Strani eksperti kažu da Novak kakvog znamo više ne postoji i Agasija zovu prolaznim trenerom: Šta treba Đokoviću da dođe do Tigrovog oka?

Foto: AP/Tanjug

Preporučujemo

“Quo Vadis, Novače?”

Hmmm, gde i kako početi – ponovo? Možda je i pravo pitanje – i uopšte zašto? Zar nije sve što je suštinski važno za aktuelnu situaciju oko Novaka Đokovića već napisano – što na bazi Novakovih izjava, što u formi stručne komentatorske i autorske analitike?

Specijalno za Telegraf iz Pariza, Vuk Brajović - powered by Motorola Moto Z

Naravno, događaj i scenska postavka su drugačiji, a sentimentalna i statutarna važnost Rolan Garosa u sagi o Novakovom dugo sanjanom uspehu i pratećem padu zahtevaju da se javnost još jednom angažuje a mediji daju svoj trenutni komentar i (barem osnovnu tehničku) analizu upravo odigranih mečeva i nastupa na ovom turniru.

I, eto, Đoković je izgubio od Tima po prvi put u njihovih 6 međusobnih mečeva, prvi put je ON taj koji nije osvojio ni jedan set, ovim porazom se po prvi put posle 2010. godine našao na trećem mestu ATP rang liste i posle 2005 godine izgubio jedan set na Grend Slemu sa nulom.

Foto: AP/Tanjug

Ako se neko možda previše zaneo statistikom i ovogodišnjim Novakovim pobedama u Parizu – i prevideo sasvim opravdano utemeljena upozorenja (u Srbiji često osporavanog) Vilandera da Novak mora da bude 100% spreman da bi dobio ovaj meč, kao i kibernetički preciznu izjavu nekadašnjeg ukrajinskog asa Medvedeva da je za njega Tim, po do sada prikazanoj igri u Parizu, apsolutni favorit u ovom meču i da ga veoma lako može dobiti sa 3:0 – onda je za njega tenis jedna velika nepoznanica, romansirana dokolica, hobi za uživanje uz čips i pivo ili projektovana interpretacija lažne stvarnosti.

Drugim rečima – omiljena zabava na malim ekranima, portalima ili rubrici za komentare - ili možda čak ne više ni to – jer “srpski teniski Supermen” sve češće – gubi važne mečeve.

Uspemo li da napravimo otklon od redovne rubrike “strasti i gluposti”, ponovo ćemo doći na čitanje transkripta Novakove izjave posle današnjeg izgubljenog meča: presudni uticaj su imale propuštene šanse u prvom setu, brejkovi u drugom i početkom trećeg seta. Kako je išao meč, gubio je svoj ritam – a protivnik igrao sve sigurnije, bolje, jače, preciznije. Bilo je veoma teško braniti visok i jak spin kojim ga je austrijanac potisnuo u defanzivu, i nije mogao da nađe rešenja danas za takvu igru.

Foto: Tanjug/AP

U vezi celog procesa teniske “golgote” i iskušenja kroz koje prolazi, Novak je još jednom rekao nešto slično a da je možda zvučalo drugačije od prošlog puta – npr. od Rima, Madrida, Indijan Velsa, Akapulka, Melburna, Londona, Pariza, Šangaja, Njujorka, Rija i Beograda – i to: igra dobre mečeve, ali ne osvaja trofeje.

U procesu je učenja velikih sportskih i životnih lekcija, kroz koje su prošli svi veliki igrači. Ima iskustvo da se vrati na vrh, ali pre svega mora da podigne nivo igre – i rezultati će doći.

Razmišljao je o raznim rešenjima, i još je u procesu definisanja šta je najbolje što može sada da učini za sebe. Glavni problem mu je što u njegovoj igri i nastupima na turnirima nema konsistentnosti, što ima velike amplitude i varijacije u elementima igre.

Foto: Tanjug/AP

Ima velika očekivanja od sebe, ali zna da nije ni blizu svog najboljeg tenisa. Razočaran je kada uslede ovakvi porazi – jer zna da je sposoban da igra mnogo bolje – kao što je i pre igrao. Ima iskustvo koje mu je potrebno da se vrati, ali je u pitanju proces koji ima svoj tok.

Odigrale su se i velike promene u njegovom timu i okruženju. Sa Agasijem se tek upoznao na Rolan Garosu, i on nije želeo da u ovom momentu opterećuje Novaka novim koncepcijama u radu. Razmisliće posle Rolan Garosa šta, kako i sa kim dalje, ali bez ishitrenih poteza. Pravljenje pauze najverovatnije neće biti jedan od tih poteza, jer – između ostalog – to ne želi, a kao dodatni razlog navodi i aktuelne obaveze koje ga vezuju za turneju.

Nada se da će uspeti da se dogovori sa Agasijem oko nastavka saradnje na Vimbldonu – bilo uz njegovo prisustvo, bilo “na daljinu” – a ne isključuje mogućnost da brzo imenuje i novog i redovno prisutnog člana stručnog štaba.

Foto: Tanjug/AP

U rezimeu toka njegovog silaženja sa vodećeg mesta ATP liste, rekao je da je do Ju Es Opena prošle godine živeo na entuzijazmu posle osvojenog Rolan Garosa, a zatim shvatio da se nalazi u situaciji bez presedana za njega u karijeri. Sada je svestan toga da – iako ga iskustvo i sećanje uverava da može da se tamo i vrati – nije jedini koji se oko toga pita.

Izgledao je veoma samosvesno, trezveno: bio rečit i deskriptivan. Odavao je nivo čvrstine kada je objašnjavao motive zbog kojih će nastojati da se vrati na pobednički put, kao i šta je to što ne treba dovoditi u vezu sa ovim celim procesom – uključujući i (podosta) čudnu (prvu) epizodu saradnje sa Agasijem. A onda se zahvalio, ustao i napustio medijski centar na Rolan Garosu – a sva pitanja kojima se ceo teniski svet i do sada bavio su se – ponovo pojavila, suštinski neodgovorena.

Foto: Tanjug/AP

A ta pitanja već skoro celu godinu postavljaju svi – što direktno Novaku, što svojim prijateljima i komšijama, sportskim entuzijastama, teniskom miljeu ili - samim nebesima. Teniski izveštači iz celog sveta su na razne načine svojim pratiocima pokušavali da odgonetnu tajnu Novakovog pada – te fokusirajući se na analizu statistike i segmenata igre, te proničući u njegov igrački psiho-portret – kao i razmatranjem događaja van terena i određenih kadrovskih promena u njegovom stručnom timu.

Do Rolan Garosa su se svi već uveliko bili zamorili pokušajima da stave svoj autorski “spin” i daju novu interpretaciju ili ugao ovoj priči koje bi mogle da ukažu na neke suštinske promene ili smernice za dalji tok ove priče – što je već postajalo podjednako bremenito i za njih same, i za njihovu medijsku javnost – a u prvoj karici celog lanca – i samom Novaku i njegovom timu.

Foto: Tanjug/AP

Iznenadnim ulaskom Agasija u kadar – mnogi su se obradovali samom “svežinom” gesta i brže-bolje najavili dejstvo “neočekivane sile koja se iznenada pojavila da reši stvar”. Neki, poput veoma stručne i dobronamerne autorke tek objavljene knjige o desetogodišnjem pohodu Novaka Đokovića na trofej u Parizu, Karol Bušar, prepoznali su “kompatibilan softver” i “podudarnu životnu i igračku priču” po kojima bi ova saradnja mogla da donese toliko željene rezultate za Novaka i njegove teniske poklonike, bez obzira na to što je napustio Rolan Garos 2017. “kad je bio najpotrebniji”.

Nekima je bilo baš drago da vide ponovo “Andrea u akciji”, i osmesi, razmena platituda između “pulena i mentora” i pogotovo uvodne pobede u prvoj nedelji Pariskog Grend Slema su im – kao fina doza šećera – podigli raspoloženje i nivo očekivanja po kojima bi Novak odbranom trofeja u Parizu odgnao prokletstvo poslednjih 12 meseci – po sistemu “kiln se klinom izbija”.

Po starom dobrom običaju, ovi glasovi su bili češći i bučniji – i to je svima prijalo: timu Đoković, organizatorima turnira, sponzorima, urednicima, onima koji su uspeli da nabave dragocene karte za Grend Slem sa najmanjim brojem ulaznica ili onima koji su se nadali da će “scenario Novakovog kam-beka” uspeti da proprate barem na TV ekranima.

Foto: Tanjug/AP

Ipak, sada je jasno da je velika većina stručnih komentatora po ovoj temi isprva ostala tiha, ili barem rezervisana – a da je “uragansku snagu” svojih stavova i zaključaka izrazila već tokom trećeg seta polufinalnog meča protiv Tima pa nadalje – ne libeći se da Novakov poraz nazovu “katastrofom”, “dezintegracijom”, “topljenjem” i “predajom”.

“Novak Đoković kakvog do sada znamo više ne postoji – jer on sigurno ne bi rekao da je meč bio odlučen gubitkom prvog seta!” moglo se pročitati na stupcima svetskih medija – od San Franciska do Sidneja. “Novak kao da nije želeo da bude na terenu ceo treći set,” uz nevericu je konstatovao Džon Mekenro.

“Novak nije primer toga da, jednom kada dodirnete dno – jedino možete ići na gore; jer – niko tu ne spominje mogućnost da se bezgranično vrpoljite levo-desno…” konstatuje australijski autor Kris Čejs. “Đoković je postao sportista bez plana, vizije, misije; jer, kako je moguće da se unutar sat vremena borite da osvojite prvi set u taj-brejku, a zatim gubite treći set sa nulom i uz tek nekolicinu osvojenih poena?” pitaju se analitičari.

Foto: AP/Tanjug

Andre Agasi se naziva i “trenerom u prolazu” (“drive-through”,”drop-in” coach), Pepe Imaz i njegov pokret “Mira i ljubavi” ljudskom verzijom bensedina, a Novakova nejasnoća po pitanju toga kako namerava da nastavi sezonu, kako će se spremati za sezonu na travi i na koji način će nastojati da povrati željeni takmičarski nivo “primer poražavajuće izgubljenosti”.

Nije nikakav greh izgubiti od Tima – igrača koji je jedan od najboljih po ostvarenim rezultatima u svetu ove godine i drugi po uspesima na šljaci – ali onako “kapitulirati” u trećem setu je – za legendarnu “irsku prznicu” Mekenroa – “više nego čudno”.

Tako se ne završava nastup na Grend Slemu – treći put u 271 odigranih mečeva na turnirima najvišeg nivoa da se set gubi sa nulom, a prvi put u 900 odigranih setova.

“Đoković sada ima 5805 bodova – čime se vratio na nivo iz 2007. godine!” tvitovao je Tumajni Karajol.

Foto: AP/Tanjug

Veliko ime teniskog novinarstva, Ben Rotenberg iz Njujork Tajmsa podseća da je tek pre 12 meseci Novak Đoković osvojio “karijerni Slem” i ušao u polufinale na 23 od poslednjih 24 Grend Slem turnira – da bi njegov aktuelni skor bio 4 neodbranjene titule i samo jedno polufinale…”.

Iako se Novak postavio veoma odmereno i čak “zaštitnički” u pogledu uloge i izražene posvećenosti Andre Agasija u radu sa njim, nemali broj analitičara potpuno otpisuje ovaj potez kao “bespredmetan”, “površan” i “besmislen” – čak i uz ocene da je ovo bila samo jedna “marketinška pokazna vežba” jer je Novaku trebao “pozitivan sadržaj” unutar kojeg bi se uspešno lansirala njegova izuzetno visoko plaćena saradnja sa Lakostom na Rolan Garosu (simbolom francuskog i svetskog tenisa) – a da je Andre pritom iskoristio priliku da ovim upotpuni već potvrđene promotivne angažmane sa velikim sponzorima njegove teniske akademije i fondacije, još jednom prestižnom francuskom robnom markom “Lonžin” i kafom “Lavaca”. Sve u svemu – veoma kritički, nimalo prijatno, poprilično bespoštedno.

Foto: Tanjug/AP

Okej, to su bili mediji. Publika je rekla svoje, razočarana i potištena. Bivši igrači i teniski stručnjaci su se zbunili – jer je Đoković opet pokazao “stare-nove slabosti” – i time odložio realizaciju njihovog skoro jednoglasnog predskazanja da će se Novak veoma brzo vratiti na šampionske staze. Sponzori i partneri – neki manje, neki više zabrinuti – a neki i u svemu ovome vide pozitivnu stranu…

A ti, Novače Đokoviću – “Quo vadis?” Šta je sledeće? Jer – iako je i sam Novak često umeo da kaže “Ko zna zbog čega je ovo dobro?” – skoro je nepodeljeno mišljenje da takav pristup podseća na “pokvarenu ploču”, i da je u suštini izraz inercije, nedelotvornosti. To Novaku nije potrebno sada, a sigurno ne ni u njegovoj budućnosti – kao podsetnik na propuštene šanse da se uradi nešto odlučno i celishodno tada kada je to bilo najvažnije… Sa tim ne treba živeti, ne treba miriti - a pogotovo kada ima toliko puno toga što treba uraditi. Pre svega – rad!

Foto: Tanjug/AP

Žanr sportskog filma – ponekad hvaljen ali češće kritikovan i otpisivan kao “laka materija” – veoma je popularan među gledaocima širom sveta, jer se često sasvim direktno i kroz snažne asocijacije odnosi prema životnim situacijama, problemima, aspiracijama, željama, snovima, porazima, upornošću, posvećenošću i sličnim aspektima koji su se vremenom ustanovili kao neke od nosećih u sportu i našem svakodnevnom životu.

Od početka Novakovih nedaća, iniciranih posledicama preemotivnog doživljaja osvojenog Rolan Garosa, ovaj svojevrstan sportski “hibris” neodoljivo podseća na scenario kultnog sportskog filma “Roki 3”.

Osvojivši “sve što se osvojiti može”, Roki nesvesno gubi osećaj za osnovne pojmove u sportu i životu koji su presudno definisali njegov uspeh – da bi ga prvi pravi izazivač, simbol iskonske sportske motivacije za uspehom, “prljavi borac” Klaber Leng surovo nokautirao, porazio, skinuo sa trona i poslao u misiju “ponovnog otkrivanja sebe”.

Rokiju u pomoć priskače Apolo Krid, njegov do tada najveći protivnik, ali ujedno i čovek koji mu je dao šansu da se “ni iz čega” vine u bokserske visine, iz poštovanja prema njegovom sportskom etosu – simbolizovanom u pojmu “tigrovog oka” – i navodi Rokija da krene da naporno trenira u teškim (ali prirodnim) uslovima – iz kojih je iznikao i on sam, kao i njegov novi “nemezis”, Klaber.

Foto: Tanjug/AP

Ipak, za Rokija je ovo potpuno novi put do samospoznaje i povratka “u kožu velikog šampiona”; jer – sve što je do tada funkcionisalo za njega – kada se pripremao za mečeve u kojima je pobeđivao – više ne daje rezultate. Sve je izgledalo solidno, obećavajuće, stimulativno – a ustvari je bila čista fatamorgana i nastavak propadanja. Fanatična upornost Apolo Krida i prelomni emotivni momenat koji Rokiju priređuje njegova supruga Adrijen – koja budi njegov inat i voljni momenat da izdigne sebe iznad sopstvene iluzije o “starom Rokiju” se ispostavlja kao prava stvar. Roki kompletno menja svoj odnos prema treningu, ima novu vodilju u svom životu, shvata kakve su sve korenite promene potrebne da bi opet postao šampion – ali sada u drugim vremenima, drugim okolnostima.

Ništa više ne može, niti će biti isto – i jedino što Roki može da postane je – bolji nego što je ikada bio. Tigrovo oko. Sve ostalo vam je poznato.

Nije slučajno ovaj film postao “klasik”, niti se i dan danas gleda samo iz nostalgije prema “italijanskom pastuvu”. Za toliko puno ljudi širom planete – koji su u njemu pronašli deo svoje biografije, shvatili njegovu suštinsku poruku ili se identifikuju svaki dan kroz borbu za opstanak u savremenom podeljenom i neravnopravnom svetu – “Roki 3” je bio veliki izvor motivacije za nove početke u životu, na poslu, u ljubavi, na sportskom borilištu.

Foto: Tanjug/AP

Za one koji su gledali i njegova prva dva nastavka, sigurno je jasno da se i životna priča Novaka Đokovića – od petogodišnjeg mališana u kome je “teniska svetica” Jelena Genčić prepoznala budućeg šampiona na ogradi teniskog kampa na Kopaoniku – preko treniranja u praznom bazenu centra “11.april” pod NATO bombama i teniskih nomadskih putešestvija zarad obezbeđivanja pristojnih uslova za napredak - u velikoj meri može porediti sa okolnostima u kojima je nastajao Roki Balboa, i mnogi izuzetni ali inicijalno neprivilegovani sportski asovi.

“Srpsko tenisko čudo” – to jest Novak Đoković, ali i cela generacija naših asova koja je na sličan način stasala do prvih mesta, titula u svim kategorijama i ostalim izuzetnim karijernim uspesima – delila je ovaj scenario, težak ali jedinstven po svojoj metodologiji, kvalitetima i spoju motivacije za uspehom, mudrosti, upornosti, inatu, strastvenosti i emotivnosti. Ono što ga je pre svega odlikovalo je bio – strahovito naporan rad; rad radi rada, takmičenja, napredovanja, uživanja, druženja, saosećanja, stvaranja, saznanja…

Foto: Tanjug/AP

Cilj je uvek bio jasan, kada se budilo i išlo na počinak. Prioriteti – takođe. Problemi su uvek bivali deo samospoznaje, rešenja, motivacija da se već sutra bude bolji. I svi oni su takvim odnosom prema sportu podržavali jedni druge da napreduju, da uspeju – i to vanserijski!

Sve ovo nikada ne treba zaboraviti, sve dok god sportista sebe smatra pravim takmičarem; a to je kod onih istinskih – ceo život. Pravi timski rad, bliskost, izgaranje jedan za drugog, zajednički ideali, bezgranična posvećenost napretku – sa sobom nose vrednosti koje se ni sa čime ne mogu porediti kada je postizanje konačnog uspeha u sportu u pitanju.

Svaka čast na svemu ostalome – i parama, i nagradama, i popularnosti, i praćenosti, i statusima i rekordima – ali je i jedan dan u kome ovi pojmovi uzmu primat nad onim iskonskim, sportskim – kao deset promašenih godina.

Foto: Tanjug/AP

A ono što je najvažnije je – da ovde nema “foliranja” samog sebe, a tek ne da vam neko drugi stavlja šarene naočari na oči i “baja” vam ko zna šta...

“Novak me je začudio svojom nedavnom izjavom da tenis za njega nije više najvažnija stvar u životu. Uz dužno poštovanje prema svemu što je postigao – sve dok god se bude takmičio, takve stvari ne bi trebao da dovodi u pitanje. Jer, sve što je stvorio i postigao u svom životu do sada – potiče iz tenisa!” rekao nam je Toni Nadal pre nekoliko meseci u Atini, time opisavši radnu etiku i posvećenost sportskim ciljevima njegovog nećaka – aktuelnog pretendenta na neverovatnu desetu titulu na Rolan Garosu i petnaesti Grend Slem trofej u karijeri.

Foto: AP/Tanjug

Veliki sportista će uvek biti prvo – upravo i samo to – uz sve prateće i suštinske ljudske osobine i vrline. U današnjem svetu totalnog globalnog sporta – ali i nikada više diverzifikovane ekonomije – sportiste prate i razni tržišno-orijentisani projekti – ali, hvala Bogu, uz njih idu i obučeni kadrovi iz celog sveta koji se mogu angažovati na njima. Jednom kad se u tom smislu stvari postave na valjanim osnovama, i ne njihovoj realizaciji angažuju stručni i univerzalno obrazovani ljudi, stvaraju se uslovi za sinergetsku nadgradnju između sportskih i pratećih (tržišnih, komunikacijskih, društveno-korisnih) aktivnosti – i, ukratko, svako radi svoj posao…

I tako smo se vratili na početak ove priče – šta bi zapravo trebao da predstavlja novi početak za novog Novaka Đokovića? Pre svega – potpuno usresređivanje na brutalan, surov i (jedino tako) delotvoran kondicioni i tenisko-tehnički rad, za koji se zna šta povlači sa sobom u smislu pratećih aktivnosti (poput ishrane, motivacionog rada itd.) Za realizaciju tog plana – određivanje potpuno posvećenog, empatičnog i autoritativnog stručnog tima, sa jasnim ciljem i vizijom – i sto se tiče rada, ali i odmora, predaha i kulturne nadgradnje.

Svi ostali uključeni u “Projekat Novak” će na najbolji mogući način pomoći – ako dobro i predano budu radili svoj posao i odgovorno odlučivali o njegovim tokovima – bez da opterećuju Novaka i nukleus njegovog stručnog tima pitanjima koja su sada tercijarne važnosti u odnosu na primarni cilj – a to je vrhunski tenis.

Foto: Tanjug/AP

A što se tiče “tigrovog oka” – Novak će morati pre svega da bude potpuno iskren sam pred sobom, a zatim i svojim najbližim ljudima – jer je to jedini način na koji on njima (ili nekom novopridošlom) može da da priliku da zajedno stvore “novog šampiona” pod istim imenom. I, ako treba, neka zalepi fotografiju svog glavnog teniskog suparnika na ogledalo (verovatno pogađate o kome bi mogla da bude reč), razmišlja o svakoj dimenziji njegovog karijernog i životnog uspeha i analizira ih zrelo i sa poštovanjem – i neka mu svaki sledeći gest do konačnog ostvarenja bude posvećen – jednom jasnom cilju.

Jer, jedino tako će i sve ostalo u njegovom životu dobiti svoje pravo značenje – nešto što se na drevnom jeziku Sanskrit naziva “Bodisatvom” - probuđenom istinom, prosvetljenim bićem – upravo onim što bi Novak Đoković u sportskom i ljudskom smislu trebao da postane – sam, za sebe.

I znajte - čak i oni koji ga danas najviše kritikuju – sigurno mu makar i podsvesno žele da uspe u tome, jer bi svako voleo da bude svedok toga da je igrač koji je najviše obećavao od svih članova epohalne “velike četvorke” svetskog tenisa – ostvario ono što nije niko pre njega – za njihova života!

(Telegraf.rs)