Javio nam se Kleo iz toplog Brazila: Ako Partizan pozove, letim, on je moj san (FOTO)

Foto: Izaberi Partizan

Preporučujemo

Bio je kratko miljenik Delija, a zauvek idol Grobara. Došao je u Srbiju kao anonimus iz portugalskog drugoligaša, a otišao kao zvezda, sa srpskim pasošem u džepu. Brazilski napadač Kleverson Gabrijel Kordova, poznatiji kao Kleo, jedan je od stranaca koji su ostavili najdublji trag u srpskom fudbalu.

Muslin okuplja superligaše za meč protiv SAD, iznenadiće vas imena igrača večitih rivala!

Kao igrač, prešao je granicu koju su retki prelazili u fudbalskoj istoriji Srbije. Kao čovek, Kleo je upamćen po svojoj skromnosti. Sve vreme dok je igrao za Partizan, govorio je da ne može da veruje šta mu se dešava - da igra za najbolji tim u ligi, da je najpopularniji igrač.

Kada je stigao u Beograd, bio je impresioniran. Kako gradom, tako i večitim rivalima. Kaže nam da Brazilci nisu svesni koliko su Zvezda i Partizan veliki klubovi. A životom u Beogradu bila je oduševljena i njegova porodica.

- Moj put do Srbije išao je preko menadžera Ranka Stojića koji mi je pričao o Crvenoj zvezdi i pitao me da li bih igrao za njih. Pristao sam i ispostavilo se da nisam pogrešio. Prvo zato što je Crvena zvezda veliki klub, ali i zato što me je ta odluka odvela u Partizan. U klub u kom sam proveo najlepši deo života - kaže nam Kleo.

Foto: Izaberi Partizan

Brazilac je zbog ovog prelaska osećao ogroman pritisak. Tada je saznao i da je 30 godina prošlo otkako je neki igrač prešao sa jedne na drugu stranu Topčiderskog brda. Pretili su mu, Delije su mu zviždale, širile transparente sa uvredljivim porukama, a on se protiv toga nije čak ni borio.

- Kada sam prešao iz Zvezde u Partizan, razmišljao sam samo o tome da igram najbolje što mogu, što mi nije bilo teško jer sam zavoleo Partizan odmah. Bilo mi je samo bitno da Grobari prepoznaju tu moju ljubav prema Partizanu, na drugu stranu nisam obraćao pažnju - iskren je Kleo.

Svi koji su sa njim proveli neko vreme, pamte ga po skromnosti. Poznato je da je pored ponuda Liverpula, Marseja, Liona i Fiorentine odabrao da iz Partizana ode u Kinu. Samo zato što mu je jedini cilj bio da njegova porodica živi pristojno.

Foto: Izaberi Partizan

Zbog toga, ali najviše zbog neospornog kvaliteta - postao je najskuplji transfer kineske lige. Iz kluba sa uređenim sistemom, otišao je u klub koji nije imao čak ni teren. Šest godina kasnije, otkrio nam je da li se pokajao.

- Ne, nisam se pokajao ni u jednom trenutku, jer sam tada napravio najbolji finansijski potez. Naravno da su Marsej i Liverpul bili odlična prilika, ali transferom u Aziju uspeo sam da obezbedim svoju porodicu, a to mi je bilo najbitnije - kaže nam iskreno.

Kleo sada sa porodicom živi u Brazilu, gde igra za ekipu Gojas, oporavlja se od povreda koje su ga namučile u poslednje vreme i vraća prepoznatljivu formu.

U međuvremenu je dobio i drugog sina pa nam je poslao slike iz toplog Brazila. Srdačan, kao i uvek, i dalje se nada povratku u Beograd.

Foto: Privatna arhiva/Iluminart

Foto: Foto: Privatna arhiva/Iluminart

Kaže nam da se ništa nije promenilo i da on i Grobari i dalje sanjaju jedan isti san.

- Povratak u Partizan je moj san, klub u kom sam proveo najbolji period života. Ako se samo ukaže prilika da ponovo obučem crno-beli dres, neću razmišljati ni sekund - otkrio nam je Kleo kroz njegov prepoznatljivi osmeh.

Foto: Foto: Privatna arhiva/Iluminart

Iako je briljirao u dresu crno-belih od prvog dana i bio zvezda među navijačima, Kleo se nikada nije tako ponašao i nikada nije zahtevao poseban tretman.

Dan nakon utakmice u kojoj je bio najbolji igrač i dao, možda, najatraktivniji gol makazicama, trebalo je da igrači Partizana otputuju u Sarajevo i odigraju prijateljsku utakmicu.

Većina igrača odbila je da ide kako bi se odmorila, pa je tadašnji trener crno-belih Aleksandar Stanojević odlučio da povede drugi tim. Međutim, Kleo se dobrovoljno prijavio da i on ide, iako tu noć nije oka sklopio zbog bolesti sina.

Foto: Foto: Privatna arhiva/Iluminart

Kada su krenuli na put, niko od igrača iz drugog tima Partizana nije mu ustupio mesto na zadnjim sedištima kako bi odspavao, pa je on bez razmišljanja legao na pod autobusa i tu prespavao ceo put. Kada smo ga podsetili na ovaj doživljaj, dugo se smejao.

- Da, tačno je. Ja sam veliki čovek i treba mi prostor, ali i volim da spavam na podu - rekao je.

Ni tada se nije pobunio, niti žalio bilo kome. Iz autobusa je izašao nasmejan, kao i uvek, i odigrao utakmicu kao da je takmičarska.

(Jasmina Stakić/j.stakic@telegraf.rs)