ZVEZDAŠICA IZ PORTORIKA ZA TELEGRAF: Vole me i navijači Partizana (FOTO) (VIDEO)

Iz dalekog Portorika je ponovo došla u Srbiju. U Beograd se zaljubila, i ovih dana uživa u svemu što naš grad pruža, pre nego što ode u posetu prijateljima u Užicu. Navijačica Crvene zvezde iz Portorika Samira Parilja posle upoznavanja igrača "crveno-belih", otkriva nam ko je na nju ostavio najjači utisak, kao i koje su reakcije bile navijača Partizana posle brojnih njenih snimaka na Jutjubu. Lepa Portorikanka je dokazala da nije tek površni simpatizer Crvene zvezde onog trenutka kad je u "Red kafeu" tokom intervjua za Telegraf momentalno prepoznala legendu kluba.

- Jao, vidi ko je ušao! To je kapiten zlatne generacije iz 1991, Stevan Dika Stojanović.  Naravno da znam ko je, on je car! - oduševljeno je Portorikanka rekla i mahnula slavnom kapitenu, koji joj je uljudno vratio pozdrav.

Stekla si veliku popularnost ovde u Srbiji zbog snimaka na Jutjubu na kojima pevaš navijačke pesme Crvene zvezde. Hoće li te navijači konačno čuti uživo na utakmici Crvena zvezda - Rad 18. avgusta?

- To je bila ideja, ali postoje još neki detalji koji moraju da se poklope, ali najverovatnije da. Marko (Nikolovski) i predsednik Lukić su se složili, ali nije samo do njih.

Jesi li pre imala slične nastupe ili iskustva, da li ćeš imati tremu?

- Pevala sam pre u javnosti, jednom sam učestvovala u „Amerika ima talenat“, a u Portoriku sam pobeđivala na večerima talenata. Putovala sam i sarađivala sa drugim pevačima. Tokom studiranja u Americi, pevala sam nacionalnu himnu SAD pred neke košarkaške utakmice. Ali sigurno da će  ovo biti drugačije, jer (pogled ka tribinima i terenu Marakane) ovo je stvarno veliko mesto. A i nije samo to, nego je prepuno strasti.

U Beogradu si već nekoliko dana. Da li su te ljudi ovde prepoznali?

- Prvo kad sam došla na „Marakanu“, ljudi su me čudno gledali (smeh). Onda kad sam bila na jednom splavu, neki dečko mi je poklonio cveće, a na putu do toaleta me dosta ljudi izgrlilo. Kad idem ulicom, ljudi dobacuju „Eno je, delije“. Neverovatno je kako su me ljudi doživeli, jer sam i ja samo navijač, a oni su toliko srećni zbog toga. U Portoriku su ljudi iskreni i kažu sve što misle, a ovde je to na višem nivou, prosto nema prostora za foliranje.

U ponedeljak si konačno upoznala igrače Crvene zvezde, kakvi su bili domaćini?

- Bilo je baš super sa njima. Pripremali su se za trening, i većina njih nije znala što sam uopšte došla. Bili su prvo zbunjeni, ali kad smo krenuli da ćaskamo, svi su bili jako prijatni. I hvala im zbog toga, jer su ipak bili zauzeti. Potpisali su mi se na majicu koju ću okačiti u svojoj dnevnoj sobi.

I, koji ti se najviše svideo?

- Kad ih vidiš uživo, ne vidiš samo njihova lepa lica, već i ličnost. Tako da sam se odmah „kliknula“ sa Evandrom. On je divan dečko, lepo smo se ispričali, iako je on pričao na portugalskom a ja na španskom. A tu je i "mrtva trka" između Lazovića i Maksimovića – njih dvojica su baš slatki (smeh).

Šta misliš o treneru Robertu Prosinečkom?

- Oduševila sam se jer nisam znala da trener Robert zna onako dobro španski, a ja to uopšte nisam očekivala. Sve vreme se šalio i bio je jako duhovit.

Da li si za ovo vreme uspela da uvidiš koliko je rivalstvo između Crvene zvezde i Partizana?

- Da, stvarno je ogromno. Mislim da sam pogrešna osoba da to komentarišem, jer iza toga ima toliko priče koju ja ne vidim. Ako je i vidim, ne mogu da je shvatim jer nisam Srpkinja, i prosto nisam deo te istorije. Ali ako bih dala moj površinski sud, rekla bih da je sve to normalno kad imate dva tima koji se toliko bore da budu bolji. Jedino ako dođe do uvreda i nasilja mi nije jasno, jer sam u duši pravi pacifista i ništa sem razgovora ne uvažavam, a to je teže kad ima toliko strasti. Mi takvo rivalstvo u Portoriku nemamo.

Koliko su te se posle snimaka na Internetu obraćali navijači Partizana?

- Moram da kažem da sam dobijala jako lepe poruke od njih. Kažu mi da navijaju za Partizan, ali da podržavaju to što radim jer je to dobro, lepo pevam... Kad takve poruke stižu od navijača večitog rivala, onda se oduševim. Bilo je i onih drugih komentara i mejlova, zlobnih i pogrdnih, ali to sam sve ignorisala.

Koliko pomno pratiš fudbal?

- Pre nego što nisam upoznala mog bivšeg dečka Nikolu, nisam gledala fudbal. Kod nas u Portoriku nije mnogo popularan, zanimljiviji su nam košarka, odbojka i bejzbol. Sa Nikolom sam počela da pratim neke utakmice, ali nisu bile tako zanimljive. Razumela sam pravila, a onda mi se desilo isto kao sa američkim fudbalom. Pošto sam bila navijačica, na početku nisam skapirala za šta ja tačno navijam. Ali kad sam ušla u tu priču, ne propuštam ništa, svaki Superbol gledam onako navijački. Tako ti neke stvari dođu u život, iako ih pre nisi mnogo o njima znao.

Na aktuelnim Olimpijskim igrama u Londonu, Portoriko ima jednu bronzanu medalju u trci na 400m s preponama. Jesu zadovoljni "kod kuće"?

- Da, Havijer Kulson! S obzirom na to što je pobeđivao na skoro svim trkama pre te finalne, očekivali smo da će osvojiti zlato, koje bi bilo prvo za Portoriko u istoriji. Ali on je toliko trenirao i dao sve od sebe, tako da nam je drago da je uspeo da upiše malu zemlju kakva je Portoriko. I ja mu na tome čestitam.  Bavim se atletikom pa znam kako mu je teško bilo. Ovo je moj šampionski prsten iz 2011, a i ove godine je moj Univerzitet osvojio titulu. Ja se takmičim u trci na 200 metara. Mogla bih da budem bolja, ali tu su i bolji od mene, a oni su mi motivacija.

Koliko si pratila skorašnje utakmice "crveno-belih" i šta očekuješ od revanša sa Omonijom?

- Videla sam da smo igrali bez golova, što je svakako bolje od poraza, ali sam očekivala više borbe. Nadam se da će je biti u revanšu i da ćemo pobediti Omoniju.

(Bojana Mekić/foto: Marko Todorović)