KAKO DO MEDALJA: Sportovi koji bi sigurno popravili bilans srpskih olimpijaca (VIDEO)

Razočaravajući bilans srpskih sportista na Olimpijskim igrama u Londonu traži hitno rešenje. Boljih sportista nemamo, para nemamo, uslovi za bavljenje sportom će nam još dugo biti takvi kakvi su, pa je rešenje možda u zahtevu Međunarodnom olimpijskom komitetu da se u olimpijski program uvedu još neki sportovi u kojima bismo imali malo bolje šanse.

Ako se setimo da su kandidati za olimpijska takmičenja bili i takvi sportovi poput orijentiringa, da neki žele da uključe ples sa psima uz muzičku pratnju ili čak podvodni hokej, onda bi i po neki srpski specijalitet mogao da se nađe na meniju.

Na primer, Ljubičevske konjičke igre imaju nekoliko disciplina koje bi mogle da obogate olimpijski program i, nadamo se, uvećaju broj medalja naših sportista: bacanje topuza, gađanje strelom, sečenje sabljom, gađanje kopljem. Može pojednično, a može i kao moderan srpski višeboj. A i takve veštine mnogima bi u svetu bile zanimljivije od onog što sada mogu da vide na takmičenjima u konjičkom sportu na OI.

Povlačenje konopca takođe bi mogao da bude srpski adut. Štaviše, u lobiranju bismo mogli da dobijemo i podršku Hrvata, koji su takođe eksperti u toj disciplini, nekada jednoj od glavnih atrakcija popularnih Jadranskih susreta. Možda da mi njih podržimo u pokušaju da među olimpijce uvrste i čuvene sinjske alkare, što da ne.

Tu je i boćanje, u čemu bi nas podržao skoro celi Mediteran. Kad se zna da je nastalo još negde oko 500. godine pre nove ere u Sparti, čoveku dođe da se zapita zašto već nije u programu Igara. Boćanje, istina, nije specifično srpski sport, ali zahvaljujući ljudima poreklom iz Dalmacije, Srbija je u stanju da sastavi vrlo ozbiljnu reprezentaciju.

Favorite bismo svakako imali u banatskim šorama - sportu na koji bejzbol liči! Iako američka verzija udaranja loptice palicom nije olimpijska disciplina, naša verzija bar ne zahteva toliki teren. Svakako bismo morali da se pomučimo u lobiranju pa da iz Banata preselimo šampione u šoranju po celom svetu.

Mogli bismo da damo doprinos i obogaćenju programa u borilačkim sportovima, jer tu je svebor, baziran na kombinaciji dalekoistočnih borilačkih veština i srpskog senzibiliteta. S obzirom na to da ga niko drugi ne upražnjava, svebor bi nam možda bio glavni adut za osvajanje brojnih olimpijskih odličja.

Sve u svemu, ima nade da Srbija jednog dana postane olimpijska velesila, samo pre toga treba ubediti gospodu iz Međunarodnog olimpijskog komiteta da je to i za "njihovo dobro". A onda, samo je nebo limit...neka drhte Ameri i Kinezi!

(Telegraf.rs)