministar Odbrane“?

- Lepo je što se ljudi šale i što i na taj način uživaju u uspehu. Ne smeta mi to. I sam se smejem na neke od tih fora. Ali, nema potrebe da se ministar Šutanovac plaši – zaključuje kroz osmeh najbolji golman Evropskog prvenstva.

(Telegraf.rs/A.Gligorić)