NEMANJA BJELICA ZA TELEGRAF: Da nije bilo Pešića, ostao bih prosečno krilo (VIDEO)

Srpski košarkaš Nemanja Bjelica, član španske Kahe Laboral, kaže da najviše u karijeri duguje nekadašnjem treneru Svetsilavu Pešiću, jer da njega nije bilo, on bi ostao samo prosečan igrač i večiti talenat. Bjelica, koji proživljava pravu ličnu renesansu u ekipi Kahe Laboral ove sezone,  jer je konačno dobio pravu šansu, dodaje da mu je popularni Kari dao priliku koja se dobija jednom u karijeri i da mu je to promenilo život.

U intervjuu za Telegraf Bjelica je otkrio koliko mu je bilo teško što je kao klinac stalno otpadao sa spiska mlađih reprezentativnih selekcija i na koji način je uspeo da izdrži sve nedaće i postane as.

Srpski reprezentativac koji već treću sezonu nosi dres tima iz Vitorije konačno je dobio pažnju koju svojim talentom zaslužuje, a iz meča u meč igra sve bolje i ima bolji učinak. U regularnom delu Evrolige ostvario je prosek od 10,7 poena po meču uz 5,1 skok, dok je u Top 16 fazi na dva meča zasad prosečno ubacio po 11 poena uz 5,4 skokova.

 Konačno si dobio priliku da igraš ove sezone, i to radiš jako dobro. Kakav je osećaj?

- Veoma dobar, naporno sam radio tokom leta i to se isplatilo. Međutim, moram još da nastavim da radim, ne smem da se opustim i zadovoljim ovim. Sada je došlo do promene trenera, pa ćemo videti kako će biti. Međutim, što se tiče mojih igara, ja sam samo deo tima, i ponekad iskočim, ali to je naš kvalitet da imamo mnogo igrača koji mogu da preuzmu odgovornost na utakmicama. Ovoga puta sam ja protiv Makabija imao svoj dan, sledeći put će neko drugi.

 Čini se da kod trenera Žana Tabaka imaš više prostora?

- Pa, gledano po minutaži, nemam više. Kod Duška Ivanovića sam igrao mnogo više, recimo po 30-35 minuta, a sada kod Tabaka niko ne igra više od 22 minuta. Ipak, to je novi sistem i treba da se uklopimo. Tabak je veoma dobar trener i iskusan, jer je radio dugo u Španiji sa najboljim trenerima.

 Dobro, drugačija je koncepcija, kod Tabaka imaš drugačiju ulogu i čini mi se veću odgovornost u igri i realizaciji?

- To je tačno, manja mi je sada minutaža, ali imam slobodu u igri mnogo veću i mogu da ostvarim mnogo bolji učinak, imam više samopouzdanja. Jednostavno, trener mi je rekao šta očekuje od mene i ja se trudim da to ispoštujem na svakom treningu i utakmici.  Trener veruje u nas, vuče nas na svakom meču, a treninzi su baš naporni.

 Naporni kao kod Ivanovića? Priča se da je on baš diktator?

- Naporni su treninzi kao i kod Duška, ali se radi drugačije, više se radi na osnovnoj tehnici.

 Tvoja priča je kao iz filma, za samo godinu dana prošao si put od anonimusa do reprezentativca Srbije. Kako sada gledaš na to?

- Jednostavno se sve poklopilo, tako da sam došao u Zvezdu iz austrijske Arkadije kod trenera Svetislava Pešića. Niko nikada nije čuo za mene i da nije bilo Pešića, ja bih verovatno ostao neka prosečna trojka ili običan igrač. On mi je dao šansu, usmerio me na pravi put, verovao u mene. Te sezone mi je davao na utakmicama ulogu plejmejkera po 15 minuta, a visok sam 209 cm. Takođe, kasnije u plej-ofu, i to u finalu, dao mi je da rešavam utakicu protiv Partizana, a imao sam samo 20 godina i pre toga nikakvo iskustvo. Zato njemu najviše dugujem u karijeri, jer ne bih ništa postigao da nisam bio te godine kod njega.

 Zanimljivo je to što nikada nisi bio član nijedne mlađe selekcije Srbije, a stigao si do A tima. S druge strane, nekih koju su bili i MVP u mlađim kategorijama nema u seniorskom timu?

- Da, tako je bilo, nisam igrao ni za jednu reprezentativnu selekciju. Doduše, jednom sam bio na širem spisku za nezvanično Prvenstvo juniora u Manhajmu, ali sam otpao. Šta da kažem, bilo mi je jako teško što nisam bio u tim selekcijama. Međutim, morao sam da nastavim da radim i treniram. Imao sam veliku podršku porodice, naročito od oca, koji me je bodrio i ja sam nastvio da radim. Kada sam stasao i fizički i psihički, sve je došlo na svoje, ali tek po dolasku u Zvezdu.

 Ove godine Srbiju očekuje Eurobasket u Sloveniji. Koliko je bitno za naš tim to što si  jedan od četvorice uz Krstića, Teodosića i Savanovića koji imaju minutažu u klubu?

- Jako je bitno zbog samopouzdanja, ali nismo samo nas četvorica, ima tu i drugih igrača koji igraju veoma dobro u svojim klubovima. Možda ne u Evroligi, ali u nekim drugim takmičenjima. Moramo da budemo spremni za to takmičenje, ali još je daleko, ima vremena za tu priču, samo da budemo zdravi.

 Ipak, u javnosti je ostao gorak ukus posle slabo odigranih kvalifikacija...

Znam, to moramo što pre da zaboravimo. Imali smo i dosta pehova tokom tih kvalifikacija, ali smo izborili plasman. Sada je važno samo da budemo zdravi i mislim da ćemo ostaviti mnogo bolji utisak u Sloveniji. Zapravo, moramo da se iskupimo za te igre u kvalifikacijama, samo je važno da ne bude pritisaka. Prvi cilj je da se plasiramo na Svetsko prvenstvio 2014. u Španiji, a posle ćemo da idemo korak po korak.

(Telegraf.rs / D. Stojmenović)