U Melburnu je atmosfera kao u Guči, a to nema nikakve veze sa Srbima - već sa Federerom!

I ovakvu Rod Lejver Arenu treba doživeti.

Preporučujemo

Jedan od najvećih i najlepših sportskih stadiona na svetu, svakako u Top 3 teniskih zdanja – posle Artur Eša i Centralnog na Vimbldonu – poslednjih godina pamtimo kao mesto na kome se dobro navijalo, ali – sa izuzecima nekoliko uvežbanih grupica navijačke podrške sastavljene od sunarodnika igrača sa terena, bez preterano naglašenih izliva emocija, ushićenja ili oduševljenja. Rekli bi smo – fer i korektno.

Specijalno za Telegraf iz Melburna, Vuk Brajović

Nema više “luckastih” ofarbanih Šveđana, lokalna publika nema skoro više za koga od svojih da navija u drugoj nedelji turnira (Daša Gavrilova, koja je ostala najduže u žrebu od svih domaćih učesnika, zapravo je “ruski eksport” u zemlju kengura i koale), a Balkanci i Južnoamerikanci/Španci su mnogo bučniji na manjim terenima redovno širećeg teniskog kompleksa u Olimpijskom parku.

Svi sjajni potezi koji su zasluživali pohvalu i nagradu od publike – istu su i dobijali – kao i oni koji su zasluživali osudu i kritiku (poput ludorija talentovanog ali sklonog stranputicama - Kirijosa).

Foto: Tanjug/AP

Bodrili su se autsajderi po ustanovljenoj australijskoj tradiciji, i neretko činili čuda nošeni pozitivnom energijom iz publike. Osvajači titula bili su propraćeni dugim aplauzima, uz poštovanje prema njihovom vrhunskom teniskom umeću, i to je sve ukupno činilo veoma lep teniski prizor i sportski ambijent najvišeg nivoa.

Ali, onda je neko “zaverglao” vremensku mašinu, i sve što je bilo “u teniskim kartama” za prvi Gren Slem od kako je Marej postao Broj 1, raspršilo se kao vetrom odneto. Kroz žreb su krenili da se probijaju, i značajno dižu formu iz meča u meč, veliki asovi sa početka dvehiljaditih u obe konkurencije.

Sestre Vilijams među ženama, a duo “veličanstvenih” Federera i Nadala u ATP konkurenciji, krčio je put ka sve višem plasmanu skoro bez pravog izazova ili distrakcije u njihovim mečevima. Iako je od njih četvoro jedino Serena imala “auru pobednice” i povoljna predviđanja u pogledu ulaska u finalnu fazu žreba, sa pritajenom nadom se gledalo u pravcu daljeg rasporeda u žrebu i ostalih. Ali, sa prvim većim šok-eliminacijama Đokovića, Mareja, Halep, Kerber, Radvanske – po prvi put su počeli da se naziru obrisi polufinalnih mečeva u kojima bi mogli da se nađu ovi impozantni rekorderi u raznim segmentima teniske istorije.

Foto: AP/Tanjug

Kako su “preživeli” ausajderi poput Lučic Baroni, Vandevej, Konte, Istomina i Zvereva pokupili još ponekog favorita u svojim oproštajnim kolima – tako su iz peska “peščanog sata” za koji su svi mislili da je davno istekao krenule da niču konture epskih finalnih dvoboja asova koji bi se mogli uporediti ili sa senzacijom, ili po priznanju Federera, programom humanitarnog egzibicionog meča.

Duel igračica za koje je otac Ričard prognozirao sa nepojmljivom tačnošću da će jednog dana biti prva i druga na svetu – po svemu sudeći, proćiće u čudnom duhu reminescencije prema svemu što su proživele od njihovog poslednjeg susreta u finalu Gren Slema pre 7 godina, obostranog obožavanja i podrške, porodičnog jedinstva – ali i izražene takmičarske crte koja se spominjala – pa “gurala u drugi plan” na njihovim “holivudski preslatkim” konferencijama za medije.

Ko je mogao da shvati “šta je pisac hteo da kaže” kad, na pitanje Telegrafa – “Šta bi bio njen najvažniji motiv za pobedu u subotu?” – Serena izjavi “Ja nemam motiv – samo izađem na teren i igram da pobedim!”? I tako je proteklo (ne slučajno) poslednje obraćanje medijima sestara Vilijams pre meča u kome će odlučiti koja od njih će preuzeti trofej iz ruku dvostruke osvajačice Australijen Opena, Hane Mandlikove – puno unakrsnih pohvala, samo-pohvala, “fejk” suptilnosti, pričica o trivijama…

Foto: Tanjug/AP

Ipak, nešto što nosi veliku istorijsku važnost za tenis u pogledu konačnog ishoda je mogućnost da Serena postavi rekord po broju Gren Slem titula, i sa 23 takva odličja pretekne legendarnu Štefi Graf.

Ako su Serena i Venus prevazišle sebe u umetnosti “razblaživanja” takmičarskog momenta velikog finala, sa strane muškog žreba se sprema potpuni uragan na južnoj obali reke Jare. Pedantni domaćini su, da bi obezbedili “osnovnu podršku” učesnicima polufinalnih mečeva, “dodelili” svakom od njih po jedan grad koji će ih bodriti “do poslednje loptice” na turniru.

Da ne ispadne da je sve ovo na “volontarnoj bazi”, grad/teniski centar koji pruži najveću podršku “svom” igraču kroz razne forme teniskog aktivizma, dobiće “nagradu” od 10 hiljada australijskih dolara po završetku takmičenja.

Foto: Guliver/ Clive Brunskill/Getty Images

I iako ih možda nikada neće videti uživo, za Nadala će “skakati” Makedon (skoro sigurno nazvan po imigrantima iz zemlje našeg južnog suseda), na Federera će “otkidati” Australind, Grišu će “grejati” Nuriutpa, Serenu će “dizati” Bentlej a Venus “obožavati” Mariba.

Ali, ako je sudeći po atmosferi bez presedana tokom i posle meča Federer - Vavriinka koja je zatekla sve one koji su imali prilike da proprate završetak turnira proteklih godina, potreba za obezbeđivanjem bilo kakvog dodatnog navijanja je, bukvalno – bizaran koncept.

Jer, scene koje smo videli u publici pred početak završnog gema, kao i po ostvarenoj pobedi Federera nad ražalošćenim Vavrinkom, u Srbiji se viđaju još samo – u Guči.

Foto: AP/Tanjug

Starice koje skaču i mašu rukama, Azijate koji tepaju Federeru kao da je njihov najrođeniji, Australijanci koji ga svojataju kao jednog od njihovih najvećih sportista svih vremena, Zapadno-evropljani koji pevaju pesmice i naslađuju se “kam-bekom Fed-Ekspresa” na brzi kolosek teniske istorije, voditelji koji se utrkuju u slatkorečivom deljenju epiteta i izraza obožavanja prema švajcarskom asu – doživljaj je koji zaista treba iskusiti da bi se poverovalo u to.

Ako je neko mislio da su Novak, i nešto manje, Sten – oduševljeno pozdravljeni od strane publike po osvajanju ovog turnira – bio bi zaista zbunjen prizorima posle tek polufinalnog meča Federera i – verovatno istovetno – Nadala večeras.

Jednostavno, to je nemoguće porediti – i predstavlja jedno od najvažnijih i najupečatljivijih saznanja iz Melburna i teniskog sveta uopšte.

Foto: AP/Tanjug

Sada je jasno koliko su Rodžer Federer i Rafael Nadal nedostajali svojim navijačima – na pobedničkom postolju ili barem blizu njega - najvećih teniskih takmičenja poput Australijen Opena u Melburnu, mogu se bukvalno osetiti godine i godine u kojima je ovaj poseban odnos stasavao.

Da li su u pitanju kulturološki razlozi, vezanost za tradiciju i tenisku istoriju iz ugla različitih nacija, neutoljiva želja za asocijacijom sa određenim profilom teniskih šampiona, čista navijačka strast i podložnost masovnim izlivima emocija – verovatno je sve ovo, u manjoj ili većoj meri, “barut” za ovakvu “eksploziju” oduševljenja.

O nižim strastima ne treba pričati, niti to koristiti za objašnjenje ovog fenomena. Jednostavno – tako stoje stvari – a kratak komentar svega viđenog – i svega što će se videti u publici posle finala u subotu i nedelju uveče može da stane u tri slova – “Wow!”

(Telegraf.rs)