PROPAST ZVEZDINE GENERACIJE '95: Ostao je jedino onaj o kom se najmanje pričalo (VIDEO)

Kroz FK Crvena zvezda prošlo je mnogo talenata, nedorečenih ili afirmisanih, preambicioznih ili previše nesigurnih, prerano ili prekasno gurnutih u vatru... Specifična je generacija momaka rođenih 1995. godine, pošto je u klubu ostao samo Mihailo Ristić, od svih momaka od kojih se mnogo očekivalo.

Preporučujemo

Sećaju li se navijači Crvene zvezde Rastka Šuljagića, Filipa Jankovića, Veljka Simića i Nikole Karaklajića?

Trenirao ih je Ivica Momčilović, kapiten je bio Filip Janković, očekivalo se da prvi sazri Veljko Simić, a desilo se upravo suprotno! Priča o Jankoviću bila je jedna od najvećih srpskih fubalskih sapunica, gotovo mitski status dobila je njegova majka koja je o svemu odlučivala u karijeri, koja je munjevito krenula nizbrdo.

Plavokosi Janković podsećao je na Roberta Prosinečkog iz mlađih dana, upravo mu je i legendarni dribler dao šansu da debituje sa 16 godina i šest meseci u evropskim takmičenjima.

Bilo je neslaganja sa čelnicima kluba, Janković i mama bili su nestrpljivi smatrajući da je Jankoviću lidersko mesto bilo suđeno dok se još ni fizički nije potpuno razvio, pa je Filip otišao u Parmu.

Tek tada je počelo lutanje, posrnuli italijanski gigant ga je poslao na pozajmicu u Kataniju, a tamošnje partije donele su mu poziv u tim Veljka Paunovića za Mundijalito na Novom Zelandu. Tu nije imao mnogo prilike da doprinese tituli, a posle je igrao za Domžale, sada je član tima Radomlje, koji je prošle godine igrao u drugoj slovenačkoj ligi!

Slična je sudbina Veljka Simića, korpulentnog momka koji je prerano otišao u Bazel 2014. godine. Iako je bio član svih mlađih selekcija još od U17 tima, nije napravio iskorak u karijeri, jer je samo lutao na pozajmicama u Domžalama i u Šafhauzenu, dok je sada u Kijasu. Sa Bazelom ima ugovor do 2018. godine, ali je pitanje da li će videti nešto ozbiljnije od pozajmice.

Prerano je otišao i Rastko Šuljagić, koji je doduše imao i veliku životnu borbu protiv raka. Pobedio je tešku bolest, ali i dalje čeka na šansu u Štutgartu. Posle 10 meseci bitke protiv bolesti, okrenuo je novi list, a ugovor ima do 30. juna 2017. Šuljagić je svojevremeno priznao da su ga tokom jednog perioda zanimale samo devojke i izlasci, pa je sada rešio da se posveti samo rukavicama i čuvanju mreže.

Zaboravljen je praktično i Nikola Karaklajić, koji je samo po Srbiji lutao igrajući za Voždovac, Sinđelić, Čukarički i Javor čiji dres sada nosi. Samo je Nemanja Maksimović napravio kakvu-takvu odskočnu dasku, pošto je potpisao za Domžale 2013. a onda otišao u Astanu 2015. Imao je i tu čast da vodi Srbiju do svetske titule na Mundijalitu, postigao je trijumfalni gol protiv Brazila u produžetku za 2:1, dok je u Crvenoj zvezdi ostao samo Mihailo Ristić.

On je lutao samo poziciono, od centralnog veznog do levog beka, i najviše se kaje što nije otišao na Mundijalito zajedno sa Lukom Jovićem prošle godine. Bio je standardan reprezentativac i propustio je idealnu priliku da se okiti svetskim zlatom i dodatno afirmiše pred povratak u klub.

Nakon toga, dugo nije imao priliku kao centralni vezni, prihvatio je i igra na bekovskoj poziciji, na kojoj se solidno snašao. Zanimljivo je da se o Ristiću najmanje pričalo dok su u klubu aktuelni bili Janković i Simić, a sada je promovisan u zamenika kapitena i viđen je kao prva sledeća odlična prilika za dobar transfer.

(Telegraf.rs)